NEPREGLEDNA KOLONA NA KALEMEGDANU: Velik broj vernika čeka da se pomoli Svetoj Petki (FOTO)

SRPSKA pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, poznatoj kao Sveta Petka i kao i svake godine veliki broj građana okupio se kod kapele Svete Petke na Kalemegdanu kako bi se pomolili jednoj od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.

FOTO TANJUG/ OLIVER BUNIĆ

Građani strpljivo čekaju u redu da uđu u kapelu i pomole se svetiteljki, poznatoj kao zaštitnici žena, doma i porodice.

Ime Svete Paraskeve ili Petke dolazi od grčke reči "paraskeva" što znači petak, otuda Petka.

Sveta Petka se smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih.
Vernici joj se mole za zdravlje, naročito očiju, i za zaštitu porodice.
Sveta Petka je bila hrišćanska vizantijska podvižnica iz 11. veka, a dan njenog pomena, Petkovdan, obeležava se 27. oktobra i šesta je slava po broju svečara u Srbiji. 
Kult Svete Petke je izuzetno razvijen u Srbiji, Grčkoj i drugim pravoslavnim balkanskim zemljama.

Otud i različiti epiteti koji stoje uz njeno ime - Petka Balkanska, Srpska, Grčka, Bugarska, Rumunska, Makedonska, Epivatska, Beogradska, Trnovska i tako dalje.
Vernici obeležavaju dan kada je Sveta Petka, koja je srpskog porekla, okončala ovozemaljski život.

Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja.

Njeni roditelji su bili imućni i čestiti hrišćani, a osim nje imali su i starijeg sina Jevtimija, koji se zamonašio po odobrenju i blagoslovu roditelja, a kasnije postao i episkop Maditski.

FOTO TANJUG/ OLIVER BUNIĆ

Petka je od najranijeg detinjstva bila veoma pobožna.
Posle smrti roditelja, Petka je želela da se pokloni najvećim svetinjama pa je otišla u Carigrad, gde je pet godina živela pri crkvi Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgrađu.

Posle Carigrada, otišla je u Palestinu, da bi se poklonila svim mestima osvećenim Spasiteljevim životom.
Po Promislu Božjem nastanila se u Jordanskoj pustinji, gde se podvizavala do duboke starosti.

Dve godine pred smrt, dok je stajala na molitvi, javio joj se anđeo i rekao da treba da se vrati u svoj rodni grad, gde će zemlji predati telo, a dušu će Gospod primiti.
Kada se vratila u Epivat, niko je nije prepoznao, jer je otišla pre više decenija, a rodbine nije imala.
Dani su joj prolazili u radu, postu i molitvi, a nakon smrti sahranili su je izvan groblja, jer je za sugrađane bila strankinja.
Na ikonama je predstavljena u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i rukama u molitvenom položaju.
U eparhijama SPC posvećeno joj je oko 250 crkava, a najposećenija je kapela na Kalemegdanu koja nosi njeno ime i u kojoj se na dan praznika svake godine okuplja desetine hiljade vernika.
Poštuje se u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima, koje počivaju u Jašiju u Rumuniji, dolaze i pripadnici drugih religija, verujući u njenu isceliteljsku moć.

Dva veka posle smrti Svete Petke, Carigradom i okolinom su vladali krstaši, pa je bugarski car Jovan Asen 1238. godine izmolio od krstaša mošti Svete Petke i preneo ih u svoju prestonicu, Trnovo.

U vreme Kosovske bitke i Trnovo je palo u tursko ropstvo, pa su mošti Svete Petke prenete u Rumuniju, a kad je 1396. godine osvojena i Rumunija, carica Milica je izmolila od Sultana Bajazita mošti svetiteljke i prenela ih u Srbiju.
Tako su mošti Svete Petke prenete u Beograd na Kalemegdan, kod izvora čudotvorne vode, gde je sazidana kapela koja i danas postoji.

FOTO TANJUG/ OLIVER BUNIĆ

Tamo su mošti počivale sve do 1521. godine, kada je Sulejman Drugi zauzeo Beograd. On je zaplenio mošti i odneo ih u svoj dvor u Carigradu. I tamo su počela da se dešavaju čudesa, pa su Svetu Petku slavili ne samo hrišćani nego i muslimani.
Veruje se da su od vremena despota Stefana Lazarevića sto godina počivale u steni pored kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke i da su joj na poklonjenje dolazili i pravoslavni i katolici, pa i muhamedanci, tadašnji okupatori Srbije.
Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.
Kapela na Kalemegdanu i crkva Ružica podignute su još u 15. veku za vreme despota Stefana Lazarevića, ali su porušene za vreme turske vladavine, a današnja kapela izgrađena je 1937. godine prema projektu arhitekte Momira Korunovića.

Godine 1641. rumunski vojvoda Vasilije Lupul, gospodar Moldavije, uspeo je da dobije mošti Svete Petke i prenese ih u grad Jaši, gde i danas počivaju, piše "Svetosavsko zvonce".
Uz Petkovdan, kult prepodobne Paraskeve obeležava se i 8. avgusta, na dan prenosa njenih moštiju iz Bugarske u Srbiju.
Tada se slavi još jedna svetiteljka, istog imena - Sveta mučenica Paraskeva Rimska. 
Zajednički praznik dveju svetiteljki istog imena proslavlja se kao Sveta Petka Trnova.
 

Preporučujemo

Društvo

0 0

'ŽEKS JE TU DA POMOGNE, DA SVE BUDE LAKŠE!' Željko Mitrović iznenadio devetočlanu porodicu iz Mramora

27. 10. 2026. u 12:30

Društvo

0 1

STARO NARODNO VEROVANjE: Vreme na Svetu Petku otkriva kakva će biti zima

27. 10. 2026. u 11:27

Društvo

0 0

Legalno ili na crno: Po čemu se prepoznaje licencirani priređivač igara na sreću u Srbiji

27. 10. 2026. u 11:00

Društvo

0 1

HLADNI RADIJATORI U BROJNIM BLOKOVIMA: Veliki kvar na Novom Beogradu, evo kada stiže grejanje

27. 10. 2026. u 10:06

Svet

Medicinski podvig u komšiluku koji tera suze na oči: Majka donirala bubreg detetu sa retkom bolešću i spasila mu život!

2026-10-27 10:51:00

Svet

Alarm u Londonu! Britanija u strahu od ruskog napada: "Ranjivi smo, vlast zabija glavu u pesak"

2026-10-25 13:36:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije