RUSIJA ODLUČNA DA POBEDI: Ukrajinska ekonomija u očaju, zima će biti veliki izazov

U UKRAJINSKIM i zapadnim medijima postalo je uobičajeno da ruski predsednik Vladimir Putin nema nameru da pristane na bilo kakvu vrstu prekida vatre – bilo potpuno ili delimično ( pomorsko ili energetsko ) – jer očekuje da će ove zime koristiti vazdušne napade da „završi“ Ukrajinu – da uništi njen energetski sektor, ostavi ukrajinske gradove bez vode i grejanja, uništi industriju, poseje paniku i očaj u društvu, a zatim od ukrajinske vlade izvuče ustupke koje Kremlj želi u vezi sa uslovima okončanja rata.

Foto: Tanjug/(AP Photo/Dan Bashakov)

Postoje i argumenti o neuspehu ovog pristupa: napadi se sprovode protiv Rusije, nanoseći ozbiljnu štetu ekonomiji i budžetu.

Rafinerije nafte se uništavaju iznova i iznova, a kriza sa gorivom postaje hronična.

Štaviše, Rusija, za razliku od Ukrajine, sama finansira svoje vojne napore, ne primajući nikakvu stranu pomoć.

Stoga je svaka šteta po rusku ekonomiju izuzetno štetna za njenu sposobnost da nastavi da troši novac na rat.

Štaviše, i za Ukrajinu i za Rusiju, rat postaje sve skuplji. Planirani vojni rashodi Rusije za sledeću godinu su za više od trećine veći od ovogodišnjih.

Budžetski deficit raste. Trenutno je situacija delimično ublažena visokim cenama nafte zbog tenzija oko Irana, ali ako one padnu, pritisak na budžet će se još više povećati.

Konkretno, prema verziji koja je kružila u zapadnim medijima, ali još uvek nije potvrđena, upravo je to poruka koju je direktor CIA Džon Retklif želeo da prenese tokom svoje nedavne posete Moskvi, pokušavajući da ubedi Kremlj da pristane na prekid vatre.

Foto:SplashNews.com / Splash / Profimedia

Ista poruka se stalno javno iznosi i u Ukrajini i na Zapadu. Zaključak koji se često izvlači iz svega ovoga jeste da će Putin, na osnovu rezultata zimske kampanje, do proleća odlučiti da li će nastaviti rat ili ne.

Stoga, Kijev i Evropa moraju da zasnivaju svoje proračune na principu „izdržavanja dana i noći“ (to jest, izdržavanja do proleća), nakon čega će Kremlj biti primoran na ustupke.

Ali ova logika je tačna samo ako Putin zapravo gradi svoju strategiju sa horizontom do proleća. Međutim, to možda uopšte nije slučaj.

Počnimo sa činjenicom da signali koji dolaze iz Kremlja još uvek ne ukazuju na to da je spreman za bilo kakvu vrstu prekida vatre.

Međutim, očigledno je da računa na efikasnost vazdušnih udara. Ovo je posebno tačno s obzirom na to da Ukrajina i dalje pati od ogromnog nedostatka antibalističkih raketa za svoje sisteme protivvazdušne odbrane, a kontramera mlaznim „šahidima“ ostaje nedostižna.

Istovremeno, Kremlj očigledno ne doživljava sopstvene probleme Rusije kao kritične. Letnja kriza sa gorivom nije dovela do naglog porasta protestnih raspoloženja u društvu koje bi moglo da ugrozi destabilizaciju.

Što se tiče budžetskih problema, pored visokih cena energije, vladini planovi ukazuju na to da će se oni rešavati povećanjem državnog duga.

Ruski je relativno mali — oko 20% BDP-a. Poređenja radi, u apsolutnom iznosu, javni dug Rusije je 145 milijardi dolara (od čega je samo 57 milijardi dolara spoljni dug), dok je ukrajinski 215,5 milijardi dolara (od čega je skoro 170 milijardi dolara spoljni dug), uprkos mnogo manjoj ekonomiji.

Istina je da je zaduživanje za Rusiju trenutno skupo i teško u ratnim uslovima (poslednja je bila na domaćem tržištu 23. septembra po 16%, a današnja aukcija je otkazana zbog nedostatka ponuda po cenama prihvatljivim za Ministarstvo finansija), ali barem godina ili dve povećanja duga neće izazvati veće probleme budžetu u njegovom servisiranju.

Foto: Andrii Yalanskyi/Panthermedia/Profimedia

A ruske vlasti i dalje mogu, na ovaj ili onaj način, da ubede investitore da kupuju državne obveznice.

Još jedan alat je devalvacija rublje, koju ruske vlasti mogu koristiti za povećanje budžetskih prihoda.

U Ukrajini se, međutim, često govori da čak ni masovno granatiranje neće slomiti otpor i naterati Kijev na ustupke. Štaviše, postoje sumnje u samu mogućnost „uklanjanja“ energetskog sektora, pošto je, prvo, to objektivno teško učiniti, a drugo, on je sada mnogo bolje zaštićen nego prethodnih godina.

Stoga, mnogi u Kijevu smatraju da je Putinova strategija prisiljavanja ukrajinskih vlasti da prihvate njegove mirovne uslove do proleća osuđena na neuspeh.

Međutim, da ponovimo, ovo je tačno samo ako je strategija zapravo napisana samo do proleća.

Međutim, sudeći po postupcima Kremlja, to se možda računa na mnogo duži period, a može se opisati ovako: „uništiti ukrajinsku ekonomiju, makar i na račun ruske ekonomije, što ipak neće biti kobno za Rusku Federaciju“.

Poljoprivredni sektor pruža primer. Podsećanja radi, trenutna faza pomorskog rata počela je nakon što su ukrajinske oružane snage pokrenule masovnu operaciju udara na ruske brodove u Crnom i Azovskom moru.

Kao odgovor, Rusi su intenzivirali napade na brodove ka ukrajinskim lukama na Crnom moru, dovodeći brodarstvo do gotovo potpunog zastoja.

Sada Kijev predlaže primirje na Crnom moru, ali Kremlj na to ne pristaje, verovatno vođen logikom poznate ukrajinske poslovice „dok dobrog nema, loše će umreti“.

Da, rat na moru šteti i ukrajinskim i ruskim poljoprivrednicima (80% celokupnog ruskog izvoza žitarica u prethodnim godinama prolazilo je kroz luke Crnog i Azovskog mora). Međutim, ova šteta je različitog obima i težine.

Rusija, iako uz izvesne poteškoće, može da preusmeri lavovski deo zaliha koje su trenutno zarobljene u Crnom i Azovskom moru preko svojih drugih luka – Baltičke i Murmanske.

Neke će biti transportovane u Kinu i druge zemlje Istočne i Centralne Azije. Da, ovo je logistički složeno i skupo, ali postepeno postaje moguće. I već se radi.

Ukrajinski poljoprivrednici, međutim, fizički neće moći da transportuju celu svoju žetvu alternativnim rutama preko kopnene granice ili Dunava (a luke na ovom drugom su takođe napadnute).

A da ne pominjemo činjenicu da, pored blokade luka, rat nanosi ogromnu štetu poljoprivrednom sektoru i njegovoj infrastrukturi (napadi na silose za žito, postrojenja za preradu ili jednostavno na polja i poljoprivrednu mehanizaciju).

Neki poljoprivrednici su već odbili da seju ozime useve zbog neizvesnih izgleda. A neki poljoprivredni proizvođači privatno priznaju da ako se luke ne odblokiraju do početka prolećne sezone setve, uopšte neće saditi.

To znači da bi u roku od godinu dana ceo poljoprivredni sektor Ukrajine mogao da se suoči sa potpunim kolapsom.

Foto: olga Yastremska / Alamy / Profimedia

Poljoprivrednici su samo jedan primer. Zatim, tu je metalurška industrija, koja je već na izdisaju zbog vazdušnih napada na fabrike i blokada luka. Zatim, tu je i maloprodajni sektor, koji je sve više pod napadima, kao i skladišta.

I, uopšte, dron sada može da napadne bilo koje preduzeće u bilo kojoj industriji i u bilo kom regionu. Ranije su Ruse odvraćali od takvog „tepih bombardovanja“ ekonomskih ciljeva visoka cena udara: ogromna većina „šahidskih“ dronova je oborena, a bilo je skupo pogoditi svaku fabriku raketama (i mnogi su presretnuti).

Sada je Rusija nabavila jeftino oružje dugog dometa (mlazne dronove), za koje Ukrajina još uvek nije razvila efikasne protivmere.

Stoga, šteta po ekonomiju od napada postaje sve kolosalnija. Čak i ako se ove zime izbegne kolaps u energetskom sektoru, dugoročne posledice bi mogle biti razorne.

Istina, kao što smo već pisali, ukrajinske vlasti imaju logiku da bilo kakva šteta po ekonomiju nije kritična za sposobnost Kijeva da nastavi rat, budući da, uglavnom, njegovo vođenje finansiraju evropski partneri.

Međutim, prvo, nije sigurno da će Evropa nastaviti da snosi sve veće troškove. To, uzgred budi rečeno, pokazuje i ovogodišnja situacija – dodatna sredstva koja je tražio Zelenski još uvek nisu pronađena.

Drugo, čak i ako se pronađu sredstva za narednu godinu ili dve, zemlja bez ekonomije neće moći dugoročno da izdrži rat iscrpljivanja: odliv stanovništva će se povećati, sredstva će se iscrpljivati na svaki mogući način i, što je najvažnije, funkcionisanje pozadine (logistika, snabdevanje ukrajinskih oružanih snaga) biće potpuno neorganizovano.

A bez pozadine, vojska ne može da se bori. Ponovo, sve ove pretnje se možda neće ostvariti ove zime.

Ali u roku od godinu ili dve, takva taktika Rusa zaista bi mogla dovesti do potpunog kolapsa društveno-ekonomskog života zemlje, što će pre ili kasnije uticati i na situaciju na frontu i na funkcionisanje celog državnog sistema.

Što je verovatno glavna računica Kremlja.Naravno, ova računica je veoma rizična za samu Rusku Federaciju.

Prvo, Ukrajina bi mogla pronaći kontrameru za mlazne dronove, i ovo sredstvo će izgubiti svoju trenutnu efikasnost.

Drugo, ukrajinske oružane snage bi mogle znatno povećati štetu po rusku ekonomiju ako lansiraju balističke rakete i dronove na mlazni pogon.

Razvoj raketa je već najavljen (iako one još ne postoje), a izveštaji o korišćenju dronova na mlazni pogon od strane Ukrajine povremeno se pojavljuju u javnim grupama, iako to još nije zvanično potvrđeno.

Treće, situacija na frontu je prilično dvosmislena za Rusiju. Ukrajinske snage preuzimaju inicijativu u nekoliko oblasti. Stoga ostaje veliko pitanje da li će, uz sadašnji tempo pojačanja, ruske trupe moći da nastave napredovanje ili čak jednostavno da drže pozicije koje su već postigle bez proglašenja mobilizacije, što bi, zauzvrat, rizikovalo unutrašnje previranja u Rusiji.

Četvrto, u ruskom društvu raste zamor od rata i niko sa sigurnošću ne može reći gde će biti granice strpljenja. Pogotovo ako se objavi mobilizacija.

Peto, granice otpornosti ruske ekonomije su takođe nepoznate, posebno ako cene energenata padnu, a ukrajinsko granatiranje se pojača.

Međutim, od prvog dana rata velikih razmera, Kremlj je više puta jasno stavio do znanja da je spreman da ignoriše rizike puta koji je izabrao za postizanje svojih ciljeva.

Da li bi Putin mogao da promeni mišljenje i pristane na primirje — potpuno ili delimično? Teoretski, to je moguće u dva scenarija.

Prvo, ako se Rusija suoči sa značajnim poteškoćama na frontu ili u pozadini. Međutim, još uvek nije jasno kako i kada bi one mogle nastati u tako velikim razmerama da radikalno promene stav Kremlja.

Čak i ako se pojave, nije sigurno da će Rusija napraviti ustupke ili pribeći nuklearnom oružju kao „poslednjem sredstvu“.

Drugo, ako neko da Rusiji bilo šta značajno u zamenu za prekid vatre (ili delimično energetsko i pomorsko primirje), na primer, ukidanje sankcija, što je Kremlj već eksplicitno naveo kao uslov za svoj pristanak na energetsko primirje.

Ili signal iz Evrope da će potpuni prekid vatre dovesti do pune normalizacije rusko-evropskih odnosa. Ali do sada, takvi signali nisu primljeni .

Međutim, s obzirom na to da je američki predsednik Donald Tramp posvećen prekidu vatre u energetskom sektoru kako bi se deblokirao izvoz ruskog dizela , i da su mnoge zemlje zainteresovane za poljoprivredne isporuke iz Ukrajine i Rusije, što zahteva pomorski prekid vatre, ne može se isključiti da će biti preduzeti određeni koraci.

Ali dok njih nema, rat ulazi u zimu, a Ruska Federacija nastavlja da sprovodi svoj plan postepenog uništavanja čitavih sektora ukrajinske ekonomije.

(ctrana.one)

Preporučujemo

Svet

0 3

PESKOV RAZBIO SVE SPEKULACIJE: Otkrio zašto je šef CIA došao u Moskvu

30. 08. 2026. u 12:53

Svet

0 0

MOSKVA BILA SPREMNA ZA DIJALOG: Putin otkrio šta je usledilo

25. 09. 2026. u 20:03

Svet

0 9

PANIKA U KIJEVU I BRISELU: Mirošnik otkrio zašto pokušavaju da sruše dijalog Trampa i Putina

05. 09. 2026. u 09:32

Svet

0 3

SASTANAK KOJI BI MOGAO DA PROMENI SVE: Šef CIA u Moskvi predložio samit Putina, Trampa i Zelenskog

30. 08. 2026. u 11:56

Svet

Hrvatska odobrila izručenje, on zatražio azil: Novi razvoj u slučaju sabotaže Severnog toka

2026-09-30 14:09:00

Svet

Ruska "Armata" postaje PVO sistem: Tenk T-14 dobija brutalnu modifikaciju i novo moćno oružje

2026-09-30 12:37:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije