ZA poslednjih trideset godina gotovo da nema iskušenja i nesreće koja nije snašla naš narod: od menjanja sistema i granica, nezapamćene inflacije, velikih nestašica, ratova, bombardovanja, liberalnog kapitalizma, tranzicije - do pandemije. Da li smo postali "otporniji" kaleći se kroz nevolje, nešto naučili iz istorijskih i sopstvenih iskustava, ili bar shvatili da je najvažnije zbiti (u današnjem slučaju razmaknuti) redove? Uostalom, virus korona je još samo jedno "strašno mesto na kojem nam valja postojati"...

- Ljudi su tokom svoje istorije bili izloženi nevoljama koje su, poput prirodnih katastrofa i epidemija, dolazile iz spoljašnjeg sveta ili su, poput ratova, poticale od njih samih - ističe Bojan Jovanović, antropolog, u razgovoru za naš list. - Negativitetu su davali značenje više, natprirodne sile kao svoje sudbinske životne determinante. Međutim, uprkos tom određenju, nisu se pasivno prepuštali sudbini, već su od strašnih bolesti (kao što su bile kuga, kolera, tifus i boginje), nastojali ne samo da pobegnu i sakriju se, već koriste magijska i ritualna sredstva da ih suzbiju i odagnaju od sebe. Preživljavali su tako što su vremenom sticali imunitet, otpornost i razvijali svest o sagledavanju negativnih posledica svojih postupaka.

* Postoje li narodi i društva koji su "žilaviji" u nedaćama, svake, pa i ove vrste?
- Pokazalo se da stečeno iskustvo velikih epidemija stvara u ljudima prirodni imunitet. Primer Indijanaca, najviše stradalih od bolesti kao što su male boginje, tifus, difterija, kolera i tuberkuloza - koje su im doneli Evropljani - pokazuje da fizička snaga nije jednaka sposobnosti organizma da se odbrani od nedaća sa kojima se prvi put suočava. Neosporno, određeno kolektivno iskustvo stečeno u savladavanju životnih neprilika velika je prednost u ponovnom susretanju sa istim problemima, jer se lakše dolazi do konkretnih rešenja. Na ovom univerzalnom obrascu odbrane zasnovano je sticanje ne samo prirodnog, već i veštačkog imuniteta pelcovanjem, odnosno vakcinacijom, kada se organizam izlaže nisko koncentrovanom delovanju oslabelih ili mrtvih mikroba, ili njihovih toksina, sa ciljem sticanja otpornosti kao prepoznatljive i savladive buduće pretnje. Nesumnjivo je da ćemo steći imunitet i na ovaj virus, samo je pitanje po kojoj ćemo ceni platiti to iskustvo.

* Solidarnost nam je potrebnija nego ikada. Da li moralno poljuljano društvo, u ovim okolnostima, može da iznedri bolju verziju sebe?

- U neizvesnim i kriznim vremenima, zavisno od svog karaktera, čovek ispoljava ne samo potencijal za ono najgore, već i za najbolje u sebi. Ljudi tada izražavaju svoj egoizam, postaju gramzivi i lako čine zločine, ali u tim okolnostima pokazuju i altruizam, solidarnost, pridržavaju se moralnih, društvenih načela i poštuju novouspostavljena pravila vanrednog stanja. Zna se da i u strahotama rata koji mnoge ojadi i zavije u crno, pojedinci uspevaju da profitiraju pokazujući da im i rat može biti brat. Potreba za solidarnošću u teškim vremenima je najhumaniji način čovekog spasavanja, pa u tom smislu i izražena briga za sve članove društva i sve ljude na planeti uvećava mogućnost savladavanja trenutnih iskušenja. Ukoliko postoji ta ideja da se potvrdimo kao ljudi, onda i kao moralno poljuljano društvo možemo i u ovim nepovoljnim okolnostima biti bolji nego što smo bili.

* Može li se reći da posle velikih opasnosti i kriza dolaze pročišćenje i katarza, ili je sve kratkog daha?

- Prema poznatoj Maltusovoj teorija rata, oružani sukobi među narodima, kao jedna od najvećih nevolja koja ih je tokom istorije pogađala, imaju i pozitivnu ulogu uspostavljanja ravnoteže između uvećanog priraštaja stanovništva i postojećih resursa za njegov opstanak. Pokazuje se, međutim, da su ratovi, poput prirodnih katastrofa, prirodni činilac dinamike životnog uravnoteženja osenčene i dubokom ljudskom tragikom koja poništava čovekovu racionalnu moć da životne probleme reši na drugačiji, humaniji i primereniji način. Velike krize su i prilika za razvoj i pročišćenje. Ali, zavisi od odnosa prema doživljenom iskustvu kakvo će ono dobiti značenje u potonjem ambijentu. Posle Velikog rata i najveće ljudske klanice u dotadašnjoj istoriji, verovalo se da se nešto slično nikada više neće ponoviti. Međutim, upravo oni koji su izazvali taj rat, započeli su posle samo dve decenije još strašniji Drugi svetski rat. Iz nečistog vremena, kakvo je naše, teško je poverovati da mogu svi izaći pročišćeni, jer vidimo da prljavština ostaje činilac identiteta pojedinaca bez obzira na njihovo javno i često pranje svojih ruku.


* Mediteranski narodi, očigledno, teže podnose izolaciju zbog potrebe za bliskošću i druženjem. Ko se najbolje nosi s tim?

- Odlika mediteranskih kultura je otvorenost, intenzivna životna komunikacija i ostvarenje bliskih kontakata. Takav ambijent nesumnjivo pogoduje i brzom prenošenju novog virusa i širenju epidemije od koje zbog slabijeg imuniteta najviše podležu stariji ljudi. Međutim, život svakog pojedinca u savremenoj urbanoj civilizaciji zavisan je od brojnih svakodnevnih kontakata koji postaju rizični u vreme epidemije. Ograničeno kretanje, redukovanje uobičajenih potreba i prisilna izolacija kao mere protiv širenja epidemije, pogađaju najviše ljude kojima one obesmišljavaju postojanje, jer su svoj životni smisao izgradili na ritualnim odlascima u supermarkete i kupovini suvišnih stvari. Čini se da najbolje mogu podneti ovo vanredno stanje pojedinci koji u njemu vide priliku da prisilna izolacija ne bude uzrok neprijatnoj usamljenosti, već osećanju samoće u kojoj se mogu suočiti sa sobom i sagledati mogućnosti svog kreativnog samopotvrđivanja.

* Kako su se Srbi (kroz istoriju) pokazali u vremenima velikih, zaraznih bolesti?

- U obnovljenoj srpskoj državi, njen vladar Miloš Obrenović je u poslednjoj deceniji svoje prve vladavine, odnosno tridesetih godina 19. veka, bio izložen iskušenjima epidemije kolere i kuge. Uspeo je da odbrani zemlju od većih žrtava energičnim sprovođenjem rigoroznih mera: pojačanom odbranom granica, izgradnjom karantina, izolacijom pojedinih zaraženih mesta, zabranom kretanja i najstrožim kažnjavanjem prekršilaca njegovih naredbi. Međutim, osim ovih racionalnih, on je posegao i za iracionalnim sredstvima, pa je u cilju zaštite od kolere 1836. godine naredio da devet golih baba za jednu noć oprede i izatka košulju kroz koju se najpre on provukao, zatim članovi njegove porodice i svite, a potom i svi vojnici.


PRINCIP SAMOODRICANjA

* DA li je religioznim ljudima lakše u vanrednim situacijama?

- Vanredna situacija se lakše podnosi ukoliko se ima svest o neophodnosti odricanja i samoodricanja od zadovoljenja potreba vezanih za uobičajene životne okolnosti. Svojstven kulturi i etičkom samopotvrđivanju, princip samoodricanja se iskazuje i iskrenom religioznošću koja, povezujući vernika sa postojanjem višeg entiteta, omogućuje čoveku da lakše prihvati i osmisli takvu situaciju.