Feljton

ŠVABE RAZARAJU BEOGRAD: U plamenu su goreli nebo i zemlja, mrtvi su ležali na sve strane!

Miloš Ković

27. 02. 2021. u 18:00

SVAKODNEVNI, sistematski artiljerijski napadi na Beograd počeli su 25. septembra, istog dana kada je, po admiralu Trubridžu, okončano povlačenje srpske teške artiljerije.

ШВАБЕ РАЗАРАЈУ БЕОГРАД: У пламену су горели небо и земља, мртви су лежали на све стране!

Foto Arhiv Beograda

Simbolično, počeli su padom granate i pogibijom civila ispred "Ruskog cara" posle podne, u 16.00. Sutradan su Beograd napali i nemački avioni. Suprotstavila im se francuska eksadrila, ali je ona povučena posle dva dana. Neprijateljska artiljerija i avijacija sistematski su tukle po kolonama izbeglica, koje su pokušavale da se izvuku iz grada.

"Sigurno i zločinački, Nemci su obuhvatali vatrom svojih topova svu varoš, i nisu ostavljali nijedan mali prostor gde bi se pre paklenog sudara izvela nevina deca", zabeležilo je Bogosav Vojnović Pelikan, tada đak-narednik u odbrani Beograda, docnije poznat slikar. I admiral Trubridž je svedočio da je neprijatelj tukao artiljerijom po izbegličkim kolonama. Rusi su javljali da je gađana čak i američka bolnica doktora Edvarda Rajana na Vračaru, sa istaknutim velikim zastavama SAD i Crvenog krsta.

U GRADU više nije bilo ni osvetljenja ni osnovnih namirnica. Vatru po zapaljenim kućama više niko nije gasio, jer ih je neprijatelj iznova tukao, računajući da će se tu okupljati spasioci. Gađani su Novo groblje, Staro groblje kod Crkve Svetog Marka i sprovodi po ulicama. Beograđani su sahranjivani po dvorištima, dok su se po ulicama raspadali leševi životinja:

"Više niko nije bio siguran za svoj život, jer su granate padale u svakom kraju varoši.

Svakoga jutra iz ruševina su izvlačeni leševi poubijanih građana, staraca, žena i dece. Te su žrtve obično zakopavane u svojim dvorištima jer se zbog granata sprovod nije mogao kretati ulicom."

Glavna tačka napada

OGROMNA nesrazmera u snagama postojala je na glavnoj tački napada na Srbiju, kod Rama na Dunavu. Kada je počelo sistematsko dejstvo neprijateljske artiljerije, 5. oktobra, ceo dunavski front od Grocke do Boljetinske reke, prema nemačkoj Jedanaestoj armiji, podeljen na Gradištanski, Ramski, Požarevački i Smederevski odsek, štitili su samo trećepozivci iz Braničevskog odreda, pojačani sa nekoliko bataljona iz Dunavske divizije prvog poziva. Glavnina Dunavske divizije prvog poziva nalazila se u rezervi, na širem području Požarevca, od Kolara i Ralje do Kasidola i Sirakova, pri čemu je jedan njen puk bio upućen u Krajinski odred. Drinska divizija prvog poziva bila je još dalje od Dunava, na području Vlaške, Mladenovca i Međulužja.

Pojačano dejstvo neprijateljske artiljerije i korektura vatre, kao priprema za veća dejstva, osetili su se 5. oktobra. Jedan nemački avion je oko 14.00 poleteo iznad Beograda, da bi, izazivajući vatru srpske protivavionske artiljerije, otkrio njene položaje.

U ISTO vreme, navodio je neprijateljsku paljbu. Od početka kruženja iznad Kalemegdana, Karaburme i istočnog Vračara, za njim su stizala zrna teške artiljerije. Razaranje grada trajalo je sve do večeri. Sveta Milutinović, vojnik Sremskog dobrovoljačkog odreda, ovako je opisao tu noć, u kojoj je Beograd goreo, i jutro, 6. oktobra:

"Na svima stranama prasak, vatra, podzemna tutnjava, lomnjava, požari, kuknjava, zapomaganje. Čini se da u plamenu bukti i varoš i nebo. A kad je osvanuo dan, 23. septembar, Tvrđava i varoš nisu se mogli više poznati. Sve je bilo porušeno, razriveno i unakaženo od rasprštenih granata. Sa cigljama razrušenih kuća izmešalo se ljudsko meso i kosti nevine dečice i matera, a po zidovima ljudska krv i sitno, kao iseckano, meso."

Po intenzitetu i koncentraciji artiljerijske paljbe moglo se pretpostaviti da je pešadijski napad bio blizu i da se neće odigrati na celom beogradskom frontu, od Ostružnice do Grocke, nego na samom Beogradskom odseku, koji se prostirao od Mirijevskog potoka do karaule Jarca u Makišu, s druge strane reke prema južnom kraju Ade Ciganlije.

BEOGRADSKI odsek branio je Kombinovani odred pukovnika Dušana Tufegdžića. Sastojao se od Gradskog i Topčiderskog pododseka, pri čemu je granica između njih bio srušeni železnički most na Savi. Na Gradskom odseku nalazili su se dva bataljona Desetog kadrovskog pešadijskog puka prvog poziva, Sremski dobrovoljački odred, Odred beogradskih žandarma, Debanžov poljski artiljerijski vod, protivavionski brzometni artiljerijski vod, poljska brzometna baterija, britanska baterija od dva topa (120 mm) na Velikom Vračaru (današnje zvezdarsko brdo) i dve ruske baterije (153 i 75 mm) sa ukupno četiri topa, u Donjem i Gornjem gradu.

Topčiderski pododsek branili su dva i po bataljona Sedmog pešadijskog puka drugog poziva, Debanžova poljska baterija bez jednog voda, poljska brzometna baterija na Banovom brdu, francuska baterija od dva topa (140 mm) i srpska haubička baterija sa dva oruđa (150 mm) na Topčiderskom brdu. U rezervi Beogradskog odseka nalazili su se jedan i po bataljon Sedmog puka i jedno mitraljesko odeljenje na Banjici.

IMPROVIZOVANA srpska rečna flotila, ukotvljena kod Ade Ciganlije, imala je zadatak da se suprotstavi austrougarskoj Dunavskoj flotili i pokušajima neprijatelja da pređe reke.

Činili su je britanski torpedni čamac ("šalupa") po imenu "Teror Dunava", oklopljeni parobrod "Timok", brzi motorni čamac "Sloboda" sa ruskom posadom, oklopljeni motorni čamac "Jadran", motorni čamci "Pobeda" i "Sveti Đorđe". Skoro svi motorni čamci, njih tri, stigli su u Beograd uoči napada, kao pomoć iz Rusije.

Pred sam napad, 5. oktobra, ruski poručnik korvete Vasilije Apolonovič Grigorenko, koji je, zajedno sa svojim ljudima, srpske reke branio još od avgusta 1914, preuzeo je komandu nad svim motornim čamcima; istog dana u reku je spušten i oklopni čamac "Dalmacija", dok se na oklopnom čamcu "Bosna" još radilo. Srpska rečna flotila imala je još oko stotinu dereglija, ribarskih čamaca, šlepova i splavova. Na njima su mitraljesku poslugu vrlo često činili dečaci, beogradski srednjoškolci. Konačno, na savskoj i dunavskoj obali Gradskog odseka nalazili su se ruski i britanski minersko-torpedni odredi.

S DRUGE strane Save i Dunava prema improvizovanim srpskim i savezničkim snagama na Gradskom odseku stajala su čak dva neprijateljska korpusa iz sastava Treće armije. Austrougarski Osmi korpus, sa dve divizije (57. i 59), napašće Gradski, a nemački 22. korpus (43. i 44. divizija) Topčiderski pododsek. Imali su 338 topova, od čega je skoro 100 bilo teškog i najtežeg kalibra.

Austrougarski monitori predstavljali su ogromnu vatrenu snagu. "Bodrog", na primer, kome je još u julu 1914, pripala neslavna čast da, napadom na Beograd, započne Prvi svetski rat, imao je dva topa od 120 mm, top od 66 mm, top od 40 mm i pet mitraljeza od 7,9 mm. Njegovu posadu činilo je pet oficira, 30 podoficira i 56 mornara. Podaci o broju monitora pod Beogradom 1915. se razlikuju, zbog toga što se u njih ponekad ubrajaju i pojačani i naoružani brodovi drugih tipova. Procene se kreću od četiri do, najčešće, osam ili devet. Trubridž ih je izbrojao čak dvanaest, pri čemu je zabeležio da je među njima bilo brodova niže klase, prepravljenih u monitore. Uočio je i šest patrolnih brodova. Konačno, nebo nad Beogradom u potpunosti je pripadalo neprijateljskoj avijaciji.

SUTRA: Dušmanska ruka pali i ruši

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna

Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna