ANTOLOGIJSKI film "Davitelj protiv davitelja" u režiji Slobodana Šijana, koji sa Nebojšom Pajkićem potpisuje i scenario, sutra u 17 sati doživeće onlajn premijeru u digitalno restauriranoj verziji, na fejsbuk-stranici "Vip mobajl".

Ovo prikazivanje prve nadrealne horor-triler parodije u jugoslovenskom i srpskom filmu, kako su kritičari žanrovski odredili "Davitelja", rezultat je saradnje "Vip mobajla" sa Jugoslovenskom kinotekom i "Centar filmom", koji je 1984. bio producent ovog ostvarenja. U izuzetnoj glumačkoj ekipi, pored Taška Načića, Nikole Simića, Rahele Ferari, Sonje Savić, Radmile Savićević, Marije Bakse, Pavla Minčića, Žike Milenkovića..., bila je i Jelisaveta Seka Sablić. Legendarna glumica, koja je sa Šijanom sarađivala u njegovim kultnim ostvarenjima "Maratonci trče počasni krug" i "Kako sam sistematski uništavan od idiota", u "Davitelju" je igrala gospođicu Dobrilu Skara.

- Sećam se ovog filma sa nekom grižom savesti, jeste da sam u njemu imala malu ulogu, ali mi se čini da sam možda mogla malo više da se unesem u to remek-delo - kaže, za "Novosti", Seka Sablić. - Mislim da su svi Šijanovi filmovi remek-dela, a "Davitelj" je u istoj liniji sa njima, između ostalog i zbog izuzetnih glumaca. Taško Načić je bio maestralan u liku beogradskog davitelja Petra Mitića, a Sonja Savić je imala vrhunske scene. Ona je bila neodoljiva, divna, lepa, šarmantna i nadrealno moderna, i to ne samo zato što je bila mlada. Obožavala sam Sonju još od filma "Šećerna vodica", jer je po svom glumačkom daru bila sam vrh vrhova. Velika Rahela napravila je "ludilo" od lika majke davitelja, i uvek kad ih gledam u ovom filmu pomislim da sam svoju Dobrilu mogla atraktivnije da uradim. Možda je i Šijan trebalo da me opomene, a možda je bio i zadovoljan, ne znam, jer o tome nikada nismo pričali, ali je činjenica da je uradio svetski film.

NAČETE KNjIGE DANE u izolaciji Seka provodi uz muziku i knjige, pokušavajući da zadrži optimizam.
- Ne gledam mnogo televiziju, a ne volim ni snimljene predstave, i uglavnom nadoknađujem sve što nisam stigla da pročitam. Imam dosta "načetih" knjiga, čitam Tabukija, Amosa Oza, Grosmana, Handkea. On je kao neki Marsel Prust, moraš duboko da uđeš u njegovu književnost, traži veliku koncentraciju, i malo mi je težak za ovo vreme.

Glumica koja je od uloge Kristine u "Maratoncima" napravila legendu, kaže da je razlika između glavnih i epizodnih likova u koncentraciji.

- U malim ulogama, u nekoliko minuta moraš da doneseš ceo psihološki profil te osobe, i da se on složi sa ostalim "kockama" u filmu, a ja i posle trideset šest godina od snimanja "Davitelja" mislim da tu nisam bila oprezna, što je jako opasno. Jer, mogla sam da dodam još nešto "gore", nešto malo ala Rahela, i to se kajem - kaže Seka, ističući da je uvek volela način na koji Šijan režira, i da se s njim kapirala "iz cuga".

- Veoma mi je drago što je sada restauriran i "Davitelj", jer je taj projekat digitalizacije jedan od ključnih za našu kinematografiju. "Maratonci" su restaurirani među prvim filmovima, prisustvovala sam premijeri u Kinoteci, i bila sam zaprepašćena šta znači tehnologija. Ona je doprinela glumi cele ekipe filma, "podigla" je za bar trideset odsto, jer je mogao da se vidi svaki odsjaj u očima, svaka i najmanja promena na licu, i iznenađeno sam se pitala u kakvim smo varvarskim tehnologijama mi stvarali filmove. A kakve smo glumce imali, prevazišli bi svetske velikane - kaže Seka, koja kao i ostali pripadnici njene generacije, zbog pandemije virusa korona, ove dane provodi u kući.

- Uvek prihvatam realnost i nije mi strašno, shvatam da je opasan taj virus i hoću da se sklonim. Mislim, ipak, da je sa nama starima to malo bolje moglo da se "hendluje", da nam se, recimo, odredi vreme za izlazak iz kuće od devet do deset sati ujutro. Sedam sati je jako rano, a jutra su još vrlo hladna, i pošto često hodam rekreativno vidim stare ljude koji na ovoj zimi čekaju u redovima da se otvore radnje. Ali, ko zna šta će sve sa nama još da se desi, vidimo da je ceo svet u strašnoj panici, jer ovaj virus neće sutra prestati, i videćemo ko će iz svega toga izaći čiste glave. Nadam se da mi hoćemo, jer smo toliko toga do sada prošli da mi se čini da smo stvorili imunitet prema opasnim i teškim situacijama - ističe Seka Sablić, koja je svojom umetnošću glume obeležila našu kinematografiju i pozorište.

Seka i Taško Načić Foto MDb



ZATVORENA VRATA

ZANIMLjIVO je da je "Davitelj" imao više uspeha u svetu nego kod nas - Zlatna arena u Puli pripala je samo scenografu Veljku Despotoviću, dok su kritičari na festivalu u San Francisku dali izuzetne kritike i Šijanu i glumačkoj ekipi. Šijan je izjavio da su mu posle "Davitelja" neka vrata ovde bila zatvorena, jer je u tom filmu otišao predaleko. Deceniju kasnije ovo ostvarenje dobilo je kultni status, a pesma "Bejbi, bejbi" koju peva Srđan Šaper ostala je do danas jedna od himni urbanog Beograda.