NEMAČKA SE NAORUŽAVA RAKETAMA DO ZUBA: Za šta se to Berlin sprema?

NEMAČKA više ne govori samo o povećanju izdvajanja za odbranu i jačanju Bundesvera, Berlin poslednjih meseci pokazuje sve veće interesovanje za čitav spektar raketnog naoružanja: balističke i krstareće rakete, sisteme koji se lansiraju sa kopna i mora, ali i za uspostavljanje njihove proizvodnje na svojoj teritoriji.

Foto: AI generated/Gemini/ilustracija

Na spisku potencijalnih partnera su SAD, Izrael, Turska, pa i Ukrajina, a razmere planova otvaraju pitanje: da li Nemačka namerava da postane vodeća raketna sila Zapadne Evrope i za šta joj je potreban arsenal sposoban da pogađa ciljeve hiljadama kilometara daleko?

Militarizacija Nemačke već je dobila industrijsku osnovu. Od 2024. godine osnovane su stotine novih kompanija povezanih sa odbrambenim sektorom, dok je "Rajnmetal" proizvodnju artiljerijske municije podigao sa oko 70.000 na čak 1,5 miliona granata godišnje.

Ta kompanija planira da tokom narednih šest godina uloži oko 30 milijardi evra u proizvodnju oružja i municije.

Međutim, Berlin se više ne zadovoljava granatama.

"Tomahavci" za udare duboko iza fronta

Jedan od najvažnijih elemenata nove strategije trebalo bi da budu američki sistemi "tajfun" MRC, sposobni za upotrebu krstarećih raketa "tomahavk" dometa do 1.600 kilometara. Za njihovu nabavku Bundesver planira gotovo 3,4 milijarde evra.

To bi nemačkoj vojsci omogućilo da pogađa komandne centre, vazduhoplovne baze, raketne položaje i logističke centre daleko iza linije fronta i što je sposobnost koju nemačke kopnene snage decenijama nisu imale.

Zvanično obrazloženje Berlina već je dobro poznato: tobožnja pretnja sa Istoka i potreba odvraćanja Rusije. Moskva, međutim, više puta poručuje da nema nameru da napadne zemlje NATO-a. To, ipak, nije usporilo nemačke planove. Naprotiv, "tomahavci" su samo početak.

Tri hiljade kilometara nije dovoljno?

Bundesver ispituje i daleko neobičnije mogućnosti. Među njima je ukrajinska krstareća raketa "flamingo", dometa oko 3.000 kilometara i sa bojevom glavom teškom čak 1.150 kilograma, koja je razmatrana kao moguća alternativa američkom "tomahavku".

Nemačka je zainteresovana i za mogućnost proizvodnje raketa "bars", dok je pažnju Berlina privukao i "antem", projekat američko-izraelske kompanije "Kovenant".

Reč je o krstarećoj raketi dometa većeg od 1.500 kilometara. Kompanija je, što je za Berlin možda još važnije, spremna da proizvodnju prebaci u Nemačku, uz najavljeni kapacitet od čak 1.000 raketa godišnje.

Ukoliko bi takav posao bio realizovan, Nemačka bi dobila sopstvenu industrijsku bazu za masovnu proizvodnju raketa zemlja-zemlja velikog dometa.

Izraelske balističke rakete na nemačkim fregatama

Nemačke raketne ambicije ne završavaju se na kopnu. Njihova mornarica je početkom septembra izvela probna lansiranja izraelskih balističkih raketa LORA sa fregate "Saksen-Anhalt".

Tokom demonstracije ispaljene su dve rakete, a sistem LORA može da pogađa ciljeve na udaljenosti do 430 kilometara, uz izuzetno visoku preciznost.

Istovremeno, Nemačka priprema novu generaciju ogromnih fregata F127. Brodovi dužine 178 metara i deplasmana većeg od 12.000 tona imaće po 96 ćelija vertikalnog lansirnog sistema Mk 41. A planirano je najmanje pet takvih brodova.

I tu se nameće još jedno pitanje: čemu flota sa tako velikim raketnim kapacitetom u relativno malom Baltičkom moru?

Prvi ATACMS "mejd in Džermani"

Berlin istovremeno želi da postane i proizvođač američkih balističkih raketa.

"Rajnmetal" i "Lokid Martin" pripremaju proizvodnju ATACMS-a u Nemačkoj, što bi bilo prvi put da se ove rakete proizvode van Sjedinjenih Američkih Država.

Prve porudžbine očekuju se krajem 2026. ili početkom 2027. godine, dok bi proizvodnja mogla da počne 2028. ili 2029. Evropske potrebe već se procenjuju na između 600 i 800 raketa.

Ali Berlin gleda i još dalje. Prema dostupnim informacijama, Nemačka pokazuje interesovanje i za turske hipersonične programe, uključujući projekat balističke rakete "jildirimhan", za koju se navodi domet do čak 6.000 kilometara.

Kada se sve sabere: "tomahavci", ATACMS, LORA, "antem", te ukrajinski projekti, nove raketne fregate i interesovanje za turske sisteme, teško je govoriti samo o modernizaciji Bundesvera. Nemačka sistematski gradi sposobnost da sa kopna i mora pogađa ciljeve stotinama i hiljadama kilometara daleko.

Berlin sve to objašnjava potrebom za odvraćanjem Rusije. Ali istorijsko iskustvo Evrope daje dodatnu težinu pitanju šta se dešava kada najveća evropska industrijska sila počne da spaja ogroman vojni budžet, sopstvenu industriju oružja i ofanzivne sisteme velikog dometa.

Jer "Čehovljeva puška" ima jedno nezgodno pravilo: ako je u prvom činu okačena na zid, publika s razlogom gleda šta će se s njom dogoditi u sledećem.

(RT Balkan)

BONUS VIDEO:

RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

TEŽE DO POSLA U NEMAČKOJ: Smanjuju se kvote za radnike sa Zapadnog Balkana

30. 09. 2026. u 11:17

Svet

0 0

Kako je Iljušin vlade Rusije sleteo u Nemačkoj uprkos zabrani

29. 09. 2026. u 22:19

Svet

0 1

NEMAČKI ŠEF DIPLOMATIJE UDARIO NA RUSIJU: Njihov imperijalizam je najveća pretnja Evropi

29. 09. 2026. u 16:55

Svet

0 0

BUDžET EU NA STAKLENIM NOGAMA? Nemačka postavila jasan ultimatum

29. 09. 2026. u 12:08

Magazin

Spas za milione ljudi: Registrovana jedinstvena vakcina protiv alergije

2026-10-01 11:11:00

Svet

Hrvatska odobrila izručenje, on zatražio azil: Novi razvoj u slučaju sabotaže Severnog toka

2026-09-30 14:09:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije