TRENUTAK ISTINE ZA SVET! Sukob u Ukrajini ulazi u NAJOPASNIJU FAZU – Stekli se uslovi za mir ili sledi POTPUNI HAOS?!

NAJNOVIJI talas diplomatskih aktivnosti oko sukoba u Ukrajini prati već poznati obrazac, iako svaka runda donosi svoje specifičnosti. Ovog puta, američki predsednik Donald Tramp je posebno ljut na Vladimira Zelenskog, koga sve više krivi za to što rat još uvek nije okončan.

Foto: Evgeny Odinokov/Sputnik/Profimedia

Njihov lični animozitet bio je očigledan još od njihovog prvog susreta u okviru Trampovog drugog predsedničkog mandata, pre više od 18 meseci. Međutim, sada postoji i dodatni faktor – unutrašnja politika SAD.

S obzirom na to da se Republikanci suočavaju sa teškim izbornim izazovima, Trampu je potreban politički uspeh. Vremena za velika dostignuća je malo, ali snažne slike i dalje mogu ostaviti utisak; stabilizacija tržišta energenata putem diplomatije sa Moskvom pruža upravo takvu priliku.

Uspostavljanje mira u krvavom sukobu samo po sebi predstavlja uspeh, ali birači su uglavnom više zabrinuti za sopstvene finansije. Tramp je toga svestan, pa se čini da se vratio uverenju koje je imao od samog početka: da je Zelenski podložniji pritiscima nego Moskva.

Rusija je jasno odredila granice svoje fleksibilnosti i pokazala da nema veliku nameru da od njih odstupi; s druge strane, Vašington prošle godine nije uspeo da „ukroti” Ukrajinu i njene evropske saveznike. Štaviše, nakratko su čak uspeli da ubede Trampa da Kijev može suštinski da preokrene vojnu situaciju, ali sada se klatno ponovo pomerilo u suprotnom smeru.

To što Zelenski uporno odbija da posluša Trampove pozive da prestane sa napadima na rusku energetsku infrastrukturu posebno je razbesnelo američkog predsednika – i to ne samo zato što Tramp ne voli kada mu se neko suprotstavlja.

On pamti kako je ukrajinsko rukovodstvo pokušalo da pomogne Demokratama tokom predsedničke kampanje 2020. godine, a čini se da trenutno ponašanje Kijeva tumači u sličnom svetlu: kao pokušaj da se pomogne njegovim unutrašnjim političkim protivnicima. Tramp retko prašta takvo ponašanje, otuda i sve oštrija retorika.

Poznavajući predsednika, moglo bi se očekivati da će takav stav potrajati, ali bilo bi pogrešno pretpostaviti da njegovo neprijateljstvo prema Zelenskom garantuje uspešno postizanje mirovnog sporazuma.

Politika koja bi išla naruku Moskvi uživa veoma malu podršku unutar američkog establišmenta, bez obzira na stranačku pripadnost, pa će protivnici iskoristiti svaku priliku da je osujete. Zapadna Evropa je, s druge strane, odlučna da ne bude isključena iz pregovora, a njene vlade nastavljaju da se protive rešenju za koje smatraju da bi išlo u prilog ruskim interesima.

Trampa je moguće usmeriti u jednom ili drugom pravcu, ali suštinska promena njegovih stavova je sasvim druga stvar; uprkos njegovoj prividnoj nepredvidivosti, on je iznenađujuće dosledan u svom temeljnom pogledu na svet, a kada jednom formira mišljenje, retko ga menja.

Ipak, ovo su pitanja koja se tiču ličnosti i političke psihologije – a šta je sa samim rešenjem?

Pregovori ostaju netransparentni, kao što je to inače slučaj sa istinskom diplomatijom, a o njihovom smeru se može zaključivati samo na osnovu indirektnih signala.

Razumno je pretpostaviti da se razgovori odvijaju u okviru uspostavljenom u Enkoridžu prošlog leta, s obzirom na to da se ruski zvaničnici često pozivaju na određene dogovore postignute tom prilikom, čija je primena zastala jer Vašington nije uspeo da ubedi svoje partnere da ih prihvate.

U zapadnim analizama se teritorija često ističe kao glavna prepreka, što ima određenog opravdanja, budući da je tok vojnih operacija postepeno doveo do toga da teritorijalna pitanja dobiju na značaju koji nisu imala na početku sukoba.

Vladimir Putin je dosledno upozoravao da bi odbijanje ruskih predloga za rešenje značilo suočavanje sa nepovoljnijim uslovima u budućnosti – što se upravo i dogodilo, naročito kada je reč o teritoriji. Ipak, teritorijalni ustupci nisu cela priča.

Širi principi evropske bezbednosti, kako vojni tako i politički, ostaju u središtu pažnje. Na kraju krajeva, upravo su oni bili presudni faktori koji su naveli Moskvu na odluku da 2022. godine upotrebi silu.

Zapravo, moglo bi se reći da je bezbednost – shvaćena u najširem smislu – postala, ili je na pragu da postane, centralno pitanje pregovora, a to je neraskidivo povezano sa teritorijalnim pitanjem.

Što je manje poverenja u trajne sporazume o uzajamnim garancijama i vojnim ograničenjima, to je veći podsticaj za proširenje tampon-zona i dugoročno slabljenje kapaciteta protivnika; drugim rečima, teritorija postaje zamena za bezbednosne aranžmane u koje nijedna strana nema dovoljno poverenja.

Nakon sastanaka u Oslu i Sankt Peterburgu, američki predstavnici su govorili o značajnom napretku, dok Evropljani ukazuju na približavanje stavova i pojavu novih ideja. Moskva priznaje da su se pojavili novi predlozi, ali jasno stavlja do znanja da su oni i dalje nedovoljni. Za sada, diplomatija nastavlja svojim uobičajenim tokom; nakon dve prethodne runde, u novembru se očekuje još jedan trilateralni sastanak na stručnom nivou, posvećen rešavanju tehničkih pitanja.

Ipak, splet događaja ukazuje na to da se vojna faza sukoba možda približava važnoj prekretnici, iako je do njegovog konačnog okončanja još uvek daleko.

Jurij Ušakov je izrazio nadu da se kraj približava – što možda jeste optimistično – ali alternateve postaju sve jasnije: ili ozbiljni mirovni pregovori koji obuhvataju čitav niz spornih pitanja, ili prelazak na novi nivo eskalacije.

Prva opcija zahteva verodostojne bezbednosne garancije; tehnički aranžmani sami po sebi neće biti dovoljni, već je neophodan stabilan politički okvir, sposoban da opstane uprkos promenama okolnosti i rukovodstva.

Upravo u tom kontekstu razmatra se i mogućnost održavanja trilateralnog sastanka lidera Rusije, Kine i Sjedinjenih Država.

Predlog za takav susret, tokom samita APEK-a koji se sledećeg meseca održava u Šenženu, podstakao je brojne spekulacije, ali ostaje neizvesno da li će do njega zaista doći. Čak i ako se dogodi, neće biti „nove Jalte” niti nekog sveobuhvatnog, velikog sporazuma, jer međunarodne okolnosti jednostavno ne dozvoljavaju takav ishod.

Ipak, sastanak Vladimira Putina, Si Đinpinga i Donalda Trampa imao bi veliki značaj.

U sve složenijem međunarodnom okruženju, takav susret bi pokazao na kom nivou se donose najvažnije odluke u svetu – nivou koji odgovara razmerama samih izazova. Možda bi to, samo po sebi, otvorilo novu perspektivu.

(rt.com/Fyodor Lukyanov)

BONUS VIDEO - IZBODEN MUŠKARAC U NOVOM SADU: Napadač mu prišao dok je izlazio iz auta

Preporučujemo

Svet

0 1

ŠAMAR ZA AMERIČKU ARMIJU! Ukrajinska posada dronova demolirala elitnu oklopnu jedinicu tokom manevara!

20. 10. 2026. u 19:22

Svet

0 0

PAKAO NA LINIJI FRONTA! Spremna samo trećina tenkova VSU: T-64 sprženi, Tornado-S" zbrisao bazu dronova VSU (VIDEO)

26. 10. 2026. u 18:45

Svet

0 0

PANIKA U KIJEVU, ZELENSKI VRI OD BESA! Hegset ga stavio na ignor: Zatvorio slavinu – Ova važna vojna pomoć ne stiže već MESEC DANA!

26. 10. 2026. u 19:11

Svet

0 1

PUTOVANjE U SMRTONOSNU KLOPKU! Crno more zvanično NAJOPASNIJE NA SVETU – Evo šta preti svima koji krenu ovim putem! (MAPA)

26. 10. 2026. u 18:00

Svet

Alarm u Londonu! Britanija u strahu od ruskog napada: "Ranjivi smo, vlast zabija glavu u pesak"

2026-10-25 13:36:00

Svet

Tri čuda hirurga: Devojci uklonili 210 tumora, detetu vratili vid, a pacijentu očisti kancer od 30 kilograma

2026-10-22 15:05:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije