DOBRICA ĆOSIĆ: Čitava evropska politka izmeću dva rata nije bila prijateljska prema Jugoslaviji

Dobrica Ćosić

31. 12. 2020. u 17:14

ДОБРИЦА ЋОСИЋ: Читава европска политка измећу два рата није била  пријатељска према Југославији

Dobrica Ćosić

Pokušaj srpskih intelektualaca da na „Istorijskom forumu“ "Književnih novina" 1988. pronađu formulu za opstanak Jugoslavije, okupio je značajna imena. Evo šta je na tom skupu rekao Dobrica Ćosić:

- ŽELIM da postavim dva pitanja drugovima Ekmečiću i Mitroviću. Možda, pre, Ekmečiću, nego Mitroviću. Prvo, mogu li se izjednačiti nacionalna ideologija i nacionalna svest? Sa svoje strane, odmah odgovaram: ne mogu.

U tom smislu, smatram da se može, pa i mora govoriti da je srpska nacionalna svest starija od nacionalne ideologije. Ona je postojala kroz vekove. To dokazuje celokupno duhovno stvaralaštvo srpskog naroda i njegovo pamćenje, celokupna njegova epska poezija, nacionalna mitologija, san o obnovi Dušanovog carstva i grandiozna kultura iz vremena srednjeg veka, pre svega crkvena, pravoslavna, koja je odlučujući faktor za održavanje nacionalne svesti.

Polovinom, a zatim čitavim XVI vekom, sve do XIX veka, već prema intenzitetu, traje neprestani, aktivni otpor srpskog življa, srpske hrišćanske raje protiv Turaka. Tu su hajdučije, bune, tu je učešće u ratu Austrougarske, tu je srpski ustanak koji se zbiva posle francuske revolucije, ali taj ustanak ima snažne, potpuno autonomne izvore i korene. Kad Evropa utiče na Srbiju? Po mom mišljenju, treba videti i koja Evropa. Da li u tom dobu, u XIX veku, može da se govori o Evropi kao celini? Ne može se, smatram, govoriti o Evropi kao celini, ni u kulturno-duhovnom ni u političkom smislu.

JEDAN deo, upravo one zapadne Evrope, faktor je srpske nacionalne ideologije, odnosno emancipacije, izražen u stvaranju i koncepciji nacionalne države, njene strukture i njene privrede. Da li je Evropa stvorila Jugoslaviju? To je sporno pitanje. Podsećam na ulogu Engleske, na Londonski pakt, na kolebljiv stav Francuske prema rasturanju Austrougarske. Molio bih da se taj problem razjasni, i da mi na to pitanje odgovorite, a ja ću se izjasniti uprošćeno.

Rekao bih da se Srbija čak nametala i nametnula Evropi i da je Evropa, sa velikim rezervama i otporima, posle prevelikog uloga, počela da prihvata Srbiju i da je na neki način uključuje u svoje evropske tokove. A zatim, čitava evropska politika izmeću dva rata, kao što znamo, nije prijateljska prema Jugoslaviji. Možemo govoriti samo o jednoj državi koja je bila za Jugoslaviju, to je bila Francuska, dok su moćne sile Evrope izrazito antijugoslovenske. Takođe, dobro znamo i ulogu Engleske 1941. godine i koliko je to uopšte bila politika u ikteresu Srbije i Jugoslavije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)