NAUČNICI OBJASNILI: Zašto uveče ne možemo da odolimo grickalicama čak i kada smo siti

VEČERALI ste, osećate se sito, ali vas ubrzo ponovo privlači kuhinjski ormarić sa slatkišima?

Foto: Sydney Moore on Unsplash

Za to nije uvek zaslužna glad, niti nedostatak discipline. Naučnici objašnjavaju zašto želja za hranom postaje jača kako se bliži vreme za spavanje i kako tu naviku možemo da držimo pod kontrolom.

Oko trećine ljudi svake večeri poseže za grickalicama nakon večere, a među mladima od 18 do 24 godine to čini čak četvoro od petoro, pokazuju istraživanja. Ipak, redovno konzumiranje hrane neposredno pred spavanje nije preporučljivo - prema dostupnim dokazima, što češće jedemo u poslednja dva sata pre odlaska u krevet, veća je verovatnoća povećanja telesne težine i gojaznosti.

Na večernju želju za hranom utiču prirodne promene apetita tokom dana, sastav obroka i stečene navike, ali i način na koji mozak reaguje na hranu bogatu šećerom i mastima. Zbog toga potreba za grickalicama može da se javi čak i nakon obilne večere, kada fizička glad više nije prisutna.

Apetit prirodno raste uveče

Iako tokom spavanja provodimo više sati bez hrane, istraživanja pokazuju da apetit prirodno dostiže vrhunac u večernjim satima, gotovo nezavisno od toga koliko smo jeli tokom dana.

Jedan od razloga je to što je grelin, poznat i kao hormon gladi, uglavnom na višem nivou kasnije tokom dana. Njegovo delovanje se obično ublažava nakon obroka, ali to se dešava posle prvog obroka u danu, a ne i nakon ručka ili večere.

Važnu ulogu ima i sastav obroka. Hrana bogata proteinima i vlaknima, kao i obroci koji imaju veću zapreminu, duže održavaju osećaj sitosti. Ukoliko večernji obrok nije dovoljno hranljiv ili zasitan, kasnije može doći do naglog porasta gladi i posezanja za grickalicama.

Neki ljudi jedu i zato što ne žele da se probude gladni tokom noći, dok kod drugih presudnu ulogu ima navika - okruženje u kojem često jedemo može vremenom da postane okidač za želju za hranom. Tako, na primer, osoba koja redovno gricka dok gleda televiziju može da oseti potrebu za hranom čim uključi televizor, čak i kada nije gladna.

Zašto nam slatkiši uveče deluju privlačnije

Uveče ne raste samo osećaj gladi, već i želja za hranom bogatom kalorijama. Na to utiče sistem nagrađivanja u mozgu, koji podstiče želju za hranom čak i kada telu nije potrebna dodatna energija. Taj nagon za uživanjem u hrani može da nadjača signale sitosti, zbog čega želimo da pojedemo nešto slatko ili uzmemo desert čak i nakon obilne večere.

Hrana bogata šećerom, mastima ili solju može da aktivira sistem nagrađivanja u mozgu i pojača želju za dodatnim zalogajima. Zato večernje posezanje za kolačima ili grickalicama ne mora nužno da bude posledica nedostatka volje, već i prirodnih bioloških mehanizama.

Da li večernje grickanje remeti san

Uticaj hrane na san nije do kraja razjašnjen, ali poznato je da kasno konzumiranje obilnog obroka može da utiče na varenje i prirodnu pripremu organizma za spavanje. Kada je reč o grickalicama, postoje dokazi da hrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima i dodatim šećerima, poput belog hleba, belog pirinča, keksa i kolača, može biti povezana sa lošijim kvalitetom sna.

Jedno od mogućih objašnjenja jeste da takva hrana izaziva veće promene nivoa šećera u krvi i utiče na hormonske signale koji učestvuju u regulisanju sna i apetita.

Ipak, teško je utvrditi šta je uzrok, a šta posledica - osobe koje loše spavaju češće posežu za slatkom i kaloričnom hranom, a nedostatak sna može dodatno da poveća apetit i želju za namirnicama bogatim energijom.

Kako držati večernje grickanje pod kontrolom

Prvi korak je da prepoznate šta vas navodi da posežete za hranom. Ako ste zaista gladni, može da pomogne da raniji obroci budu zasitniji. Ukoliko je grickanje pre svega stvar navike, korisno je promeniti večernju rutinu i unapred isplanirati šta ćete jesti.

Važno je i da obratite pažnju na to kako jedete. Kada grickamo dok gledamo televiziju ili radimo nešto drugo, često manje obraćamo pažnju na količinu hrane koju smo pojeli, pa lakše unesemo više nego što smo planirali.

Ipak, potpuno izbacivanje omiljenih grickalica nije neophodno. Razumna porcija hrane u kojoj uživate može biti održiviji izbor od potpune zabrane. Dobro je da vam pri ruci budu i zdravije alternative, poput voća, jogurta, orašastih plodova ili malo čokolade.

Stručnjaci tvrde da nije problem povremeno pojesti hranu za kojom imate želju, sve dok to činite umereno. Ključ je u tome da zdraviji izbor postane uobičajen - ako slatkiši nisu stalno dostupni u kuhinjskom ormariću, a voće i druge hranljivije grickalice jesu, veća je verovatnoća da ćete posegnuti za njima, prenosi Bi-Bi-Si.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - Dragijevića i Jankovića dovode u sud na pripremno ročište za ubistvo Danke Ilić

Preporučujemo

Svet

0 0

STRUČNjACI UPOZORAVAJU: Zamena mlečnih proizvoda biljnim alternativama može dovesti do manjka nutrijenata

06. 11. 2026. u 21:45

Panorama

0 0

HIT ILI APSURD: Pogrebna preduzeća u Kini počela da nude sahrane uz upotrebu dronova

09. 11. 2026. u 15:33

Panorama

0 0

SVET U STRAHU OD VEŠTAČKE INTELIGENCIJE! 1.206 AI agenata se udružilo u tajnoj sobi: Nastala najčudnija zavera ikada!

09. 11. 2026. u 20:45

Dr Novosti

0 1

ZAVRŠENA PREKLINIČKA ISPITIVANjA: Vakcina protiv raka u upotrebi od 2027. godine

05. 11. 2026. u 21:33

Svet

Glas pokojnice posle 30 godina! Sofi bežala u spavaćici, brutalno je ubijena, a sada izlazi njena tajna knjiga

2026-11-09 13:27:00

Svet

Snimak koji je nasmejao milione: Maskirani razbojnici udarali pištoljem u prozor, ali nisu znali ključnu stvar

2026-11-09 12:18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije