ISTORIJSKI DODATAK - UNIŠTENA ISTINA O PROGONU SRBA: Nastanak i nestanak jednog dokumenta o Kosovu i Metohiji iz 1962. godine

Slobodan Kljakić

21. 04. 2021. u 13:42

U PROŠLONEDELJNOM istorijskom dodatku čitaoci su upoznati sa mnogim detaljima o "Plavoj knjizi" iz 1976, strogo poverljivom dokumentu danas uveliko zaboravljenom, kojim je pokrenuto pitanje ustavnog statusa Socijalističke Republike Srbije, ubrzo posle donošenja Ustava SFRJ iz 1974. godine.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - УНИШТЕНА ИСТИНА О ПРОГОНУ СРБА: Настанaк и нестанак једног документа о Косову и Метохији из 1962. године

Arhiva

Započeta rasprava o "Plavoj knjizi" je zaustavljena, a podsećanje na takav tok događaja, vraća nas u još dalju prošlost, u vreme nastanka jednog takođe strogo poverljivog dokumenta iz 1962. godine, u kome su iznete precizne činjenice i analiza stanja međunacionalnih odnosa na Kosovu i Metohiji u onom vremenu.

Za razliku od "Plave knjige", koja se može pronaći u partijskoj arhivskoj građi, dokument iz 1962. godine kao da je netragom nestao, nije ga pronašao u partijskoj ili nekoj drugoj arhivi nijedan od trojice autora te analize, Miladin Vilotić, dok je pisao knjigu "Ko je i zašto skrivao istinu o Kosovu i Metohiji", koju je objavio u autorskom izdanju 2009. godine.

Drugo izdanje, u jednako skromnom tiražu, pojavilo se 2011, ali je i ono, kao i prvo, prošlo bez odjeka u javnosti, iako je reč o izuzetno vrednom svedočenju o odnosu vrhova partijsko-državne vlasti u Jugoslaviji i Srbiji prema Kosovu i Metohiji zaključno sa 17. februarom 2008. kada je protivpravno proglašena lažna država Kosovo. Priča o pomenutom, nestalom, možda davno uništenom strogo poverljivom partijskom dokumentu, počinje na Šestom kongresu Saveza komunista Jugoslavije, održanom 1952. godine.

Mada je sukob Jugoslavije i Kominforma bio na vrhuncu, kongres je posvetio određenu pažnju i pitanju nacionalnih manjina, a 1957. godine, pošto mirnije okolnosti omogućile su da se komisije za pitanja nacionalnih manjina osnuju pri Centralnom komitetu SKJ, pri republičkim centralnim komitetima, kao i pri Pokrajinskom komitetu SK Vojvodine. Komisija nije osnovana jedino na Kosovu i Metohiji pošto su na toj teritoriji Šiptari, kako su tada imenovani u partiji i u društvu, bili većinski narod.

Iguman Makarije, Tito i Jovanka Broz u Dečanima

UBRZO, u aprilu 1957, održan je Sedmi kongres SKJ, na kome je donet novi Program SKJ, izazvavši zbog svojih demokratskih odredbi ogromnu pažnju i na Istoku i na Zapadu sveta podeljenog "gvozdenom zavesom".

Zahvaljujući tome, nekako je ostao u senci stav Sedmog kongresa da SKJ preciznije definiše politiku prema nacionalnim manjinama, čemu je doprinelo i posebno savetovanje Izvršnog komiteta CK SKJ, organizovano neposredno po okončanju Kongresa. Komisije za nacionalne manjine su sačinile detaljne analize u partijskim organizacijama koje deluju u područjima naseljenim nacionalnim manjinama, održana su i savetovanja u republičkim centralnim komitetima, sačinjen je iscrpan elaborat o kom je raspravljano na proširenom savetovanju o nacionalnim manjinama, u organizaciji Izvršnog komiteta CK SKJ.

SVEDOCI ČLANOVI KOMISIJE

KOMISIJA ,,Modaliteti pritiska su bili brojni - svedoči Vilotić - mnogostruki, neprikriveni i brutalni, kao što su: ubistva, fizički napadi na decu i odrasle, kamenovanje kuća, silovanja, paljenje, seča voćnjaka, zagađenje bunara, seča struje i svakodnevno psihološko uznemiravanje. Svi ovi nasilni ispadi vršeni su sistematski sa ciljem etničkog osvajanja naselja i prostora i prisiljavanja Srba da se isele sa KiM, a drugih nealbanskih etničkih grupa (Turaka) da se izjasne kao Albanci. Tako primenjivano nasilje postiglo je željeni cilj - Srbi su se pod tim pritiskom počeli iseljavati u Srbiju. Saznanjima o surovosti koju su Šiptari sprovodili nad Srbima bili su zatečeni i članovi Izvršnog komiteta CK Srbije i partijska ekipa."KOMISIJA za nacionalne manjine osnovana pri CK SK Srbije imala je dvadesetak članova, predstavnika ustanova čija delatnost ima značajnog udela u ostvarivanju prava nacionalnih manjina. U Komisiji su bili zastupljeni: Sekretarijat za unutrašnje poslove Srbije (pomoćnik sekretara Srećko Milošević), Sekretarijat za inostrane poslove (načelnik za istočne zemlje Veljko Milatović), Sekretarijat za prosvetu i kulturu (pomoćnikom sekretra Nikola Vučenov), direktor Zavoda za izdavanje udžbenika (Dojčilo Mitrović), direktor Zavoda za javnu upravu (Žika Erčić), direktor Zavoda za statistiku (Andra Stokić), direktor Ekonomskog instituta Srbije (Dušan Bjelogrlić), direktor Radio Beograda (Dušan Popović), direktor časopisa „Međunarodna politika (Milo Mijović), direktor Fonda za razvoj masovne kulture (Stevan Majstorović), predsednik Komisije za nacioialne manjine Vojvodine (Stojan Zamurović), predstavnik Pokrajinskog Komiteta Kosmeta (Sinan Hasani) i predstavnik bugarske manjine Todor Slavinski. Predsednik komisije bio je Vasilije Smajević a sekregar Miladin Vilotić.

Elaborat je ukazao na to da pitanje nacionalnih manjina počinje da opterećuje unutrašnji politički život, da se reflektuje na polju obrazovanja i kulture, kao i u privredi, pogotovo na Kosovu i Metohiji, gde su jasno ispoljavani i problemi bezbednosne naravi. Zato su 1959. doneti zaključci Izvršnog komiteta CK SKJ koji određuju pravac daljih partijskih aktivnosti u ovom domenu. Zanimljivo je da su ti zaključci ostali nepoznati široj javnosti, pošto je taj dokument objavljen tek 28. juna 1962. godine, i to jedino na stranicama partijskog glasila ,,Komunist".

Prema tvrđenju Miladina Vilotića, ovi zaključci su imali dalekosežne posledice, zbog problema iskrslih u primeni načela o proporcionalnoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u zapošljavanju, privredi i predstavničkim organima. Pogotovo na Kosmetu, u mnogim sredinama nije bilo kvalifikovanih, stručnih kadrova iz redova nacionalnih manjina, a osim toga, šiptarska nacionalna manjina činila je većinu stanovništva na Kosmetu, ekonomski, privredno, društveno-kulturno i prosvetno najzaostalijem delu Jugoslavije.

U TAKVIM okolnostima objektivno nije mogao da se primeni princip proporcionalne nacionalne zastupljenosti, ali je pokrenut talas sve masovnijeg ulaska Šiptara u organe vlasti, policiju i političke organizacije, a onda i u privredu. Nesumnjivo koordinirano delovanje šiptarskih separatista otvorilo je put za pritiske na srpske i crnogorske kadrove, stvarani su uslovi koji ih teraju da napuste poslove na kojima su bili angažovani.

Insistiranje partijskog rukovodstva Kosmeta na primeni zaključaka preko noći, ,,bilo je pogubno i nije bilo slučajno", svedoči Vilotić: "Jedini kriterijum za uspostavljanje proporcionalne zastupljenosti bila je nacionalna pripadnost", ,,vršena je zamena sa pripadnicima šiptarske nacionalnosti, nestručnim, nesposobnijim i nedoraslim za odgovarajuća mesta", "zamenjivani su Srbi, čak i uspešni stručni kadrovi", "a zamene su posebno negativno uticale ia međunacionalne odnose", pošto su "zamenjeni stručnjaci Srbi napuštali KiM i iseljavali se sa porodicama".

Milicija rasteruje demonstrante u Prištini

"Izmenom kadrovske strukture po nacionalnom kriterijumu u privredi i neprivredi a posebno u upravi, sudstvu, unutrašnjim poslovima, inspekcijskim službama, društveno-političkim organizacijama, posebno partijskim komitetima SK, ostvarila se etnička prevlast Šiptara i prevashodni uticaj separatista. U institucijama, srpsko stanovništvo sve teže ostvaruje svoja prava.

NJihove žalbe se sve manje uvažavaju ili na njih ne stižu odgovori - oni postaju građani drugog reda - ostaju bez zaštite u institucijama političkih organizacija, posebno partijskih organizacija i organa vlasti. Tada je izvršena masovna infiltracija separatista u sve pore društva, u rukovodstva Saveza komunista, strukture vlasti, upravu, političke i radne organizacije. Posebna pažnja separatista pri tome bila je posvećena izmeni nacionalne strukture u državnoj bezbednosti, miliciji, inspekcijskim službama, pravosuđu i drugim organima vlasti."

"Simptomatično je bilo otkriće - nastavlja Miladin Vilotić - da se prvi slučajevi otvorenog etničkog progona i iseljavanja kolonista koji su naseljeni posle Prvog svetskog rata pojavljuju u graničnom pojasu duž albanske granice, posebno Đakovice. To su bile indikativne pojave i ukazivale su da postoje smišljene i organizovane separatističke namere - očistiti granični pojas prema Albaniji. Država nije ništa preduzela da se ovaj jasan i očigledan cilj separatista spreči u samom začetku."

KOMISIJA za nacionalne manjine je o takvom stanju informisala Izvršni komitet CK SK Srbije o saznanjima sa terena, ali je rukovodstvo sa Kosmeta tvrdilo da ovi problemi ne postoje", „da su međunacionalni odnosi snošljiviji“, da je iseljavanje prirodna ekonomska pojava", a da pritisci i pojedinačni slučajevi i ekscesi ne zaslužuju posebnu pažnju". Nije, međutim, reč samo o političkom rukovodstvu Kosmeta.

Pošto je informacija Komisije stigla u Izvršni komitet CK SK Srbije, oglasio se Dušan Petrović Šane, član ovog foruma, čije reagovanje zaslužuje pažnju", svedoči Vilotić i navodi i da Petrovića ne zanima problem nasilnog iseljavanja Srba koje počinje, ni zašto se ono dešava baš u graničnom pojasu đakovičke opštine, već smatra da je Komisija previše crno i pojednostavljeno prikazala stanje na KiM". Kada je došao kod Miladina Vilotića u kancelariju i saopštio mu tu ocenu, Šane Petrović je prokomentarisao za Vasu Smajevića da je kao raniji general ,,verovatno opterećen tvrdim stavovima", dok je Vilotiću poručio: ,,A i ti, možda to posmatraš udbovskim očima".

,,Kadrovska rešenja u kojima su spajani ljudi sa vojnim i policijskim iskustvom bila su odraz politike tadašnjeg rukovodstva i dugo su predstavljala prednost - ali više ne. Sada se izražava sumnjičavost u navedene institucije, a to će ubrzo biti potvrđeno - najavljuje se nova politika", konstatuje Vilotić, koji je upravo branio stav da informacija izražava pravo stanje na Kosmetu. Ostao je uporan i Šane Petrović, pa je Izvršni komitet CK SK Srbije odlučio da se u pokrajinu uputi partijski tim koji će utvrditi istinu.

Kako je to izgledalo svedoči Miladin Vilotić: Grupa od 25-30 članova partijske ekipe na čelu sa Dražom Markovićem, članom Izvršnog komiteta CK SKS, otputovala je na KiM specijalnim vozom, koji je u stanici Kosovo Polje tri dana čekao povratak ekipe. U Oblasnom komitetu su nakon upoznavanja s ciljem dolaska određene ekipe za svaku opštinu. U ekipama su bila po dva člana iz grupe CK i po jedan član Oblasnog komiteta.

U SVIM opštinama za tri dana boravka održano je više sastanaka u opštinskim komitetima i drugim političkim organizacijama, u organima vlasti i radnim organizacijama. Na svim skupovima tema je bila iseljavanje Srba. U početku su se na tim sastancima osećali ustručavanje i napetost, suzdržanost da se o tome govori. No, kada je ta početna atmosfera straha popustila, počelo je iznošenje brojnih primera čime se sve služilo u nasilnim pritiscima za iseljavanje.

Iznošeni su konkretni primeri i imenovane brojne porodice koje su se pod pritiskom iselile. Ocene su bile uglavnom iste - da taj proces traje i da poprima zabrinjavajuće razmere a da se ništa ne preduzima da se to spreči.

Učesnici ove, svojevrsne partijske inspekcije, bili su i Draža Marković, predsednik Ideološke komisije CK Srbije, Vukoje Bulatović, sekretar Ideološke komisije, Vasilije Smajević, predsednik, Miladin Vilotić, sekretar Komisije za nacionalne manjine, Danilo Purić. direkgor ,,Politike" i član Ideološke komisije, Milan Vukos, Brana Mirković Puša, predsednik Privrednog veća Skupštine Srbije, Čeda Milošević, predsednik Privrednog suda, Muharem Pervić, koji je radio u Ideološkoj komisiji i drugi.

Rezultati partijske istrage su bili poražavajući, ,,neverovatni po razmerama, po brutalnosti i primeni sile i pritisaka, ekonomskih i psiholoških", a istovetni u svim opštinama. Posle trodnevnog obilaska opština održan je sastanak svih članova partijske ekipe sa Pokrajinskim komitetom Kosmeta, čiji su članovi potanko upoznati sa uvidima inspekcije, što je za njih bilo ,,očito razočaravajuće" pošto su rezultati bili suprotni njihovim dotadašnjim tvrdnjama.

Remzi Koljgeci, Kaćuša Jašari, Azem Vlasi i Kolj Široka

PO POVRATKU u Beograd istražnog partijskog tima, odmah je održan novi sastanak u zgradi CK Srbije koja se nalazila na tadašnjem Trgu Marksa i Engelsa, u zgradi današnjeg Muzeja istorije Jugoslavije. U sali za sastanke na drugom spratu ovog zdanja, za istim stolom su se našli članovi partijske ekipe koja se vratila sa Kosmeta, svi članovi Komisije za nacionalne manjine i članovi Komisije za idejnopolitički rad, njih ukupno oko osamdeset. Predsedavao je Draža Marković.

Referisano je o stanju u svakoj kosmetskoj opštini, iznošeni su brojni konkretni primeri surovog nasilja koje su Šiptari vršili nad Srbima". Na osnovu svih tih uvida, kao i rasprave vođene na ovom skupu, zaključeno je da se uz korišćenje stenografskih beleški sačini jedinstveni izveštaj koji će biti dostavljen Izvršnom komitetu CK SK Srbije. Za pisanje tog izveštaja zaduženi su Danilo Purić, Vasilije Smajević i Miladin Vilotić.

TAJNOST UMESTO JAVNOSTI

UMESTO da se Partija i šira javnost na pravi način upoznaju sa ovim izveštajem i alarmantnim nalazima - svedoči Miladin Vilotić - odlučeno je da to sazna još samo dvadesetak članova Centralnog komiteta tako što su pozivani da izveštaj pročitaju u prostorijama Centralnog komiteta Srbije. Većini članova CK taj izveštaj je bio nepoznat i nedostupan. Koliko je taj dokument bio obavijen velom tajne pokazuje i to da nije stigao ni do Dragog Stamenkovića, tada predsednika Sindikata Srbije, a kasnije i predsednika Vlade Srbije. U vreme XIV sednice 1968. godine, za njega nisu znali ni Dobrica Ćosić i Jovan Marjanović, ali su znali brojni članovi CK koji su neposredno učestvovali u partijskoj ekipi na Kosmetu i na skupu koji je povodom toga održan u CK, kao i ceo Izvršni komitet."

Završni izveštaj imao je oko 80 strana i status tajnog, strogo poverljivog materijala. Zbog toga je kucan van daktilografskog biroa, u kancelariji Komisije z nacionalne manjine. ,,Prekucavala ga je Dana Momčilović", svedoči Vilotić. Odluka o tajnom statusu dokumenta, rezultirala je iz procene da bi iznošenje problema iseljavanja u javnost bilo ,,politički rizično", da bi to bilo ,,izjednačavano sa 'srpskim nacionalizmom', kao jednim od akutnih problema u tom periodu". Ipak, ,,u kuloarima se znalo da je Komisija za nacionalne manjine pokrenula pitanje problema iseljavanja Srba sa KiM i ishod se iščekivao s interesovanjem. Koliko je rizično i ozbiljno bilo pokrenuti raspravu o problemu iseljavanja jasno je iz toga što su nam govorili: 'Bićete pukovnici ili pokojnici.' Sve je bilo prekriveno velom tajne", otkriva u svojoj knjizi Miladin Vilotić.

NUMERISANE kopije strogo poverljivog izveštaja su dostavljene samo članovima Izvršnog komiteta, koji su bili u obavezi da pročitani primerak vrate komisiji. Izveštaj je u celosti prihvaćen, a iz njega je bilo jasno da je Pokrajinski komitet obmanjivao republičko rukovodstvo i lažno prikazao stanje na Kosmetu. Zato je Pokrajinskom komitetu naloženo da se u svakoj opštini preduzmu odgovarajuće mere za eleminisanje svih vrsta pritisaka, da zaustavi iseljavanje, ali je to u Prištini primljeno nevoljno.

,,Srpski živalj je ohrabren, poverovao je da će država konačno sprečiti nasilje Šiptara i omogućiti mu normalan život. Šiptari su, zaplašeni mogućim sankcijama zastali, zaustavili nasilje - privremeno."

,,Neuspeh preduzetih mera za zaštitu srpskog i nealbanskog stanovništva od sistematski sprovođenog terora šiptarske odnosno albanske nacionalne manjine ne treba pripisati samo upornosti albanskih nacionalista u ostvarivanju separatističkih ciljeva, već isto tako oportunizmu političkog vrha Srbije, koji nije istrajao na svojim zaključcima, kao i neblagovremenom preduzimanju zakonskih mera na koje svaka država ima pravo u suzbijanju terora. CK Srbije je zatirao prethodna saznanja i prikrivao istinu da je prethodni Izvršni komitet CK SK Srbije osudio nasilno iseljavanje i naložio Pokrajinskom komitetu da to spreči. Izveštaj o iseljavanju označen je kao 'strogo poverljiv' materijal, dostupan samo uskom krugu odabranih. Većina članova CK za taj izveštaj nije ni znala, kao ni za nalog pokrajinskom rukovodstvu da se iseljavanje zaustavi. Da li je to bio kompromis u već nejedinstvenom rukovodstvu Srbije ili samo ustupak 'drugačijem mišljenju'? O tome je postojala obimna dokumentacija, stenografske beleške, a izveštaji su po svemu sudeći nestali ili bili uništeni i ostali partijskoj javnosti nepoznati. Ostali su, međutim, u sećanju uskog kruga ljudi koji su s tim bili neposredno upoznati, članova Izvršnog komiteta i odabranih članova Centralnog komiteta, ali su oni o tome ćutali i u kasnijem periodu su prihvatili novu politiku i istupali sa pozicija IV plenuma i XIV sednice, stavljajući u zaborav prethodne godine, čuvajući stečene pozicije. To je svakako jedan od razloga što se o tom periodu zatiru tragovi i što su ti izveštaji i dokumentacija nestali, a pokušaji da se o tome govori su sankcionisani. Očito je da nastaje zaokret u politici i prema dešavanjima na KiM. Neki drugi problemi, 'srpski nacionalizam' i tehnokratizam, dospevaju u centar pažnje", zaključuje Miladin Vilotić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)