Lelić zovu i božje selo

SVETI vladika Nikolaj (Velimirović) tvrdio je za svoje rodno mesto, Lelić, kod Valjeva, da je božje selo. Na spomeniku njegovog oca Dragomira, po njegovom nalogu, napisano je da je rođen u "božjem selu Leliću".

Meštanima je to, u to doba, kako svedoče vremešni ljudi Lelića, bilo simpatično i drago, ali nisu baš bili sigurni da je njihovo selo, bez obzira na to koliko ga voleli, božje. Lepota sela jeste božanstvena, plodovi sa njiva i voćnjaka takođe, livade su krasne, a šume "kao sa slike". Tada je selo imalo i manastir Ćelije, jednu od najčuvenijih bogomolja kod Srba.

- Stalno je ljude "kopkalo" zašto je vladika Nikolaj tvrdio da je selo božje, utoliko pre što se tad još znalo da je reč o mudrom, pametnom i obrazovanom čoveku, koga je poštovao i sav razvijeni svet - kaže Ljuba Ranković, čije je selo Leskovice na samoj granici Lelića. - I u vreme komunista, bez obzira na strah, ovdašnji ljudi nisu skrivali ljubav prema vladici Nikolaju.

U međuvremenu, Lelić dobija dva sveca - vladiku Nikolaja i avu Ćelijskog (Justina Popovića). Pored manastira Ćelije, nastaje i manastir Lelić, posvećen vladici Nikolaju. Selo je iznedrilo trojicu vladika, pored Nikolaja i Jovana Velimirovića i Artemija Radosavljevića, koji je njihov srodnik. Korene iz ovog kraja "vuče", pre nekoliko godina rano preminuli Aleksandar Saša Ranković, jedan od najvećih izdavača najznačajnijih naslova domaće i svetske književnosti, koji je dela izdavačke firme "Aleksandrija" spremao za štampu u Leliću.

- Mošti Svetog vladike Nikolaja, 12. maja 1991. podine, prenete su u lelićku crkvu, gde se danas marljivo čuvaju - kaže naš sagovornik. - Otkako su mošti Nikolaja u Leliću, nikad do sada se nije dogodilo da grad "tuče" Lelić i obode okolnih sela kao moje. Dešava se da grad "ubije" okolna sela, a da Lelić ostane netaknut. Sada nam je dosta jasnija zašto je naš vladika Nikolaj tvrdio da je Lelić božje selo.

Briga o rođaku

U NOĆI pred dolazak vladike Nikolaja u zemlju, kako saznajemo, umro je Tiosav Velimirović, sin od brata vladike Nikolaja. Mada je, još pre Drugog svetskog rata, bio levičar, kao i tokom rata, vladika ga je voleo i pazio na njega. Uspeo je, u doba rata, da izbavi Tiosava od ljotićevaca, kod kojih je bio na "prevaspitavanju".

Posle rata, Tiosav je bio značajan sudija u Beogradu, ali je bio u dobrim odnosima sa bratom od strica Jovanom, vladikom šabačkim, i uvek je spominjao strica Nikolaja, po dobru, uz ideološke razlike.

Meštani su pričali, kad su čuli da je Tiosav umro i da nije dočekao mošti stričeve, da mu je, navodno, to Nikolajev ukor - što je ostao nepopravljivi komunista!

RAĐA I GROŽĐE

I PROTOJEREJ Mirko Vilotić, sadašnji zamenik episkopa šabačkog Lavrentija, koji je godinama službovao u Leliću i okolini kao sveštenik, ne pamti da je, za to vreme, grad nanosio štetu letini tamošnjih ljudi. Poslednjih godina, u Leliću, pored drugog voća, odlično rađa i grožđe, među kojim i sorte poput hamburga.