Stoletni put pradedinog sata

POTPUNO nestvarnu a istinitu filmsku priču o svom pradedi, solunskom borcu, i časovniku koji se - baš kao i ova priča, u porodici čuva i prenosi s kolena na koleno, ispripovedao je Dragan Lazarević de Lazare u stripu “Sat”. Strip, koji se čita i gleda poput filma, a koji je objavila čačanska “Pčelica”, odmah se ovenčao priznanjem za najlepše izdanje devete umetnosti na 63. Sajmu knjiga. De Lazare ga nije sam nacrtao, svestan da će to bolje uraditi neki “realistički crtač”, ali je sam, kao “vlasnik priče”, postao njen scenarista i “režiser”, dok je crtež, sjajan, potpisao Vujadin Radovanović Vuja.

- Ja sam mu postavio priču, a posle te sjajne crteže “prepakovao”, “premontirao” i uobličio je, i svako ko se u priči o satu prepoznavao, dodavao je i unosio u nju nešto svoje. Kako sam u sve ovo ušao pre svega srcem, a ne kao klasičan scenarista, presrećan sam što je priča “izašla” iz familije u kojoj se čuva punih sto godina kao i “naslovni junak” - sat, i naišla na ovako sjajan prijem - priča De Lazare, i objašnjava da je urednik izdanja Zoran Stefanović taj koji se nameračio da “Sat” zaista dođe do brojne publike, te da se upiše među pomoćna nastavna sredstva. Zbog toga je strip dopunjen sa petnaestak strana “čiste istorije”, ali i Prvog svetskog rata u stripu, sa mnoštvom relevantnih istorijskih podataka i artefakata koji priču potvrđuju - uključujući isečke iz inostranih novina od pre stotinak godina, sa tekstom o vojniku koji ostavlja časovnik, te oglasom u kome komšija traga za Draganovim pradedom Radomirom, ne znajući da se već upokojio.

Pročitajte još - Zatvoren Sajam knjiga: Rekord za "Radost čitanja"

- Dan-danas kada putujemo u Tunis na more, mi idemo “kod mog pradede” - otkriva De Lazare, koji je devedesetih u Francuskoj radio slavni serijal o seksi policajki Rubini, koji je prekinuo 1999. sa prvim bombama koje su pale na Srbiju. Tada se vratio na svoj Dorćol, otvorio firmu i rekao zbogom stripu i crtanju, tačnije - doviđenja, budući da je posle petnaestak godina došao na festival stripa u San Remi kao prevodilac...

- Prepoznali su me kao autora “Rubine” i to je bila histerija, dobio sam nagradu publike i poziv za dvadesetak festivala, izdavači su posle toga napravili dve monografije mojih crteža, integrali “Rubine” u međuvremenu su izašli na sedam-osam jezika... A ja sam se vratio crtanju - navodi Lazarević, koji je na Sajmu predstavio i projekat koji je jednog drugog velikog crtača, Božidara Milojkovića Bama, “vratio iz penzije” (opet pod uredničkom rukom Zorana Stefanovića).

POSVETA FRANKENU

“CRNE besMISLIce” u izdanju “Makonda” su, kako i piše, posveta Frankenu i drugim velikim majstorima francusko-belgijskog stripa, koji su u nama probudili ljubav prema devetoj umetnosti i koji ostaju neiscrpan izvor našeg nadahnuća. Uspeo sam da, ne bez mnogo muke, restauriram trideset godina raznih izgubljenih Bamovih gegova iz “Ju stripa” i presrećan sam zbog toga, kao i Bam - navodi De Lazare o knjizi u kojoj su sabrani omiljeni crnohumorni stripovi iz Jugoslavije osamdesetih, i koja predstavlja četiri decenije rada Božidara Milojkovića Bama i trideset godina saradnje sa Draganom Lazarevićem i Lazarom Odanovićem.