MIROLJUBIVA OKUPACIJA KRFA: Sudbina je htela da budem od koristi Srbiji, Francuskoj i Italiji

Arčibald Rajs

30. 01. 2021. u 18:00

BIO sam napustio srpsku vojsku, posle mučnog iskušenja i prelaska kroz Albaniju, da pripremam u Švajcarskoj prijem mnogobrojnih izbeglica i da obavestim svet o onome što se sve dogodilo u napaćenoj Srbiji.

МИРОЉУБИВА ОКУПАЦИЈА КРФА: Судбина је хтела да будем од користи Србији, Француској и Италији

Foto arhiva

Dakle, jedan deo zime, u proleće, i jedan deo leta 1916. bio sam u Švajcarskoj, dok su se, uz uspešnu i prijateljsku pomoć Francuske, vojnici starog kralja Petra reorganizovali na Krfu. Sudbina je htela da sam za ovih nekoliko meseci provedenih u svojoj zemlji uveliko imao prilike da budem od koristi ne samo Srbiji nego i drugim savezničkim zemljama, naročito Francuskoj i Italiji. To nije bilo uvek tako lako. Švajcarska, kao neutralna zemlja usred zaraćenih strana, morala je neophodno da preduzme naročite mere koje se nisu slagale sa interesima zemalja za koje sam se ja borio. Povrh toga, iako je ostajalo nepokolebivo švajcarsko, javno mnjenje je bilo podeljeno. Jedni, mislim da mogu reći većina, bili su za saveznike Antante, drugi su simpatisali Nemce i Austrijance.

Boreći se delima, perom i rečima za Antantu, bio sam izložen napadima germanofila i intrigama bezbrojnih agenata centralnih carevina, koji su poplavili moju zemlju. A ove intrige nisu prezale ni pred kakvom podlošću, ni pred kakvom laži. Kad mi je kasnije, na Solunskom frontu, predata medalja za hrabrost, ja je nisam primio zbog onoga što sam učinio na frontu je ceo svet bio hrabar i trebalo je samo raditi po primeru drugih, što je bilo lako, jer je hrabrost zaraza - nego za ono što sam učinio u Švajcarskoj. Tu je, zaista, trebalo imati hrabrosti da se radi, i, ostavljajući svu lažnu skromnost na stranu, radio sam onako kako je bilo najbolje za srpske i savezničke interese.

NAŠAO sam vrlo veliku pomoć u našem stanovništvu. Simpatija našeg sveta bila je duboka i blagotvorna. Tako sam mogao da postavim na čvrste noge jedno delo za pomoć srpskoj siročadi lišenoj roditelja. Ovo delo je izdržavalo 100 srpske dece kroz tri godine i tako spaslo dragocene živote. Sa mojim sunarodnicima ja sam takođe organizovao uspešnu pomoć za stanovništvo koje je ostalo u okupiranoj Srbiji. Znam da, deset godina posle rata, većina sveta, čak i od onih koji su se koristili helvetskom simpatijom, ne misle gotovo na one koji su se prignuli nad njih kad su bili u nevolji. Ali ja još za to mislim i uvek ću na to misliti, i, na ovom mestu, u jednoj knjizi koja je namenjena Srbiji i Srbima, ja, Švajcarac, toplo blagodarim svojim sunarodnicima za ono što su učinili za zemlju za koju sam se ja borio.

Izbeglice su priticale u Švajcarsku u velikom broju. Izvesno, bilo ih je mnogo više u Francuskoj, ali, kad se uzme u obzir stešnjenost moje zemlje, broj koji je tu našao utočišta bio je znatan. Ogromna većina ovih izbeglica bila je jako simpatična, ali bilo ih je takođe, u ovom broju koji nisu uživali simpatije. To su bili naročito ljudi u onim godinama u kojima su mogli i trebali da brane svoju otadžbinu sa puškom u ruci, a koji su našli da je za njih korisnije da se ukopaju u ženevske rovove i po drugim mestima, da tu trguju, dok su njihovi vršnjaci ratovali, i da prenesu jalove partijske borbe iz svoje zemlje na švajcarsko zemljište.

IZBEGLICE iz srpske zemlje našle su u Švajcarskoj mnogobrojnu braću s druge strane Save i Dunava koji su isto tako potražili u ovoj zemlji da se sklone od svojih ugnjetača, Austro-Mađara. U tom času, niko u inostranstvu još nije poznavao reč "Jugosloveni"; ja sam, mislim, bio prvi koji ju je upotrebio u našim listovima. Svi ovi Jugosloveni smatrani su dakle za Srbe i sami su se nazivali Srbima. Kao Srbi oni su svuda bili vrlo dobro primani. Tek kasnije pronađeno je vrlo oprezno ime Jugoslovena. Tim je čudnije da se izvesni od ovih bivših izbeglica, koje je uostalom vlada kralja Petra obilato pomagala, odriču danas srpskog imena. Poznajem jednog velikog umetnika, koji je bio izbegao u Švajcarsku i dok je jedan mnogo stariji švajcarski građanin bio na srpskom frontu, taj umetnik je blagodareći srpskoj narodnosti, kojoj je on tada po svome tvrđenju pripadao, ne samo živeo vrlo dobro u inostranstvu nego je čak i zarađivao lepe pare.

Danas on neće više da ga zovu Srbinom. On prezire one čija je zastava zadobila simpatije za njega u danima progonstva.

Krf, međunarodna ratna varoš

STIGAO sam na Krf, posle zadržavanja u jednoj grčkoj luci (Argostoli), pretvorenoj u francusku pomorsku bazu, i našao sam da se mnogo promenila njegova glavna varoš. Krf je postao međunarodna ratna varoš, pošto je bio turističko mesto koje su posećivali naročito Nemci zbog slavnog Ahileona, nekadašnjeg austrijskog dvorca, koji je docnije bio nemačka carska svojina, a danas francuska bolnica.

Krf je izgubio svoj izgled centra grčko-nemačkog turizma. Tu čovek susreće francuske pešake i mornare, nekoliko engleskih tomija i mnogo srpskih vojnika. Svakako, Kralj Konstantin hoće još da pokaže da krfsko ostrvo pripada njegovoj kruni, i zato on daje da njegovi vojnici manevrišu svaki dan sa trubačem na čelu kroz ulice glavnog mesta, ali te demonstracije su gotovo smešne i mučne za gledanje za one koji su, pored svega, sačuvali svoje prijateljstvo ne za vladu nego za grčki narod. Grčki narod vredi više od onih koji njim upravljaju i, kad čovek vidi kako defiluju "miroljubivi" oficiri sa brižljivo namazanim brkovima, mora da oseti za njega duboko sažaljenje.

Već sam pomenuo da izvesne izbeglice nisu mogle da zaborave, čak i u to bolno vreme, svoje svađe političkih stranaka. Već u vreme mira ove svađe su nanosile zla njihovoj zemlji a Bog zna koliko Kraljevina SHS danas od njih pati - ali zlo koje su one činile za vreme rata nije bilo manje. To sam i sam dobro osetio. Pozvan u početku rata od strane Pašićevog kabineta, ne znajući ništa o unutrašnjoj politici Srbije i nemajući pojma o raspravama koje postoje između raznih stranaka, ja sam bio, zato što me je pozvao Pašić, kršten radikalom. Posledica toga bila je da su se neki protivnici radikala, izbeglice u Švajcarskoj, borili protiv mene podmuklo u mome radu za Srbe i da sam čak bio izložen izvesnim vrlo pakosnim intrigama.

MEĐUTIM, ove mračne tačke iščezavaju pred znacima ljubavi, simpatije, blagodarnosti i poverenja, koje sam primao od velike većine izbeglica, i pred zadovoljstvom da vidim da su moji napori krunisani uspehom. Bilo mi je dozvoljeno da sarađujem svom snagom na tome da učinim Srbiju i Srbe simpatične mojim sunarodnicima, saveznicima i izvesnim neutralcima. Moja jedina i moja najlepša nagrada za sve žrtve koje sam podneo na tome poslu jeste ubeđena savest da sam, ma i najmanjim delom pomogao stvaranje velike Kraljevine SHS.

Dok sam bio u Švajcarskoj, srpska vojska je, uz pomoć francuske, bila rekonstituisana na Krfu, i oni vojnici koji su preživeli strahovito povlačenje i njegove posledice, mogli su da se odmaraju od svojih patnji i da se spremaju da preotmu od neprijatelja svoju porobljenu zemlju. Građanska srpska nadleštva, vlada i parlamenat bili su takođe uspostavljeni na ovom ostrvu, gde je klima tako blaga i zdrava. Ova miroljubiva okupacija Krfa davala mu je jedan sasvim naročiti karakter.

SUTRA: Opšta ofanziva srpske vojske

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)