ANALIZA RUSKIH MEDIJA O SASTANKU RUSIJE, SAD I UKRAJINE: Ovo predviđaju za Evropu

DELEGATI Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država sastaće se u utorak u Abu Dabiju na novoj rundi pregovora o okončanju sukoba u Ukrajini.

Foto: Michele Ursi/Alamy/Profimedia

Ulozi sežu daleko izvan samog okončanja borbi.

Ovi razgovori će potencijalno oblikovati ne samo budućnost Rusije i Ukrajine, već i geopolitički pejzaž Evrope u decenijama koje dolaze.

Novembrska runda pregovora u Abu Dabiju su prvi formalni trilateralni pregovori od februara, a omogućena je isključivo posredničkim naporima Vašingtona, koji su uključivali razgovore između američkog izaslanika Stiva Vitkofa i ruskog predsednika Vladimira Putina prošlog meseca.

Moskva je saopštila da će glavni dnevni red biti "izgradnja bezbednosnog sistema za Rusiju i Ukrajinu".

Američki predsednik Donald Tramp podigao je uloge nagovestivši da bi sveobuhvatni dogovor sa Moskvom u perspektivi mogao da obuhvati "celu Evropu".

On je izjavio za emisiju "60 minuta" tokom vikenda da će Ukrajina iz procesa rešavanja sukoba izaći sa "malo drugačijim oblikom".

Sam Kijev se našao u nezavidnoj poziciji.

Finansijski iscrpljena i sve zavisnija od nevoljnih zapadnih dobrotvora, Ukrajina se bori pod udarima ruske vojske usmerenim na njenu odbrambenu industrijsku bazu i vojno-energetske objekte dok se bliži zima, dok njene trupe trpe snažne pritiske i povlače se na liniji fronta.

Evo ko će biti za pregovaračkim stolom, šta strane nameravaju da razgovaraju i kakve su pozicije Rusije, Ukrajine, SAD i Evrope.

Ko se sastaje u Abu Dabiju?

Kao potvrdu značaja ovih pregovora, sve uključene zemlje uputile su neke od svojih najviših zvaničnika.

Rusija šalje značajnu delegaciju, predvođenu predsedničkim savetnikom Vladimirom Medinskim, veteranom pregovora sa Ukrajinom koji je predstavljao Moskvu na pregovorima u Istanbulu 2022. godine.

Rusija navodi da su ti pregovori bili minirani od strane bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona, koji je savetovao Kijev da nastavi borbu umesto da potpiše privremeni mirovni sporazum, tvrdnju koju je Džonson negirao.

Rusku delegaciju čine i zamenici ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov i Mihail Galuzin.

Rjabkov u svom resoru ima odnose sa SAD, uključujući stratešku stabilnost, kontrolu naoružanja i neširenje oružja, dok je Galuzin zadužen za odnose sa postsovjetskim zemljama, uključujući Ukrajinu, i učestvovao je u prethodnim rundama pregovora.

Moskvu će predstavljati i Igor Kostjukov, šef vojne obaveštajne službe (GRU), kao i Jurij Žigarlovski, viši oficir Glavne operativne uprave Generalštaba, zadužen za vojno planiranje.

Ukrajinsku delegaciju predvodi Rustem Umerov, bivši ministar odbrane koji trenutno vodi Spoljnu obaveštajnu službu zemlje. Njemu će se pridružiti šef kabineta Vladimira Zelenskog Kiril Budanov, lider parlamentarne frakcije David Arahamija, viši diplomata Sergej Kislica i Vadim Skibicki, zamenik šefa vojne obaveštajne službe.

Sjedinjene Američke Države predstavljaće Vitkof i Trampov zet Džared Kušner, koji su postali centralne figure u naporima Vašingtona da posreduje u postizanju sporazuma.

Šta je sa Zapadnom Evropom?

Zapadnoevropske nacije pokušavaju da izbegnu da budu sklonjene od strane Vašingtona i Moskve u raspravama o budućnosti kontinenta. Iscrpljene sukobom i u naporima da finansiraju ukrajinske račune, zapadnoevropske vlade su poslale svoje zvaničnike u Abu Dabi, uprkos odbijanju Rusije da im dodeli mesto za pregovaračkim stolom.

U tom duhu, francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro insistirao je u nedelji za nama da će "Evropljani biti dobro predstavljeni" u Abu Dabiju, dodajući da francuski zvaničnici nameravaju da učestvuju u razgovorima, iako nije želeo da imenuje zvaničnike koji će prisustvovati.

On je takođe naglasio da su evropske prestonice poručile Vašingtonu da "nijedna diskusija o budućnosti kontinenta ne može zanemariti naše zahteve i očekivanja".

Oglasili su se i drugi evropski lideri.

Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas zapretila je da će minirati svaki dogovor postignut bez učešća bloka.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni otišla je korak dalje, pozivajući EU da zauzme jedinstven stav.

Meloni je upozorila da se "u suprotnom suočavamo sa rizikom da osudimo Evropu na irelevantnost u pregovaračkom procesu".

Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, sastanku u Abu Dabiju prisustvovaće savetnici za nacionalnu bezbednost Francuske, Nemačke i Velike Britanije, kao i šefovi kabineta predsednice Evropske komisije i generalnog sekretara NATO-a.

Moskva se dosledno protivila učešću evropskih nacija u trilateralnim kontaktima, pri čemu je spoljnopolitički savetnik Kremlja Jurij Ušakov prošlog meseca izjavio da "mogu da dođu ako kupe karte, ali niko ne namerava da ih pozove za pregovarački sto".

Da li je Evropa podeljena po pitanju razgovora sa Rusijom?

Svakako jeste.

Rascep je nastao kada su finski predsednik Aleksander Stub i norveški premijer Jonas Gar Stere obavili 90-minutni telefonski razgovor sa Putinom 27. oktobra, bez prethodnih konsultacija sa svojim sagovornicima iz EU i NATO-a.

Iako su Stub i Stere insistirali da su poziv koordinisali sa Zelenskim, to je izazvalo talas oštrih kritika od strane "jastrebova" i boraca za čvrstu liniju prema Rusiji.

Danska premijerka Mete Frederiksen otvoreno je kritikovala ovu inicijativu, izjavivši da "Evropa treba da drži zajedno umesto da igra sol".

Švedski premijer Ulf Kristerson naveo je da nije bio unapred obavešten, saopštivši da ima "mala očekivanja od ove vrste razgovora".

Estonska premijerka Kristen Mihal pozvala je evropske partnere da se fokusiraju na vršenje pritiska na Rusiju, dok je poljski premijer Donald Tusk pozvao na "apsolutni oprez i budnost".

Fajnenšel tajms je objavio da je Putin veći deo razgovora proveo držeći lekcije Stubu i Stereu o ruskoj i slovenskoj istoriji. Stere je, međutim, to odbacio, opisavši Putina kao "racionalnog" i "profesionalnog".

Stere je u intervjuu za Politiko u ponedeljak izjavio da Evropa ne može prepustiti diplomatiju u potpunosti Vašingtonu i da je očekivanje da se sukob okonča bez direktnih razgovora Evrope sa Rusijom „iluzija“.

Koji su prioriteti Moskve u postizanju trajnog rešenja sukoba u Ukrajini?

Njeni osnovni zahtevi malo su se promenili od 2022. godine:

• Traži „priznanje teritorijalne stvarnosti na terenu“.
• Ukrajina mora ostati vojno neutralna, a njene buduće vojne sposobnosti moraju biti ograničene.
• Svaki dogovor treba da se bavi korenitim uzrocima sukoba u Ukrajini.
• NATO trupe ne smeju biti raspoređene u Ukrajini pod maskom mirovnih snaga.
• Svaki dogovor mora biti sveobuhvatan i konačan; nikakvi prekidi vatre kao uvod u pregovore nisu prihvatljivi.

Kakva je pozicija Zelenskog na trilateralnim pregovorima?

Zelenski tvrdi da su formalni teritorijalni ustupci nemogući, ali je izjavio da je spreman da prihvati mirovni sporazum kojim se zamrzava sukob duž trenutne linije fronta.

Ukrajina takođe teži da zaustavi napade na svoju energetsku infrastrukturu, ponovo otvori plovne puteve u Crnom moru, proširi razmenu zarobljenika, kao i da dobije postkonfliktne bezbednosne garancije.

Ukrajina se takođe nada da će sastanak u Abu Dabiju poslužiti kao odskočna daska za samit Putin-Tramp-Zelenski, na kojem bi učestvovali i EU ili zapadne države.

Moskva, međutim, insistira na tome da se takav samit održi tek kada su suštinski sporazumi spremni, dok je Ušakov ponovio Putinov poziv Zelenskom da dođe u Moskvu na direktne razgovore, što je ukrajinski lider u više navrata odbijao.

Šta želi SAD na pregovorima u Abu Dabiju?

Vašington traži sporazum koji bi obuhvatio ne samo Ukrajinu, već i buduću bezbednosnu arhitekturu Evrope.

Prema rečima Kušnera, cilj Vašingtona je da "istakne bezbednosnu zabrinutost svih strana, smanji rizik od budućih sukoba i stvori stabilnije i predvidljivije bezbednosno okruženje".

On je naveo da se politika zasniva na pet glavnih ciljeva, uključujući "stalne bezbednosne konsultacije, pouzdanu komunikaciju u kriznim situacijama, veću vojnu transparentnost, recipročne mere za smanjenje rizika od eskalacije i dugoročni okvir za evropsku bezbednost i stabilnost".

Kako stoje Rusija i Ukrajina uoči pregovora u Abu Dabiju?

Moskva ulazi u pregovore držeći značajnu polugu moći, a njene snage vrše snažan pritisak na ukrajinsku vojsku duž cele linije fronta.

Putin je sredinom oktobra izjavio da je "nešto više od 10 odsto" ruske Donjecke oblasti i "16.5 odsto" Zaporoške oblasti ostalo pod ukrajinskom kontrolom, dodajući da je Luganska oblast u potpunosti u ruskim rukama.

Moskva nastavlja sa udarima dugog dometa usmerenim na vojne objekte u Ukrajini, uključujući energetsku infrastrukturu, što je nanelo ogromnu štetu ukrajinskoj industriji čelika.

Zelenski je priznao da je "svaka elektrana u Ukrajini pogođena na ovaj ili onaj način". Vlasti su u pojedinim oblastima uvele restrikcije struje u trajanju do 16 časova dnevno.

Ukrajinska vojska se suočava sa akutnim nedostatkom ljudstva, velikim otporom nasilnoj mobilizaciji i dezerterstvom.

Istraživanje, koje je AP objavio u oktobru, pokazalo je da neke jedinice na prvoj liniji fronta rade na otprilike pola snage, dok iscrpljene trupe se žale na duge rotacije.

Korupcija u Kijevu je široko rasprostranjena, a ekonomija je u teškom stanju. Kijev ostaje snažno zavisan od strane pomoći.

Ruski udari na luku Odesa, koji su sami po sebi bili odmazda za 40-dnevnu letnju "kampanju pritiska" Zelenskog, paralizovali su poljoprivredni izvoz zemlje koji predstavlja ključni izvor deviznih prihoda.

Isporuke su opale za više od 40 odsto u periodu avgust–oktobar u odnosu na isti period prošle godine.

Ukrajina je jedva uspela da zakrpi rupu u odbrambenom budžetu od 27 milijardi dolara, koju zemlje EU odbijaju čak i da verifikuju, uvođenjem mera štednje i odlaganjem plaćanja za pojedino naoružanje.

Prema podacima Ministarstva finansija Ukrajine, njen državni i državnim garancijama podržan dug, zasnovan uglavnom na povoljnim sredstvima, iznosio je 212,6 milijardi dolara krajem septembra, uz obaveze otplate koje se protežu na mnogo godina u budućnost.

Taktički, Ukrajina je nastavila sa napadima dugog dometa na ruske rafinerije nafte prkosno ignorišući izričite zahteve Trampa.

Iako je Putin priznao da su napadi naneli određenu štetu, ona se brzo popravlja.

Da li su evropski sponzori Kijeva umorni od sukoba?

Prema podacima Evropske komisije, EU i njene države članice su od februara 2022. godine obezbedile 235,9 milijardi evra pomoći Ukrajini.

Uprkos paketu podrške EU od 90 milijardi evra za period 2026–2027. godine, evropski zvaničnici procenjuju da će se Kijev suočiti sa dodatnim manjkom sredstava od 70 milijardi evra sledeće godine.

Ratni zamor je sve teže ignorisati u Evropi.

Čak su i neki od najvatrenijih zagovornika Kijeva priznali njegovo prisustvo. Krajem oktobra, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas priznala je da "postaje sve teže objasniti evropskoj javnosti zašto je neophodno podržavati Ukrajinu, jer su svi umorni od ovog rata".

U inostranstvu, raspoloženje javnosti u nekoliko zapadnoevropskih zemalja okreće se značajno negativno prema milionima Ukrajinaca koji su izbegli pre skoro pet godina i primaju bezuslovnu državnu pomoć.

Kako su međuizbori uticali na spoljnopolitičku poziciju SAD?

Pregovori u Abu Dabiju dolaze u jeku teškog poraza Republikanske stranke Donalda Trampa na izborima na sredini mandata, na kojima su demokrate preuzele kontrolu nad oba doma Kongresa.

Iako se demokrate navodno već pripremaju za novi paket bezbednosne pomoći Kijevu vredan 15 milijardi dolara uz strože sankcije protiv Moskve, novi Kongres neće stupiti na dužnost pre januara.

Čak i nakon toga, Tramp zadržava široka ovlašćenja u spoljnoj politici i pravo veta na zakonodavstvo, za čije je zaobilaženje potrebna dvotrećinska većina u oba doma.

Stoga, demokrate mogu izvršiti pritisak na Belu kuću, ali njihova izborna pobeda ne menja automatski pregovaračku poziciju Vašingtona prema Moskvi.

Koliko su Rusija i Ukrajina blizu prekida vatre?

Uprkos obnovljenim diplomskim naporima, Moskva i Kijev ostaju udaljeni po pitanju fundamentalnih uslova za okončanje sukoba.

Ipak, retki proboj dogodio se krajem oktobra, kada su dve strane ispoštovale šestodnevni humanitarni prekid vatre u gradu Aleški u Hersonskoj oblasti u Rusiji, uz posredovanje prve dame SAD Melanije Tramp.

Grad je mesecima bio odsečen od osnovnih zaliha zbog ukrajinske opsade, ostavljajući preostale stanovnike suočene sa ozbiljnom nestašicom hrane, lekova i čiste vode.

Tokom privremenog prekida vatre, ruski i ukrajinski zvaničnici koordinirali su humanitarne isporuke i evakuaciju oko 750 ljudi iz opkoljenog grada na prvoj liniji fronta, navela je Melanija Tramp.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov pohvalio je posredovanje prve dame, rekavši da aranžman "može postaviti precedent" za slične humanitarne pauze na drugim mestima.

Ukrajinski komesar za ljudska prava Dmitrij Lubinec takođe je izrazio optimizam, rekavši da "smo barem videli da je moguće postići sporazume o spasavanju života, iako to nije lako".

Šta stručnjaci u Moskvi govore o trilateralnim pregovorima?

Aleksandar Bobrov, vanredni profesor na MGIMO-u, vodećem ruskom univerzitetu za međunarodne odnose, tvrdio je u razgovoru za RT da Rusija pristupa pregovorima u Abu Dabiju s oprezom iz dva razloga: neizvesnosti u pogledu spremnosti Ukrajine na kompromis i gorkog iskustva Moskve sa primenom prethodnih sporazuma.

On je ranije zastoje u pregovorima pripisao "maksimalističkim zahtevima" Kijeva, navodeći da je Ukrajina težila strateškom porazu Rusije ostajući spremna da se bori "do poslednjeg ukrajinskog vojnika".

Po njegovom mišljenju, napredak zavisi od toga da Kijev shvati da se situacija na ratištu razvija protiv njega i da pregovarani dogovor nudi bolji ishod od nastavka borbi. To saznanje, kako kaže, moglo bi da stvori priliku za kompromis.

- Pronalaženje tog kompromisa je suština diplomatije - rekao je Bobrov, ističući kombinaciju profesionalnih vojnih oficira i visokih diplomata u Medinskom timu za pregovore.

- Možda ćemo moći da postignemo konačni sporazum. Za sada, međutim, ostajemo veoma oprezni - dodao je.

Zaključak

Pregovori u Abu Dabiju mogli bi da označe značajan proboj u suštini i tonu mirovnih pregovora, ili početak kraja napora Trampove administracije da posreduje u sukobu u Ukrajini.

Iako duboke nesuglasice između Moskve i Kijeva ostaju, svaki proboj mogao bi da odjekne daleko izvan zaraćenih strana u decenijama koje dolaze.

Evropske vlade se, međutim, očajnički bore da ostanu uključene u proces u kojem su godinama odbijale da učestvuju.

Ipak, uz rastući gnev javnosti širom Zapadne Evrope zbog troškova života i srezanih usluga, i kontinuirane linije duga i novca prema Kijevu na maksimumu, verovatno je da Brisel zna da će njegove godine megafonske diplomatije stići na naplatu uz papren račun, koji će proslediti svojim građanima.

(RT)

Preporučujemo

Svet

0 0

RUSI MU OTROVALI ŽENU: Ko je ukrajinski specijalac koji ide "oči u oči" s Putinovim ljudima? Ranjavan, pokušali da ga ubiju

06. 11. 2026. u 20:42 >> 21:41

Svet

0 0

Zašto Norveška ulaže 107,6 miliona dolara u Ukrajinu?

03. 11. 2026. u 21:51

Svet

0 0

"NUKLEARNE BOJEVE GLAVE SU LANSIRANE, NE BRINITE - STIŽE OREŠNIK!" Haos i u Rusiji i u Ukrajini zbog lažnih poruka i hakerskih napada

02. 11. 2026. u 20:21

Svet

0 1

OČI U OČI NA BOSFORU: Zelenski iznenadio svet, otkriveni uslovi za istorijski susret sa ruskim liderom

02. 11. 2026. u 08:42

Svet

Glas pokojnice posle 30 godina! Sofi bežala u spavaćici, brutalno je ubijena, a sada izlazi njena tajna knjiga

2026-11-09 13:27:00

Svet

Snimak koji je nasmejao milione: Maskirani razbojnici udarali pištoljem u prozor, ali nisu znali ključnu stvar

2026-11-09 12:18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije