Ekonomija

KAMATA STIGLA NA 5,5 ODSTO Narodna banka Srbije ponovo podigla referentnu stopu

B.Caranović

09. 02. 2023. u 12:28

Na današnjoj sednici, Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,5% procenata. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 4,5 procenata, kao i stopa na kreditne olakšice – na 6,5 odsto. Za građane to je znak da će dinarski krediti biti još skuplji.

КАМАТА СТИГЛА НА 5,5 ОДСТО Народна банка Србије поново подигла референтну стопу

Foto Z. Jovanović

- Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je imao u vidu da su, i pored znakova popuštanja, globalni troškovni pritisci i dalje visoki i da je potrebno ograničiti njihove indirektne efekte na rast cena na domaćem tržištu, koji mogu nastati putem inflacionih očekivanja, kao i uticati na deo pritisaka koji dolaze sa strane tražnje - kažu u NBS. - Time Narodna banka Srbije doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije.

Današnje povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno jedanaesto uzastopno povećanje , počev od aprila 2022, zaključno s kojim je ona povećana za ukupno 450 baznih poena.

- Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope - objašnjavaju nadležni . - Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije u znatnoj meri doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

Izvršni odbor je naveo da su izgledi za rast svetske ekonomije u ovoj godini nešto bolji nego što se donedavno očekivalo, pre svega zahvaljujući znacima popuštanja globalnih troškovnih pritisaka, kao i napuštanju strategije nulte tolerancije prema virusu korona u Kini. Na slabljenje globalnih troškovnih pritisaka utiče pre svega pad cena u sektoru energetike – smanjenje cene gasa u Evropi i pad svetske cene sirove nafte, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta.

Međutim, Izvršni odbor je istakao da je potrebna opreznost u vođenju monetarne politike s obzirom na to da bi snažniji rast Kine verovatno pogurao cene energenata i drugih primarnih proizvoda naviše i time otežao borbu protiv inflacije, koja na globalnom nivou pokazuje znake smirivanja s višedecenijskog maksimuma. Pored toga, kako u NBS objašnjavaju, indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu još uvek utiču na rast bazne inflacije i, zajedno sa tržištem rada koje karakteriše niska nezaposlenost i dalji rast zarada, u mnogim zemljama usporavaju obaranje inflacije.

SMIRIVANjE INFLACIJE KRAJEM GODINE

Krajem 2022. međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je 15,1 odsto, i oko dve trećine doprinosa i dalje je poticalo od cena hrane i energenata, pri čemu se, kao i u drugim zemljama, poslednjih meseci doprinos cena energenata smanjivao, dok je doprinos cena hrane nastavio da raste - kažu u NBS. - I pored usporavanja, proizvođačke i uvozne cene još uvek beleže relativno visoke međugodišnje stope rasta, što utiče na domaću baznu inflaciju, koja se ipak, zahvaljujući održanoj relativnoj stabilnosti deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, i dalje kreće ispod ukupne inflacije i iznosila je 10,1 procenata međugodišnje u decembru. Izvršni odbor očekuje da će inflacija ostati povišena i u prvom tromesečju ove godine, kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda i povećanja cena električne energije i gasa za domaćinstva. Nakon toga, u nastavku godine očekuje se smirivanje inflatornih pritisaka, pre svega u drugoj polovini godine, čemu će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja.

BRUTO DOMAĆI PROIZVOD

Prema preliminarnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u četvrtom tromesečju iznosio je 0,4 procenata, a na nivou godine ostvarena je stopa rasta od 2,3 odsto  - kažu u NBS. -  Najveći doprinos rastu u četvrtom tromesečju dali su uslužni sektori, zahvaljujući nastavku pozitivnih kretanja na tržištu rada. I pored negativnih efekata eksterne tražnje, pozitivan doprinos potekao je i od industrijske proizvodnje, pre svega usled oporavka elektroenergetskog sektora. S druge strane, poljoprivredna proizvodnja bila je manja u poređenju s prethodnom godinom zbog suše, kao i aktivnost u građevinarstvu u uslovima snažnog rasta troškova građevinskog materijala i drugih inputa. Izvršni odbor procenjuje da će niža eksterna tražnja u prvoj polovini ove godine, pre svega iz zone evra, usporiti aktivnost u prerađivačkoj industriji i izvoz, ali da će se oni ubrzati od druge polovine godine, kako budu slabili efekti faktora koji su uticali na nižu eksternu tražnju.

U zavisnosti od kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja, kao i globalne geopolitičke situacije u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu, uzimajući pri tome u obzir i očekivane efekte prethodnog zaoštravanja monetarne politike na inflaciju u narednom periodu. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. marta 2023. godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (4)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

U FUNKCIJI POSTROJENJE ZA ODSUMPORAVANJE DIMNIH GASOVA U TENT A: Značajno kvalitetniji vazduh za građane Obrenovca, Beograda i okoline
Poljoprivreda

0 5

U FUNKCIJI POSTROJENJE ZA ODSUMPORAVANJE DIMNIH GASOVA U TENT A: Značajno kvalitetniji vazduh za građane Obrenovca, Beograda i okoline

DANAS je, u prisustvu ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, ministarke zaštite životne sredine Irene Vujović, parlamentarnog zamenika ministra spoljnih poslova Japana Jasuši Hosake, predstavnika i svih članova Nadzornog odbora „Elektroprivrede Srbije” i delegacije iz Japana, izvršena svečana primopredaja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektrani „Nikola Tesla A”, najvećeg ekološkog projekta realizovanog u termoelektranama u Evropi u ovom momentu, koje je izgrađeno sinergijom srpskih i japanskih stručnjaka i primenom savremenih tehnologija.

25. 04. 2024. u 12:41

Politika
Tenis
Fudbal
ŠOKANTNE PROMENE: Zaboravite tenis kakav ste znali, biće dibidus drugačiji! Evo kako će se ubuduće odvijati

ŠOKANTNE PROMENE: Zaboravite tenis kakav ste znali, biće dibidus drugačiji! Evo kako će se ubuduće odvijati