POTENCIJAL DUNJE NIJE U POTPUNOSTI ISKORIŠĆEN: Dobar rod prati i nekoliko izazova

POSLE nekoliko slabijih sezona, proizvođači dunje u Srbiji ove jeseni očekuju dobar rod i kvalitetne plodove. Potražnja je naročito izražena među proizvođačima rakije, ali ovo voće ima znatno širu primenu u prehrambenoj industriji. Iako se površine pod dunjom povećavaju, ona i dalje zauzima relativno mali deo domaćih voćnjaka. Prema poslednjem Popisu poljoprivrede, u Srbiji je pod dunjom nešto više od 3.000 hektara, što otvara prostor za dalji razvoj proizvodnje i prerade.

Foto: Claudia Gannon / Alamy / Profimedia

U Tavniku kod Kraljeva, jednom od najpoznatijih područja proizvodnje dunje u Srbiji, berba počinje početkom novembra. Posle nekoliko godina slabijeg roda, voćari očekuju znatno bolju sezonu, a posebno su zadovoljni kvalitetom plodova.

Proizvođač Vlado Obradović, koji dunju gaji na više od tri hektara, očekuje između 40 i 50 tona roda. Kako je izjavio za RTS, ovogodišnji plodovi su izuzetnog kvaliteta, sa visokim sadržajem šećera, što je naročito važno za proizvodnju rakije.

Ipak, dobar rod prati i nekoliko izazova. Najveći problem u Tavniku predstavlja nedostatak sezonskih radnika, čije dnevnice dostižu 6.000 dinara, uz obezbeđene obroke. Otkupna cena uoči berbe još nije bila poznata, ali proizvođači očekuju oko 60 dinara po kilogramu.

Tavnik ima približno 60.000 stabala dunje i oko 1.200 stanovnika, a tradicija njenog gajenja u pojedinim porodicama duža je od jednog veka. Proizvođači kvalitet plodova povezuju sa geografskim položajem sela, klimatskim uslovima i sastavom zemljišta.

Pod dunjom nešto više od 3.000 hektara

Iako je Srbija jedan od značajnih evropskih proizvođača dunje, njena zastupljenost u domaćem voćarstvu relativno je mala.

Prema podacima Popisa poljoprivrede 2023. godine, dunja se u Srbiji gaji na 3.096 hektara, na ukupno 9.757 poljoprivrednih gazdinstava. Poređenja radi, šljiva zauzima više od 75.000 hektara, a jabuka gotovo 26.000 hektara.

Dunja tako učestvuje sa svega oko 1,6 odsto u ukupnim površinama pod voćnjacima.

Ipak, površine pod ovom voćnom vrstom poslednjih godina su povećavane, čemu je doprinela i potražnja za plodovima namenjenim proizvodnji rakije. Prema podacima FAOSTAT-a navedenim u domaćoj stručnoj literaturi, Srbija je 2023. proizvela približno 10.600 tona dunje.

Ovakvi podaci pokazuju da dunja ima svoje mesto u domaćem voćarstvu, ali i mogućnosti za dalje širenje proizvodnje.

Rakija je najvažnije tržište, ali mogućnosti prerade su mnogo veće

Za razliku od jabuke, kruške ili breskve, dunja se relativno malo koristi kao sveže voće. Zbog čvrstog mesa, kiselosti i oporog ukusa, većina sorti pogodnija je za preradu nego za neposrednu potrošnju.

Najveću tržišnu prepoznatljivost u Srbiji ima dunjevača, rakija koja se ceni zbog izražene i karakteristične arome. Posebno je poznata leskovačka dunja, čiji su miris i tehnološke osobine značajni za proizvodnju kvalitetnih voćnih destilata.

Međutim, potencijal dunje ne završava se u destilerijama. Ovo voće tradicionalno se koristi za pripremu slatka, džemova, marmelada, kompota i želea, a pogodno je i za proizvodnju sokova, voćnih namaza i drugih prerađevina.

Zahvaljujući prirodnom sadržaju pektina, dunja je naročito pogodna za proizvodnju džemova i želea, jer omogućava dobru strukturu gotovih proizvoda.

Upravo različiti načini prerade mogli bi da budu razvojna šansa za manja poljoprivredna gazdinstva, naročito ona koja već raspolažu zasadima i žele da povećaju vrednost svoje proizvodnje.

Umesto prodaje celokupnog roda u svežem stanju, deo plodova mogao bi da bude iskorišćen za proizvode sa većom dodatom vrednošću. Međutim, za takav iskorak neophodni su ulaganje u opremu, odgovarajući uslovi za preradu i sigurno tržište.

Šta ograničava širenje zasada?

Uprkos dobroj potražnji, proizvodnja dunje nije bez rizika. Jedna od najvećih prepreka je bakterijska plamenjača, poznata kao ervinija, koju izaziva bakterija Erwinia amylovora.

Ova bolest napada jabučaste voćne vrste, a dunja je među osetljivijima. Može da izazove sušenje mladara i grana, a u težim slučajevima i propadanje čitavih stabala.

Na opasnost od ervinije upozoravaju i proizvođači iz Tavnika, koji ističu da zaštita voćnjaka zahteva stalnu pažnju, od početka vegetacije do završetka sezone.

Dodatni izazov predstavljaju troškovi podizanja novih zasada. Kvalitetan sadni materijal, priprema zemljišta, navodnjavanje, zaštita i održavanje zahtevaju ulaganja, dok se na punu rodnost čeka više godina.

Iako dunja relativno kasno cveta i u pojedinim sezonama može da izbegne štete od ranih prolećnih mrazeva, nije otporna na sve vremenske ekstreme. Suša, visoke temperature i nepovoljni uslovi tokom cvetanja mogu uticati na prinos i kvalitet.

Zbog toga se odluka o podizanju zasada ne može zasnivati samo na trenutnoj potražnji, već i na dugoročnoj proceni troškova, rizika i mogućnosti prodaje.

Veća vrednost dunje kroz domaću preradu

Za dalji razvoj proizvodnje dunje važna je i raznovrsnost tržišta. Oslanjanje prvenstveno na proizvođače rakije može da obezbedi dobar plasman, ali veća zastupljenost dunje u prehrambenoj industriji otvorila bi dodatne mogućnosti za voćare.

Posebno zanimljiv prostor postoji u proizvodnji tradicionalnih prerađevina, koje bi mogle da nađu kupce kroz specijalizovane prodavnice, direktnu prodaju sa gazdinstava i turističku ponudu ruralnih područja.

Povezivanje proizvođača sa manjim prerađivačima, ali i razvoj sopstvenih kapaciteta za preradu, omogućili bi da veći deo vrednosti ostane na poljoprivrednim gazdinstvima.

Primer Tavnika pokazuje da dunja može da bude prepoznatljiv proizvod čitavog kraja, zasnovan na dugoj tradiciji i iskustvu lokalnih voćara.

Dobar ovogodišnji rod i postojeća potražnja zato predstavljaju priliku da se o dunji razmišlja ne samo kao o sirovini za rakiju već i kao o voću sa znatno širim mogućnostima prerade i plasmana.

(agronews.rs)

Prave stvari imaju smisla samo kada ih radimo na svoj način.

Isto je i sa kafom, u njoj najviše uživamo kad je napravimo baš po svom.

Doncafé. Baš za tebe.

Preporučujemo

Poljoprivreda

0 0

MALINARSTVO - JEDAN OD NAJZNAČAJNIJIH IZVOZNIH PROIZVODA SRPSKE PRIVREDE: Ovo su rezultati!

31. 10. 2026. u 17:15

Poljoprivreda

0 0

LjUSKA ORAHA SIROVINA ZA VIŠE INDUSTRIJSKIH GRANA: Ono što mi nemilice bacamo, svet zna kako da iskoristi

31. 10. 2026. u 16:32

Poljoprivreda

0 2

KAKO ISPEĆI DOBRU RAKIJU OD DUNjE? Da bi bila kvalitetna, nije dovoljno imati dobre plodove

30. 10. 2026. u 15:20

Poljoprivreda

0 0

RASTE INTERESOVANjE ZA JAGNjAD IZ SRBIJE: Evo gde su sve "putovale" ove životinje u prethodnom periodu

30. 10. 2026. u 12:22

Svet

U kandžama opijuma: Proizvodnja skočila pet puta, seljaci maskiraju polja da prehrane porodicu

2026-10-30 10:29:00

Svet

Detalji estradne prevare: Uzeli milione studentima koji su sanjali da postanu poznati

2026-10-29 14:41:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije