CENA SVINJA PADA, A MESO SKUPO: Evo šta se dešava na tržištu Srbije

OTKUPNE cene svinja u Srbiji ponovo su u padu, ali se to, prema oceni proizvođača, gotovo i ne primećuje u mesarama. Dok klanična industrija nastoji da cenu tovljenika spusti na 190 dinara po kilogramu, odgajivači upozoravaju da im je proizvodnja sve manje isplativa.

Foto: Josep Curto / Alamy / Profimedia

Predsednica Udruženja odgajivača svinja Srbije Sanja Čelebićanin ističe da farmeri praktično nemaju uticaj na formiranje otkupnih cena, a rešenje problema vidi u ugovorenoj proizvodnji, uvođenju uvoznih kvota i većim ulaganjima u domaće stočarstvo.

Kako objašnjava, cenu svinja na domaćem tržištu ne određuju troškovi proizvodnje, već otkupljivači, odnosno klanična industrija. Zbog toga farmeri iz nedelje u nedelju čekaju nove ponude i procenjuju da li mogu da nastave poslovanje po ponuđenim uslovima.

- Ono što je važno napomenuti je da je to jedina proizvodnja, dakle pričamo o primarnoj stočarskoj proizvodnji, koja ne formira cenu svog proizvoda. Dakle, cenu formira otkupljivač, a ne proizvođač – ističe Čelebićanin.

Prema njenim rečima, odgajivači su duže od godinu dana prodavali tovljenike po cenama nižim od troškova proizvodnje, zbog čega su beležili značajne gubitke. Ipak, nisu mogli jednostavno da obustave rad, jer farme moraju redovno da se prazne kako bi se nastavio proizvodni ciklus.

Kada je otkupna cena dostigla 200, odnosno 220 dinara po kilogramu žive mere, proizvođači su dobili priliku da pokriju deo troškova hrane, energenata, radne snage i kredita.

Međutim, Čelebićanin upozorava da pojeftinjenje tovljenika ne prati odgovarajući pad cena svinjskog mesa u maloprodaji.

– Pa, naravno da cena svinjskog mesa bi trebalo da pada, ali mi smo imali periode gde je čak otkupna cena bila 140 dinara po kilogramu žive mere tovljenika, a da je cena u maloprodaji ostala na 800 dinara. Dakle, ne vidimo mi tu neku veliku razliku – rekla je Čelebićanin.

Podseća da je ranije važilo nepisano pravilo prema kojem je cena kilograma žive mere, pomnožena sa tri ili tri i po, približno odgovarala maloprodajnoj ceni kilograma svinjskog buta. Danas, kako kaže, taj odnos više nije pravilo.

Ugovorena proizvodnja omogućila bi sigurnije poslovanje

Jedan od najvažnijih zahteva domaćih odgajivača jeste uvođenje ugovorene proizvodnje, čime bi farmeri dobili veću sigurnost i mogućnost dugoročnog planiranja.

Čelebićanin objašnjava da proizvođači moraju unapred da znaju pod kojim uslovima će prodavati svinje kako bi mogli da ulažu u kvalitetan genetski materijal, veterinarsko-sanitarne uslove i biosigurnost.

– Ono što bi farmeri hteli, to je, kažem, ugovorena proizvodnja, to je ono što nam fali, i da imamo predvidljivost u toj proizvodnji – rekla je.

Iako propisi predviđaju mogućnost ugovaranja otkupa sa primarnim proizvođačima, takva praksa, prema njenim rečima, još nije zaživela u dovoljnoj meri.

Udruženje je nadležnim institucijama dostavljalo predloge ugovora i iniciralo sastanke sa predstavnicima klanične industrije i resornih ministarstava.

Ona smatra da je za rešavanje nagomilanih problema neophodno uključivanje Vlade Srbije, kao i podrška proizvođačima kroz povoljnije kredite, subvencije i olakšice za troškove energenata.

Afrička kuga svinja dodatna pretnja domaćim farmama

Osim niskih otkupnih cena, domaći odgajivači suočavaju se i sa rizikom od afričke kuge svinja, koja je prisutna među divljim životinjama i može da se prenese na domaću populaciju.

Zbog toga je neophodno strogo poštovanje biosigurnosnih mera, uključujući kontrolu ulaska ljudi i vozila na farme, redovnu dezinfekciju i sprečavanje kontakta sa drugim životinjama.

Poseban rizik predstavlja ilegalan promet svinja, koji dodatno otežava kontrolu širenja bolesti.

– Vakcine nema. Dakle, vi morate da radite edukaciju farmera, da zatvorite apsolutno svako područje gde imate i gde je opasnost – rekla je Čelebićanin.

Predstavnici Udruženja odgajivača svinja Srbije nedavno su boravili u Španiji, gde su sa tamošnjim proizvođačima i nadležnim institucijama razgovarali o zaštiti farmi i unapređenju proizvodnje.

Čelebićanin navodi da Španija ima oko 60 miliona tovljenika, a da iskustva te zemlje pokazuju koliko su važni organizovan sistem zaštite i dosledno sprovođenje biosigurnosnih mera.

Istovremeno upozorava da su u Srbiji i veliki proizvođači i mala gazdinstva pretrpeli ozbiljne gubitke zbog visokih cena prasadi, stočne hrane i energenata, zbog čega su pojedini veliki proizvođači odustali od proizvodnje.

(RTS)

Preporučujemo

Poljoprivreda

0 0

NALED SPROVEO ANALIZU: Nedovoljno iskorišćen izvozni potencijal smrznutog bobičastog voća na tržištu EU

05. 11. 2026. u 20:37

Poljoprivreda

0 0

ŠTA JE UTICALO NA MALOPRODAJNE CENE RIBE? Počeo izlov šarana, cena kilograma ribe - 620 dinara

05. 11. 2026. u 20:01

Poljoprivreda

0 0

OD SETVE DO BERBE ZA MESEC DANA: Rotkvica odličan izbor za proivodnju u plastenicima tokom jeseni, zime i ranog proleća

05. 11. 2026. u 19:44

Poljoprivreda

0 0

PONUDA VOĆA I POVRĆA NA PIJACAMA U SRBIJI: Kupus poskupeo u više gradova, krompir na kvantašima od 60 do 90 dinara

05. 11. 2026. u 19:00

Svet

Godinama je krio ovo u kući, a onda su zidovi počeli da pucaju: Kada vidite šta je poštar uneo unutra, ostaćete u šoku

2026-11-05 15:17:00

Svet

Devojčicu (11) namamio na društvenoj mreži, pa je silovao: Stravično otkriće u karaoka klubu

2026-11-05 13:31:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije