Kapitalizam se ruši, demokratija je sve ugroženija, sadašnjost je marš u katastrofu, a zaglavljenu Evropu će obnoviti - tinejdžeri: Paolo Virci o svom viđenju budućnosti

Nikola Janković

26. 01. 2020. u 15:00

Капитализам се руши, демократија је све угроженија, садашњост је марш у катастрофу, а заглављену Европу ће обновити - тинејџери: Паоло Вирци о свом виђењу будућности

Virci sa našim novinarom, nedavno na "Kustendorfu" Foto Sinobad Zeljko

Evropski san je dobar san, kad me već to pitate. Ali, ne radi efektno - kaže italijanski reditelj
ZNATE li gde su najbolje ideje, one koje će Evropu zaglavljenu u regresiji obnoviti?
Nisu kod tridesetogodišnjaka u naponu snage ni kod prekaljenih staraca, već kod dece tinejdžerskog uzrasta. Oni su drugačiji od nas, bolji su, neopterećeni su našim "koferima" i puni su znanja, i zar to nije fantastično?

Ovim rečima jedan od najuspešnijih filmskih "slikara" našeg kontinenta, italijanski reditelj Paolo Virci, za "Novosti", započinje priču o svojim omiljenim temama: budućnosti Evropske unije, liberalnom kapitalizmu "pred izdisajem", gepolitičkoj sutrašnjici sveta i svom najintrigantnijem ostvarenju "Ljudski kapital".

- Uz knjigu Brijana Kilija kao literarni predložak, moja razmišljanja i događaje posle 2010, a tu mislim na bankrot velikih fondova, nastala je ideja za film "Ljudski kapital". Svetska ekonomska kriza, taj kolaps jedne ogromne iluzije, izazvala je veliku frustraciju i tragedije širom sveta. Na knjigu sam naleteo sasvim slučajno, reč je o mladom američkom autoru. Nije bestseler, ali je veoma oštra i precizna u izrazu. Ima i interesantan zaplet koji je savršeno odgovarao mojim razmišljanjima. Dakle, ukrao sam zaplet i likove, divno razvijene na tih 400 strana... Dušu tog romana sam iz američke države Konektikat preselio u Italiju, pa je nastao jedan veoma italijanski film.

* Zbivanja ste preselili u Brijancu, regiju oko Milana, italijanske finansijske prestonice...

- Brijanca je naš centar ekonomije i finansija sa jakom industrijom. Dogodilo se da su mnogi industrijalci bili na izdisaju pod teretom dugova posle 2010. To je ikonično mesto za nas. Dozvolite jednu digresiju... Vidite kako svet postaje sve manji i dalje... Pogledajte, evo nas u jednom selu u Srbiji, a na zidu je fotografija, ogroman portret Lukina Viskontija. Čarobno, zar ne? Jedan od njegovih prvih velikih filmova iz ere italijanskog neorealizma, "Opsesija" iz 1943. takođe je baziran na američkom romanu. Zamislite mene Rimljanina ili Viskontija, ljude iz "pupka sveta", a tako su veliki uticaj na nas izvršili američki umetnici, u dva potpuno različita vremena.

PROČITAJTE JOŠ - Oduševljeni Andrićgradom: Gosti Međunarodnog filmskog festivala "Kustendorf" na otvaranju izložbe "Moderna"

* Za današnji kapitalizam tvrdite da je neodrživ i to je jedan od glavnih motiva u vašem filmu. Otkuda takav stav?

- Sada je to očigledno da je kapitalizam neodrživ. A to nije bilo nimalo očigledno posle pada Berlinskog zida i kolapsa celog Istočnog bloka, zajedno sa socijalističkom ekonomijom. Ceo svet je tada upao u jedan narativ. Kapitalizam je postao jedina realnost ovog našeg sveta. Posmatrali smo ga kao jedini sistem koji može omogućiti napredak, progres, slobodu, ljudska prava... A evo nas nekoliko decenija kasnije, taj svet se ruši i kod mene, u Italiji. Zapadna demokratija je sve lomljivija, ugroženija. Zato se mnogi danas klade na potpuni kolaps. Ja imam umerenije gledište.


* Šta je realna alternativa za uspostavljanje sigurne ekonomije i socijalne pravde, je li to švedski model?

- Dugo smo imali suprotstavljenost Zapada i Istoka, taj dualizam geopolitički, dakle bipolarni svet, ali treba ipak da prihvatimo da je ova ideja poništena i da ne postoji više. Gotova je. Imamo drugi konflikt danas. To je odnos između veoma malog broja ljudi koji vladaju svetom i ostatka planete. Ti vladari sveta sede i u Njujorku, u Silicijumskoj dolini, jednako kao i u Moskvi, u Kini... To je jedan klub. Povezan je sa najmoćnijim političkim liderima. Oni pokušavaju da oslabe demokratiju, jer je to način da čvršće i duže vladaju svetom, samim tim i socijalnim prilikama. Trampa i Putina vidim kao partnere. Oni to jesu. I funkcionišu kroz širenje lažnih vesti, crne i fatalističke propagande straha, kroz slabljenje projekta ujedinjene Evrope...

* Slabi li demokratiju i to što u Evropskom parlamentu nisu izabrani političari, već delegirani, za njih niko nikada, nigde nije glasao?

- Evropski san je dobar san, kad me već to pitate. Ali, ne radi efektno. Evo primera, moja ćerka, najstarije dete Ana, sada ima 30 godina i deo je "Erazmus generacije", tog obrazovnog sistema. Ona je rasla i školovala se u Londonu, Kopenhagenu, Berlinu, Rimu i Barseloni zahvaljujući ovom ujedinjenju Evrope. Ranije je to bilo nezamislivo. Ona je dete nove ideje o svetu. Vidite, Evropa je u prošlosti platila ogromnu cenu nacionalizma. Mi smo danas odstupili od ove evropske ideje, nažalost, pa se plašim da opet ne platimo preskupo ovu regresiju. A vi mi ipak pričate o tehnokratiji, birokratiji kojoj je vaša zemlja platila skup danak, pa vas razumem...

PROČITAJTE JOŠ - PAOLO ZUKA PRVI PUT U SRBIJI: Publika je željna smeha * Pitaću vas filmski, setimo se i Vendersove "Lisabonske priče", tih scena Evrope bez granica, zar to nije pomalo naivno shvatanje iz današnjeg ugla?

- Slažem se sa tim da u Evropi vlada, kako je ranije rečeno, političko podzemlje. Ali recite vi, šta je rešenje? Za mene, to nije brisanje evropske ideje, već njeno popravljanje, usavršavanje. Setite se vi, kao pobednici Drugog svetskog rata, da je današnja Evropa nastala na ruševinama te katastrofe. Za mene je ujedinjena Evropa divna ideja, a to što je prostituisana zahvaljujući neodgovornim elitama, pa hajde da to popravljamo, ne da Evropu rušimo. To je vizija nastala pod pritiskom fašizma, setimo se toga, čak i ako znamo da stvari nisu ispale kako treba. Ja sam za to da se ovaj san sačuva. Nema se gde nazad, potrebno je puno popravki. Demokratija je proces, često mučan. Demokratija sobom nosi konflikte. Nije to baš vizija raja, ali morate je hraniti, kultivisati, jer donosi odgovore za budućnost. Moj san je socijaldemokratski, jer u njemu vidim dobre škole, bolnice, dobar položaj svih. Ali, vaša publika će me možda shvatiti preozbiljno, ja sam neka vrsta komedijaša koji ima neke ideje. Imam ih kao građanin osetljiv na našu stvarnost, a ona inspiriše moju umetnost.


* U koju metu umetnost "gađa", bogate vladare sveta svakako ne dotiču umetnička viđenja stvarnosti?

- Meta je ostalih 99 odsto populacije. Kao u ovom novom filmu "Džoker", koji mi se svideo. Neka se podigne taj bes, ta frustracija ogromne većine. Neka generiše promene. Mi imamo danas narativ distopijske budućnosti. Sećate se Kuaronovog filma "Deca čoveka" sa Klajvom Ovenom. O društvu gde se više ne rađaju deca... Naša sadašnjost je marš u katastrofu i izgleda nam nezaustavljiv, jer ljudi osećaju nemoć pred političkom i ekonomskom silom. Treba nam hrabrost da takav crni narativ menjamo. Da širimo glasove pozitivizma, jer moramo opstati. Iznenađujuće je da dobre ideje danas dolaze od mladih generacija.

* Često u poslednje vreme navodite primer Grete Tunberg...?

- Ona je potpuno autentična, govori jednostavnim jezikom. Efektna je i postigla je mnogo više nego cela bulumenta ekoloških pokreta zajedno... I vidite šta joj se dešava? Vladari sveta sa svih strana relativizuju njenu pojavu. To čine zbog onoga o čemu smo malopre govorili, da ih ne bi ugrozila. Ona je naznaka generacija koje nezaustavljivo dolaze.

* U žiriju ste "Kustendorfa". Nedavno završeno izdanje obeležila je podrška učesnika Džulijanu Asanžu, šta vi mislite o njemu?

- U početku sam bio veoma zainteresovan za njegov rad. Reč je o čoveku koji je direktno napao Stejt department, obelodanivši "strogo čuvane tajne". To je taj veličanstven, bolji deo priče. Kasnije, video sam da se nešto promenilo. Naravno, ja sam protiv toga da on bude u zatvoru, protiv sam ugrožavanja njegovog zdravlja i života, trebalo bi ga osloboditi...

* Postoji dakle jedno "ali" u vezi sa Asanžom?

- Video sam neke dokumentarce o njegovom boravku u "kućnom zatvoru" u ambasadi Ekvadora. Mislim da je izgubio osećaj za realnost. Posmatram ga zato ne kao heroja, pre kao žrtvu. Dakle, zaštitimo žrtvu.

* Italijanski film na internacionalnoj sceni veoma je uspešan. Koji su izazovi pred autorima današnjice?

- Dve stvari se dešavaju. Jedna je ta nova mogućnost da ljudi svoj glas puste po celom svetu, jer nove platforme to dozvoljavaju. Istovremeno, ove platforme imaju svoje formate, svoje kontekste i zahteve, pa postoji rizik od gubljenja identiteta, naših narativa i tema, naših autentičnih priča, dakle, rizik od gubitka one autorske suštine umetnosti. Postoji i rizik od gubljenja našeg jezika, italijanskog u našem slučaju. To su konflikti autora današnjice. Mnogi snimaju isključivo na engleskom jeziku iz praktičnih i tržišnih razloga. Gubi se u svetu biološki rečeno - biodiverzitet. Ipak, da napomenem, snimio sam film na engleskom, uz dovoljno sloboda, ali istovremeno sam sačuvao svest i ideju da moramo da postavimo granicu, da istupimo napolje odlučnije sa svojim sopstvenim jezikom.

ŽIVIMO UOBIČAJEN ŽIVOT

U SRBIJI ste sa sinovima i suprugom, poznatom glumicom Mikaelom Ramacoti. Kako funkcioniše ovo umetničko i bračno partnerstvo?

- Mi smo se upoznali na setu, dok sam snimao film, a Mikaela je igrala jednu od uloga. Postali smo partneri, sada iza sebe imamo dvojicu sinova Otavija i Jakopa. I dva zajednička filma. To je divna stvar, živeti u umetnosti sa svojom partnerkom je inspirativno. Mi živimo u Rimu. Ustajem oko sedam, vodim decu u školu, idem u kancelariju jer imam svoju produkcijsku kuću. Zatim pišem, trenutno tri scenarija, dva za serije i jedan za igrani film. Moj brat pomaže, on je kompozitor i koscenarista. Po podne Mikaela i ja uzimamo decu iz škole, ona ih vodi na bazen, pa u muzičku školu... U običajeni život, znate. I nemamo kućnu pomoćnicu ni bebisiterku.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

Рашо

26.01.2020. 16:13

Требало га је питати зашто и даље поправљсти капитализам након толико катастрофа које ду однеле милоне живота а не довијслизам који је имао једну кризу и офмах су казали да не ваља? Или, како да поправимо демократију да уважи истину и правду и када оне немају већинску подршку а то је веома често?

Жарко

26.01.2020. 17:52

Ко је толико глуп да демократију изједначи са капитализмом, време је показало да изворна демократија нема никакве везе са капитализмом који дозира демократију према својим потребама, тј. Потребама капитала, што искључује аутоматски демократију!

kritik analitik

26.01.2020. 18:21

Ne mogu da verujem da njega objavljujete, a moje komentare , deset puta pametnije, ladno ignorišete,,,

Коста

27.01.2020. 15:16

Ако добро знам, демократија је друштвено уређење по вољи већинског дела становништва једне државе. Па ни у једној држави онда те демократије нема, јер на власти изабрани припадају мањинском делу изборног тела. Када чак 70% од свих бирача изађу на изборе, па ове добије партија од 42% бирача, ода од 70% оних 42% не представљају већински део целокупног бирачког тела али ће ипак преузети вођство државе уз мањинску подршку држављана. Па то је у ствари онда комунизам само дркчије фпрмулисан.