Ruski pisac Mihail Sineljnikov za Novosti: NJegoš povezuje vaše pesnike

RUSKI pesnik, prevodilac i književni kritičar Mihail Sineljnikov bio je gost Beograda povodom sedmih "Njegoševih večeri poezije". Na otvaranju ove književne smotre u subotu pročitao je, između ostalih, pesmu "Lenjingradska blokada", koju je zajedno sa porodicom preživeo.

- Više puta sam bio u nekadašnjoj Jugoslaviji i kasnije u Crnoj Gori i Srbiji. Veoma mi je prijatno što sam ponovo ovde. Sam zvuk slovenske reči predstavlja mi veliko zadovoljstvo - kaže, za "Novosti", Sineljnikov. - Sa velikim interesovanjem sam slušao predavanje uvaženog profesora Mila Lompara. Nisam njegošolog, ali upoznat sam sa njegovim najznačajnijim delom "Gorski vijenac", koji sam čitao u prevodu dva vrsna ruska pesnika Mihaila Zenkeviča iz 1948. i Jurija Kuznjecova iz 1988. godine. Baš prvo izdanje ruskog prevoda poklonio sam biblioteci u Bijelom Polju.

Naš sagovornik se priseća kako je, dok je bio na Lovćenu, razmišljao kako je bilo Njegošu kada je sa te visine gledao svu zemlju koju voli i sve što se u njoj dešava.

Pročitajte još - Njegoševa varnica: Okrugli sto posvećen velikom pesniku u Matici iseljenika Srbije

- Njegoš je imao širok uvid ne samo u prošlost srpskog naroda već i u svetsku istoriju. U svoje čuveno delo "Gorski vijenac" utkao je istorijske ličnosti i bogatu erudiciju, i time ponudio večne paradigme i simbole. Tako da je srpski narod postao prosvećen Njegoševom duhovnom sveobuhvatnom poezijom. Uz Njegoša smo dobili istinsko saznanje o čoveku, civilizacijama, kosmosu - tvrdi pesnik.

Sineljnikov ocenjuje da je Petar Drugi Petrović Njegoš centralna figura srpske poezije:

- Baš kao što svi važniji ruski pesnici na neki način imaju veze sa Puškinom, tako osećam i da su sa Njegošem povezani svi značajniji srpski pesnici. Na ruskom jeziku su zastupljeni prevodi Jovana Jovanovića Zmaja, Desanke Maksimović, Đure Jakšića i drugih. Inače, na ruski sam preveo savremene srpske pesnike poput Slobodana Rakitića, Miroslava Maksimovića i Vuka Otaševića.

Mihail Sineljnikov, foto Z.Jovanvoić

Pored prevođenja, Sineljnikov se upustio i u priređivanje "Antologije ruske poezije".

- Zamislio sam da u deset knjiga obuhvatim hiljadu godina stvaralaštva. Do sada su izašla dva toma o ruskim poemama od 17. do 20. veka, odnosno zaključno sa Jurijem Kuznjecovim i Josifom Brodskim - objašnjava Sineljnikov. - Podrazumeva se da je svaki izbor subjektivan, ali oslanjao sam se poglavito na estetske kriterijume izbegavajući svaku politiku i ideologiju. Jednako sam obuhvatio dela svih pesnika, bez obzira na to da li su emigrirali iz Sovjetskog Saveza ili kojoj su religiji pripadali.

SAVREMENI BISERI

Iako se čini da je ruska literatura doživela svoje najsvetlije trenutke, naš sagovornik tvrdi da bi lako mogao da izdvoji nekoliko imena savremenih stvaralaca:

- Pre nekoliko godina preminuo je mladi pisac Dimitrij Bakin. Živeo je u povučeno u Moskvi i vozio teretne kamione. Za delo "Zemlja porekla" dobio je i ruski "Antibuker". Istakao bih i Leonida Juzefoviča i nenadmašan roman "Zimski put" o građanskom ratu u Rusiji i pohodu sibirskih dobrovoljnih odreda tokom 1922. i 1923. godine. Treći je pesnik Igor Škljarevskij, koji je napisao genijalno delo "Zlatna varka", čiji naziv asocira na metalni ribolovački mamac koji odbleskom mami ribu. To je knjiga neuporedive vrednosti u duhu Prusta. Od pesnika bih istakao Olega Čuhonceva i Jevgenija Rejna, koji je bio učitelj Josifu Brodskom.