FELJTON - POSLOVIČNA NADMENOST ENGLEZA: Vlada nije imala podatke o trupama koje se nisu predale

Nikola Stanković

22. 05. 2022. u 18:00

DOŠAVŠI na tlo britanske ratne teritorije, predstavnici jugoslovenskog izbegličkog aparata, našli su se u veoma nezavidnom položaju. Opterećeni brzim vojnim slomom i gubitkom otadžbine u jednom neslavnom ratu, bez značajnije vojne sile koja će državu zastupati u opštoj savezničkoj borbi, našli su se licem u lice sa civilnim i vojnim strukturama jedne kolonijalne sile, čije će se autoritativno gostoprimstvo manifestovati na putu od pokroviteljstva do neposredne kontrole.

ФЕЉТОН - ПОСЛОВИЧНА НАДМЕНОСТ ЕНГЛЕЗА: Влада  није имала податке о трупама које се нису предале

Jugoslovenski avijatičari u Abukiru 1941. godine / Foto Iz knjige "Jugoslovenska vojska van otadžbine"

Pri proučavanju učinka i uslova rada jugoslovenske emigrantske vlade, mora biti podrazumevana njena bukvalna uslovljenost delovanja i faktička zavisnost od različitih britanskih instanci. Veliku nesrazmeru u odnosima odaje činjenica da se zapravo radilo o interakciji jedne imperije i jedne savezničke zemlje, koja nakon svog aprilskog sloma nije više imala nijedan od atributa državnosti, kako je to smatrao Slobodan Jovanović – ni teritoriju, ni vlast, ni stanovništvo.

Probleme sa svojim visokim domaćinom, imali su i predstavnici drugih nacija (Poljaci, Česi, Grci) tako da Jugoslavija u tom kontekstu, ne predstavlja nikakvu osobenost i bilo bi nepravedno sudbinu njenih eksponenata u inostranstvu isključivo upisati na račun britanskog kolonijalnog mentaliteta.

POLITIKA Ujedinjenog Kraljevstva koristila se balastima i odnosima koje je vlada sa sobom ponela u inostranstvo, kao što su: odnosi između civilnog i vojnog faktora, odnosi u samoj vojsci, hrvatsko pitanje i pitanje preuređenja države. Još s početka moglo se nazreti da među Jugoslovenima, najveću naklonost saveznika uživaju pripadnici njene vojne sile. Izvođenje dvadesetsedmomartovskog prevrata, svrstalo je Kraljevinu Jugoslaviju u antiosovinski tabor u momentu kada se Velika Britanija na bojištu našla sama sa Hitlerom, što je po automatizmu načinilo njegove izvršioce prijateljima Engleske.

NJihovo delo bilo je otelotvorenje njene balkanske politike, dovedene u pitanje promenom orijentacije kneza – namesnika Pavla Karađorđevića i potpisivanjem tripartitnog sporazuma. Puč od 27. marta bio je ujedno i jedini politički kapital koji je vlada iznela iz zemlje, na čijim lovorikama su počivale i pretenzije njenog vojnog elementa. Međutim, svojim držanjem prilikom prihvata jugoslovenskih izgnanika na ratni prostor pod svojom isključivom ingerencijom, britanski servisi nisu ispoljili preterano saosećanje. Tretman kome su bili podvrgnuti jugoslovenski izgnanici teško je mogao podsećati na predusretljivi odnos dveju ratnih saveznika. Iz prvog susreta jasno se uočavao stav britanske politike iskazan još 13. aprila, da u Jugoslaviji ima uslova za gerilsko ratovanje i da stoga njen državni vrh ne bi trebalo da napušta zemlju, već da nastavi otpor.

KRALJ Petar II iz dvora visokog komesara Palestine preselio se u zgradu jugoslovenskog generalnog konzulata u Jerusalimu 24. aprila, zatim u jednu zakupljenu vilu u Jerusalimu od 2. maja 1941. gde je ostao do daljnjeg tokom svog boravka na Srednjem i Bliskom istoku. Jugoslovenska kraljevska vlada bila je smeštena u italijanskom manastiru malteškog reda Tanturu, koji se nalazio na pola puta između Jerusalima i Vitlejema. Manastir je bio opasan visokim zidinama i na njegovoj kapiji stajao je naoružani engleski vojnik, koji je legitimisao sve posetioce. Izolovanost i dezorganizaciju na vojnom polju možemo najbolje uočiti kroz upiranje vlade da se obavesti o svojim trupama koje se nisu predale.

Ubrzo po dolasku na Bliski istok, u jugoslovenskom konzulatu u Jerusalimu đeneral Dušan Simović upitao je Vasilija Trbića koliko se divizija jugoslovenske kraljevske vojske u tom trenutku nalazi u Grčkoj. „Odgovorio sam mu da o nekim divizijama ne može biti reči. U Grčku su prešle pogranične straže, žandarmerija, železničko osoblje i ostalo činovništvo južno od Skoplja. Rekao sam mu da je general Jovan Naumović između 8. i 11. aprila bio u Ohridu ali da nije bilo nikakvih trupa.“, zabeležio je vojvoda veleški.

NA SEDNICI ministarskog saveta 28. IV 1941. u manastiru Tanturu, ministar Jovan Banjanin rezimirao je suštinske probleme sa kojima se jugoslovenski državni aparat do tada suočio: „Mi smo slomljeni otprilike kao Danska, ali Jugoslavija je imala ugled vojnički jake sile. Slom je zaprepastio sve nas. Mogu sve stvari da su se dogodile onako kako nam je prikazano. Ima i danas čitavih naših krajeva, koji nisu bili mobilisani. Mi smo bili izveštavani da su se 3-4 naše divizije pridružile grčkoj vojsci. Kasnije se to popelo. A danas se vidi da toga nema. Nemamo sad ni komandnog kadra, oficira za spremanje nove vojske.“

Na sednici održanoj sutradan, đeneral Simović izjavio je da je na zahtev maršala avijacije Long Mora, ustupio Englezima tri lovca i četiri "savoja marketi", konstatujući pritom da je maršal regulisao evakuaciju vazduhoplovaca u Aman (Transjordanija) gde će im se dati školski avioni za obuku. Uprkos ovim saznanjima, kao u neverici, đeneral Simović se preko ministra inostranih poslova Momčila Ninčića obratio jugoslovenskom poslanstvu u Kairu 9. V 1941. rečima: „Izvestite da li su naše trupe sa Peloponeza prebačene, ukoliko i gde se sada nalaze tačno proveriti u engleskoj Vrh. K. Simović.“

ODGOVOR engleske Ambasade usledio je preko poslanstva u Kairu 14. maja 1941. Jedino obaveštenje sa kojim je ambasada raspolagala bilo je da je na dan 3. maja bilo u Egiptu 68 oficira i 103 podoficira i vojnika jugoslovenskog vazduhoplovstva, kao i 35 podoficira i vojnika jugoslovenske vojske. Ambasada je naznačila da su potrebni aranžmani učinjeni kako bi jugoslovenske trupe bile upućene što pre u Palestinu, odgovarajući da nije bila u mogućnosti da pribavi brojne podatke o jugoslovenskim trupama koje bi se mogle nalaziti na Kritu ili u Palestini.

Vazduhoplovni vojnici i oficiri pristigli u aleksandrijsku luku, odvoženi su autobusima dalje do Abukira, zatim železnicom do Kantare, gde su se ukrcavali na skele i prebacivali preko Sueckog kanala, da bi nakon toga vozom kroz Palestinu stigli u mesto Ramle, na engleski aerodrom. Odmah pri prvom kontaktu sa saveznicima, došle su do izražaja velike mentalitetske razlike. Komandant engleskog vazduhoplovstva došao je da pozdravi pridošlice u ime Britanskog veličanstva. Za večeru, održanu ovom prilikom, Britanci su docnije ispostavili račun. Nastavljajući svoj put sa aerodroma u Ramleu dalje na prostor Bliskog istoka, jugoslovenski izgnani ratnici ubrzo su se upoznali sa njegovim prirodnim odlikama.

PAKLENA VRUĆINA U TRANSJORDANIJI

NEĐELJKO Plećaš, koji se našao u konvoju oficira koji su uspeli da se izbave iz Jugoslavije, u svom dnevniku je zabeležio je: „Autobusi ovuda polako gmižu, stenjući. Da bi poboljšali hlađenje, šoferi zastaju i skidaju pokrove sa motora, da bi opet zaškripale menjačke kutije, još jedan trzaj, i polako kreću napred. U svakom autobusu je otprilike dvadesetak vazduhoplovnih oficira, umornih od dugog puta. Ova vrućina nas je, pošto smo bili u zimskim uniformama, potpuno dotukla.“ Prešavši most na reci Jordan, obreli su se u Transjordaniji i konačno smestili na britanskom aerodromu u Amanu.

SUTRA: POSEBAN STATUS ZA ZAVERENIKE

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

KO JE TELOHRANITELJ MAKSIM? Senka Zelenskog - od optužbi zbog veze s moćnim oligarhom, do šefa Službe bezbednosti