KADA dođe do srčanog ili moždanog udara, kao i pojave gangrene pomoći nema bez rendgena, koji se pokazao dragocenim i u dijagnostici i praćenju kovida 19. Samo "pod okom" ovog aparata lekari mogu da "uđu" u zapušeni krvni sud, učine ga prohodnim i po potrebi ugrade posebno konstruisane balone i stentove. Ultrazvučna dijagnostika, skener i magnetna rezonanca, takođe, imaju mesto u dijagnostici bolesti krvnih sudova i srca, ali ne i u intervencijama koje spasavaju živu glavu.

U intervjuu za "Novosti", dr Oliver Radmili, radiolog Klinike za vaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, kaže da su angiografija i flebografija, odnosno pregled i intervencija na arterijama i venama, nemoguće bez rendgena:

- To podrazumeva da se invazivno, direktnom punkcijom krvnog suda iglom u njega ubrizga kontrastno sredstvo, a da se nakon toga napravi snimak krvnog suda i po potrebi izvede određena procedura na njemu.

* Nije mali broj onih koji rendgen smatraju zastarelim i opasnim aparatom zbog zračenja?

- Činjenica je da ljudi povezuju rendgen samo sa snimanjem pluća i kostiju, međutim istina je da ima širu primenu. Ova metoda je u dijagnostici i lečenju krvnih sudova i srca veoma pouzdana, mada ima i nedostatke. Njene glavne manjkavosti su u primanju rendgenskog, jonizujućeg, zračenja, često u popriličnim dozama. Osim toga, rendgen u kardivaskularnim intervencijama podrazumeva i direktnu manipulaciju sa krvnim sudom, što otvara mogućnosti za njegovu povredu i krvarenje, stvaranje krvnog ugruška i druge komplikacije.

* Može li se interventna kardiologija zamisliti bez rendgena?

- Ne može. Kao ni vaskularna hirurgija, odnosno lečenje suženih ili zapušenih arterija na vratu, unutrašnjim organima ili ekstremitetima. Njegovo mesto je i u neuroradiologiji ili lečenju suženih ili proširenih arterija mozga.

* Ipak, činjenica je da u novije vreme sve ređe koristi rendgen, a sve češće ultrazvuk, skener i magnetna rezonanca?

- Ultrazvučna dijagnostika podrazumeva primenu zvučnih talasa veoma visoke frekvencije, izvan opsega koje prepoznaje ljudsko čulo sluha, a sa ciljem prikaza zida krvnog suda i protoka unutar njega, kao i patoloških promena tipa proširenja, suženja ili kompletnog zapušenja. Međutim, ultrazvučnoj dijagnostici su dostupni pre svega periferni krvni sudovi vrata, trbuha i ekstremiteta. Prednosti ove dijagnostičke metode su što je jeftina, može se ponavljati mnogo puta, i to bez prijema pacijenta u bolnicu. Nedostatak ultrazvuka je što nije za svakog pacijenta, na primer ako je izrazito gojazan, ima velike ožiljke, metalne implantate nakon operacija kuka, velika količinu gasova u crevima i slično.

* Kada se primenjuje skener u dijagnostici bolesti srca i krvnih sudova?

- Najveći broj terapijskih procedura na krvnim sudovima, bilo da su klasične hirurške ili interventno-radiološke, izvode se nakon ovih pregleda. Nedostatak ove dijagnostičke procedure se odnosi na primenu jonizujućeg zračenja u dozama koje nisu male, posebno ako postoji potreba da se pregledi više puta ponavljaju. Ovakvi pregledi se po pravilu ne obavljaju kod trudnica i kod dece. Takođe, pitanje primene kontrastnog agensa je veoma značajno, posebno u svetlu činjenice da se on izlučuje gotovo u potpunosti putem bubrega. Zato se skenerski pregledi ne izvode kod hroničnih bubrežnih bolesnika. Kod malog broja pacijenata se javljaju i alergijske reakcije na kontrastno sredstvo najčešće blage, iako su opisane i ozbiljne, po život opasne. Osim toga, cena skenerskog pregleda je dosta viša u odnosu na ultrazvučni.

* U kojim slučajevima se pacijent upućuje na magnetnu rezonancu?

- Magnetna rezonanca zasnovana na primeni jakog magnetnog polja, a ne jonizujućeg zračenja. Iako se u poređenju sa skenerskom dijagnostikom magnetna rezonanca smatra bezbednom, njena primena je ograničena dostupnošću aparata, jer ga imaju samo najbolje opremljeni centri. Pregled srca i krvnih sudova magnetnom rezonancom je rezervisan za posebna, selektovana patološka stanja, a primena je bezbedna i kod trudnica i dece. Takođe se, kao limitirajući faktor, navodi klaustrofobija, posebno ako se uzme u obzir da pregled traje više desetina minuta, višestruko duže u odnosu na trajanje ultrazvučnog i skenerskog pregleda.

PRVO ULTRAZVUK

* Ukoliko pacijent nije hitan, od čega zavisi na koju dijagnostičku metodu će da bude upućen?

- Indikacije za vrstu pregleda postavlja isključivo lekar specijalista uzimajući u obzir karakter tegoba pacijenta. Posle anamneze, merenja pulsa, slušanja pluća, obično se radi ultrazvučni pregled, a po nalazu se planira i dopunska dijagnostika. U obzir se uvek uzimaju i opšte stanje pacijenta, životno doba i pridružena patološka stanja, kao i alergije na kontrastna sredstva. Uz sve, trebalo bi da se napomene da su dijagnostičke metode komplementarne, da se dopunjuju, a ne isključuju.





Specijalni dodatak Doktor u kući / I. Kovačić