Poljoprivreda

PREPELICE DONOSE ZARADU: Od 450 prepelica do 10.000 jaja mesečno

K. Despotović

06. 11. 2026. u 20:13

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

UZGOJ japanskih prepelica i proizvodnja njihovih jaja predstavljaju jednu od mogućnosti za pokretanje manjeg poljoprivrednog posla u Srbiji.

ПРЕПЕЛИЦЕ ДОНОСЕ ЗАРАДУ: Од 450 препелица до 10.000 јаја месечно

Foto: Edijs Kalekaurs / Alamy / Profimedia

Za razliku od klasične živinarske proizvodnje, ovaj posao ne zahteva velike površine zemljišta, a prepelice relativno brzo sazrevaju i počinju da nose jaja. Ipak, da bi proizvodnja bila isplativa, potrebno je obezbediti odgovarajuće uslove za držanje ptica, kvalitetnu hranu i, što je možda najvažnije, sigurne kupce.

Prepeličja jaja prodaju se u marketima, prodavnicama zdrave hrane, na pijacama i direktno sa poljoprivrednih gazdinstava. Njihova cena zavisi od pakovanja, prodajnog mesta i načina distribucije, a na domaćem tržištu mogu se pronaći pakovanja od 12 komada po ceni od oko 230 do 245 dinara.

Kod direktne prodaje sa gazdinstava cene se razlikuju. Jedan od objavljenih cenovnika domaćih proizvođača pokazuje da se 12 jaja prodaje za oko 200 dinara, 30 komada za 400 dinara, dok pakovanje od 120 jaja košta oko 1.300 dinara.

Prepelice počinju da nose jaja već posle šest nedelja

Za proizvodnju se najčešće koriste japanske prepelice, poznate po brzom sazrevanju i relativno visokoj nosivosti. One mogu da počnu da nose jaja već sa šest do sedam nedelja, dok se u dobrim uslovima od jedne ženke može dobiti približno 250 do 290 jaja godišnje.

Ove ptice su male, pa ne zahtevaju veliki prostor. Za njihovo držanje najpogodniji su suvi, zatvoreni i dobro provetreni objekti, u kojima je moguće održavati stabilnu temperaturu, higijenu i odgovarajuće osvetljenje.

Prepelicama je potrebna kvalitetna i izbalansirana hrana, uz stalno dostupnu čistu vodu. Odrasla ptica dnevno pojede približno 25 do 30 grama hrane, što je jedan od važnih troškova u proizvodnji.

Za razliku od nekih drugih vrsta živine, mužjaci nisu potrebni ako je cilj isključivo proizvodnja jaja za ishranu. Ženke nose i neoplođena jaja, dok je mužjake potrebno držati ako proizvođač planira proizvodnju podmlatka.

Koliko novca je potrebno za pokretanje proizvodnje?

Početna ulaganja zavise od broja ptica, stanja objekta i opreme. Potrebno je obezbediti kaveze ili odgovarajući sistem držanja, hranilice, pojilice, ventilaciju, osvetljenje i prostor za skladištenje hrane.

U jednom domaćem primeru, proizvođač je početkom 2025. godine naveo da je za farmu sa 600 prepelica, uključujući 450 ženki i 150 mužjaka, bilo potrebno oko 3.500 evra za ptice i kaveze. Ovaj iznos predstavlja primer ranijeg ulaganja, a ne aktuelnu tržišnu ponudu za 2026. godinu.

Početnicima se savetuje da ne kreću odmah sa velikim brojem ptica. Manje jato omogućava da se prvo ispita potražnja, pronađu kupci i utvrdi koliko proizvodnja zaista može da donese.

Kolika je zarada od 450 prepelica?

Jedan od načina da se proceni isplativost jeste da se napravi računica za farmu sa 450 ženki. Ako se pretpostavi da je prosečna nosivost između 75 i 80 odsto, dnevna proizvodnja mogla bi da iznosi između 337 i 360 jaja.

To znači da bi se mesečno proizvelo približno 10.000 do 10.800 jaja.

Ako bi proizvođač uspeo da proda 10.000 jaja mesečno, prihod bi izgledao ovako:

 - po ceni od 12 dinara po jajetu – 120.000 dinara;

 - po ceni od 15 dinara – 150.000 dinara;

 - po ceni od 17 dinara – 170.000 dinara;

 - po ceni od 20 dinara – 200.000 dinara.

Međutim, ovo je prihod, a ne čista zarada. Od njega treba odbiti troškove hrane, ambalaže, električne energije, vode, veterinarske zaštite, dezinfekcije, transporta i zamene jata.

Za 450 ženki potrebno je između 338 i 405 kilograma hrane mesečno, što znači da trošak ishrane predstavlja jednu od najvažnijih stavki u poslovanju.

Poseban izazov je prodaja. Proizvođač može da ima dobru nosivost i veliki broj jaja, ali ako nema dovoljno kupaca, deo proizvodnje može ostati neprodat. Zato je pre ulaganja važno obezbediti saradnju sa prodavnicama, restoranima, pijacama ili stalnim kupcima.

Gde se najviše isplati uzgajati prepelice?

Za ovu proizvodnju nije neophodno imati veliko poljoprivredno zemljište. Mnogo je važnije obezbediti odgovarajući objekat sa dobrom ventilacijom, izolacijom, vodom i strujom.

Seoska domaćinstva i izdvojeni objekti na periferiji mogu biti pogodni za uzgoj, posebno ako imaju prostor za skladištenje hrane i pristupne puteve za dostavu proizvoda.

Prepelice mogu da se uzgajaju i u manjim objektima, ali je važno poštovati veterinarske i higijenske uslove. U komercijalnoj proizvodnji potrebno je proveriti obaveze registracije gazdinstva i objekta, kao i pravila koja se odnose na bezbednost hrane, pakovanje, deklarisanje i promet jaja.

Ko kupuje prepeličja jaja?

Proizvođači mogu da plasiraju jaja na više načina. Jedna mogućnost je prodaja na lokalnim pijacama i direktno potrošačima, dok su druga opcija prodavnice zdrave hrane, manji marketi, restorani i hoteli.

Posebno je značajna direktna prodaja putem društvenih mreža, gde proizvođači mogu da formiraju bazu stalnih kupaca i organizuju redovnu dostavu.

Restorani mogu biti zanimljivi kupci zbog korišćenja prepeličjih jaja u predjelima, salatama i dekoraciji jela. Ipak, saradnja sa ugostiteljskim objektima zahteva redovnu isporuku i odgovarajući kvalitet proizvoda.

Da li se proizvodnja prepeličjih jaja isplati?

Uzgoj prepelica može biti zanimljiv dodatni posao za domaćinstva koja imaju odgovarajući prostor i mogućnost da sama organizuju prodaju. Relativno mali prostor i brzo sazrevanje ptica predstavljaju prednosti, ali proizvodnja zahteva svakodnevnu brigu, kontrolu higijene i redovno ulaganje u hranu.

Najveći potencijal za zaradu imaju proizvođači koji uspeju da izgrade mrežu stalnih kupaca i prodaju direktno, umesto da se oslanjaju isključivo na veleprodaju.

Zbog toga je pre pokretanja proizvodnje važno napraviti detaljan poslovni plan, proveriti aktuelne cene hrane i opreme i istražiti koliko prepeličjih jaja mogu da preuzmu lokalne prodavnice i restorani. Tek kada se utvrdi da postoji dovoljno tržište, ima smisla širiti jato i ulagati u ozbiljniju proizvodnju.

(Bizportal)

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
KAKO DA ZAŠTITITE KUĆU OD ZLA? Otac Predrag: Pre jela uradite ovo - važno je

KAKO DA ZAŠTITITE KUĆU OD ZLA? Otac Predrag: "Pre jela uradite ovo - važno je"