PROIZVOĐAČI KROMPIRA KIVNI: Uništiće nas uvoznički lobiji

NA pisanje našeg lista o uvozu krompira iz Rusije, burno su u ponedeljak reagovali proizvođači iz zapadne Srbije, koji navode da su im magacini još puni krompira odličnog kvaliteta, a u trgovinama širom zmlje završavaju krtole iz uvoza. Oni dodaju da jaki uvozni lobiji pokušavaju da na sve načine "unište domaćeg poljoprivrednika", o čemu najbolje svedoči kvantaška pijaca na kojoj je najviše robe iz - Albanije!

Tamo bi trebalo da stoji istaknuta albanska zastava, jer je skoro 90 odsto proizvoda iz te zemlje - rekao nam je Savo Žunić, najveći proizvođač krompira u Prijepolju i šire. - U mom magacinu trenutno imam oko 50 tona krompira vrhunskog kvaliteta, a u novovaroškom kraju ima još sigurno oko 300 tona, a u ivanjičkom sigurno još 400 tona. Iz naših magacina krompir je izlazio po ceni od maksimalno 45 dinara, a mi se pitamo na koji način se on posle prodaje po višestruko većoj ceni. Nema razloga da domaćem krompiru bude cena viša od 70 dinara po kilogramu, a ne da se nudi po trgovinama i za 100 i više dinara.

Žunić dodaje da uvoznici bez ikakvih kvota uvoze krompir iz Rusije i Belorusije. Sa druge strane, kada Srbija izvozi bilo šta kvote se moraju poštovati.

Pročitajte još - IVANjIČKI KROMPIR ODAVNO NIJE "IVANjIČKI": Više od 90 odsto "domaćeg" krompira nastalo je iz holandskog semena

Uvoznici krompira bez ikakvog stida odlaze kod nas domaćih proizvođača i traže nam neophodne papire kako bi izvršili reeksport. Poznato je da transportne firme iz Užica, Čačka, Beograda... uvoze jabuku iz Italije, potom je ovde prepakuju i izvoze u Rusiju kao srpsku, a onda, da se ne vraćaju prazni, poteraju krompir i ovde ga dovoze. Onda i dalje pokušavaju da taj isti krompir prepakuju i izvezu ga kao ivanjički, gučki, srpski krompir. To je sramota šta sve država toleriše - kazao nam je Žunić.

Krompiraši dodaju i da je posebna bruka šta radi fitosanitarna inspekcija na graničnim prelazima.

U Srbiju ulaze šleperi krompira koji bukvalno smrde. A mi kada treba da izvezemo traže nam uzorkovanje zemlje gde se seje krompir, pa sve do uzorkovanja krtole. Pritom, moramo da posedujemo sve neophodne sertifikate - zaključili su kivni krompiraši iz zapadne Srbije, kraju najpoznatijem po krtoli odličnog kvaliteta.

Pročitajte još - OD IZVOZNIKA DO UVOZNIKA: Krompira manje proizvodimo a najviše uvozimo iz Nemačke

PREPOLOVLjENI ZASADI

NEKADA su, da podsetimo, zasadi krompira u Srbiji zauzimali i do 90.000 hektara, a danas se on gaji na oko 45.000 hektara, odnosno duplo manje. Prosečan prinos je od osam do 12 tona po hektaru, dok je lane ostvaren rekordan prinos, pa je u brdskim predelima zabeležen rod i do 30 tona po hektaru.