OPASNA OTPAD U DOMAĆINSTVU: Da li znate kakve posledice ostavljaju tolike hemikalije i sredstva za čišćenje?

Sredstva za čišćenje, kozmetički preparati, termometri, boje i lakovi, razređivači, skidači boja, lepkovi, hemijski zaštitni proizvodi, sredstva za automobile … Nema domaćinstva u Srbiji koji nešto od ovoga nema u kući. Šta više većinu ovih hemikalija redovno koriste i kupuju.

Foto Shutterstock

Retki su, međutim, oni koji čitaju oznake na ovim proizvodima. Mnogi se nisu ni potrudili da obrate pažnju na to šta te hemikalije sadrže i da li su i koliko opasne. Još manji broj je onih koji znaju šta uraditi sa ispražnjenom ambalažom. Na žalost, ona u 90 odsto slučajeva završi u „običnom“ kontejneru sa ostalim komunalnim otpadom.

Opasnost koja preti zbog ovakvog poteza ima nesagledive razmere. Ugrožena je životna sredina, a samim tim i zdravlje ljudi. Zato i ne čudi što se kućni opasan otpad definiše kao otpad ili kombinacija otpada koja predstavlja potencijalnu opasnost za ljude ili druge žive organizme zbog toga što je ovakav otpad: nerazgradiv ili inertan u prirodi, može da se uveća biološkim putem, može biti smrtonosan i može uzrokovati kumulativne efekte štetne po zdravlje. Uzmimo samo primer termometra ili štedljivih sijalica. Oni u sebi sadrže živu i u slučaju da se neki od ovih predmeta razbije, ona predstavlja veliku opasnost, posebno ako dospe u organizam čoveka ili životinje. Živa može da izazove velike i ozbiljne posledice po zdravlje poput oštećenja centralnog nervnog sistema, jetre ili bubrega.

Opasan kućni otpad klasifikovan je na osnovu zapaljivosti, korozivnosti, reaktivnosti, toksičnosti i kancerogenosti. Zbog toga je veoma važno njegovo pravilno odlaganje. Sprečavanje zagađenja ovom vrstom otpada najveći efekat ima samo onda kada je odvojeno prikupljen. Tu, međutim, nastaje problem. U Srbiji skoro da nema posebnih mesta za odlaganje i prikupljanje opasnog kućnog otpada, pa prazne boce od kozmetičkih preparata i kućne hemije, ili kante sa ostacima boja i lakova završe u kontejnerima za odlaganje komunalnog otpada.

Prema Programu upravljanja otpadom u periodu od 2022-2031. godine Srbija planira da u svakoj opštini ima po jedan centar za sakupljanje ove vrste otpada. Pre toga je, međutim, potrebno izgraditi infrastrukturu. Neophodno je uspostaviti mrežu centara za sakupljanje otpada širom zemlje za razni komunalni otpad, uključujući opasni otpad iz domaćinstva. Plan je da se izgradi po jedan centar za sakupljanje otpada u svakoj opštini i jedan centar za sakupljanje opasnog otpada iz domaćinstva. To bi omogućilo odvojeno sakupljanje reciklabilnih materijala i posebnog otpada iz domaćinstva. Ove lokacije bi imale adekvatno osoblje za prihvat opasnog otpada iz domaćinstva, a sakupljeni otpad bi se redovno isporučivao operaterima za upavljanje otpadom koji imaju odgovarajuće dozvole ili regionalnim skladištima opasnog otpada. Do 2029. godine Srbija bi trebalo da uspostavi odvojeno sakupljanje frakcija opasnog otpada koje proizvode domaćinstva.

Ovome, međutim, prethodi još nekoliko neophodnih koraka da bi se uspostavi sistem upravljanja hemikalijama po principima EU.

Lista treba da se ažurira na pola godine

Lista kandidata supstanci koje izazivaju zabrinutost, prema zakonu, treba da se ažurira na svakih šest meseci.

Firme koje proizvode ili uvoze proizvode koji sadrže štetne supstance u koncentraciji iznad 0,1 masenog % proizvoda, zakonski su obavezni da informišu sve snabdevače u lancu snabdevanja o prisustvu te supstance u proizvodu i kako da ga koristite bezbedno. Takođe, i potrošači moraju da budu informisani, ali da bi se to ostvarilo, sami potrošači bi trebalo da imaju svest o tome da traže i čitaju te podatke.

Sve to nas vraća na početak. Propisi i zakoni o odlaganju opasnog kućnog otpada ne mogu se poštovati u potpunosti pre nego se precizno odredi šta sve potpada pod ovu vrstu otpada. Redovnim ažuriranjem lista kandidata supstanci koje izazivaju zabrinutost, menja se i lista svega što spada u opasan kućni otpad. Da bismo živeli u zdravijoj sredini, moramo voditi računa o tome šta koristimo u domaćinstvu, šta kupujemo i što je još važnije gde i kako odlažemo iskorišćena sredstva.

Preporučujemo

Ekonomija

0 1

"NOVOSTI" SAZNAJU: Do 16 časova predato 110.792 zahteva za legalizaciju

11. 12. 2025. u 16:05

Ekonomija

0 0

DINA KARTICA JOŠ SIGURNIJA: Narodna banka Srbije primenila najnovija tehnološka rešenja

11. 12. 2025. u 14:22

Ekonomija

0 0

OPREZ I ZBOG NAFTE: Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na nivo od 5,75 odsto

11. 12. 2025. u 14:01

Ekonomija

0 0

OVDE NIKAKO NE KUPUJTE: Pronađeni teški metali u porcelanskim šoljama iz Srbije

11. 12. 2025. u 11:02

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije