LAZAREV KRST SE VRAĆA U SRBIJU: Stiže nam svetinja sa Svete Gore, na njoj je čestica krsta na kojem je Isus razapet (FOTO)

KRST od Časnog drveta na kome je po predanju razapet Hrist, poklon kneza Lazara svetogorskom Vatopedu, druga je izuzetna relikvija koja će posle Bogorodičinog pojasa iz ovog manastira biti privremeno preneta u Srbiju.

Foto B. Subašić

Njeno prenošenje najavili su patrijarh srpski Porfirije i iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem, a precizan termin kada će verni narod u Srbiji moći da se pokloni pred ovom svetinjom, još nije objavljen.

Relikvije koje sadrže česticu Časnog drveta za hrišćane imaju izuzetan duhovni značaj, jer predstavljaju simbol pobede nad smrću, vaskrsenja i spasenja čovečanstva. One su i simbol hrišćanskog carstva na zemlji koje su od Konstantina Velikog vladari nosili ispred svoje vojske u bojevima.

To svedoči izuzetnom, carskom poklonu koji je knez Lazar, uz Bogorodičin pojas, poklonio Vatopedu. Iako hrisovulja koja se obično daje uz takve poklone nije sačuvana, vekovno vatopedsko predanje nedvosmisleno svedoči da je reč o Lazarevom daru. Pošto se u Hilandaru čuvao veliki komad časnog krsta drveta koji je 1230. Sveti Sava dobio od romejskog cara Jovana Vataca pretpostavlja se da je Lazarev krst načinjen od tog drveta "osvećenog Hristovim telom i krvlju".

- Stavroteka tradicionalno poznata kao Lazarev krst danas se čuva u svetogorskom manastiru Vatopedu. Bez obzira na to što za ovu identifikaciju nema čvrstih osnova, stavroteka, bez sumnje srpskog porekla sudeći po sadržini i jeziku natpisa, izuzetno je vredan predmet. Ona pripada rasprostranjenom tipu poznosrednjovekovnih relikvijara. Ima oblik pravougaone ploče sa srebrnim, bogato ukrašenim okovom. U središnjem delu ploče je udubljenje u kojem se nalazi Časno drvo čudotvornih svojstava, kako se veruje, a oko njega je niz malih pravougaonih polja s moštima svetaca - navodi istoričar umetnosti prof. dr Danica Popović u kapitalnom delu "Pod okriljem svetosti: kult svetih vladara i relikvija u srednjovekovnoj Srbiji".

U Vatopedu se čuva još jedna izuzetna srpska stavroteka, relikvijar braće Musić, velmoža i nećaka kneza Lazara izginulih na Kosovu. Dr Danica Popović kaže da je kult časnog krsta "ne samo istorijski i religiozni fenomen prvoga reda već i moćan simbol tokom čitave povesti hrišćanstva".

Krst na kome je razapet Hrist, po predanju je 325. pronašla čudom rimska carica Avgusta Flavija Helena, u hrišćanstvu Sveta Jelena. Da je reč o Hristovom krstu, prepoznato je njegovim polaganjem na telo pokojnika koji je vaskrsnuo. Od kada časni krst nosi i epitet "životvorni" i postaje simbol hrišćanskog carstva, pobede i isceljenja.

Posle pada Svete zemlje pod islamsku vlast i krstaških osvajanja on sečen, a njegovi delovi su skrivani. Pećina u kojoj je Časni krst pronađen danas je raskošna podzemna kapela u Hramu Vaskrsenja u Jerusalimu. Časni krst je smatran i "svetim oružjem hrišćanstva" o čemu govore prva pouzdana svedočanstva o njegovim vezama sa Srbima.

Nemanjini hagiografi, Stefan Prvovenčani i Domentijan, opisali su naprsni krst s dragocenim česticama koji je nosio veliki župan, naglašavajući da je pomoću tog "znamenja životvornog krsta" pobedio u ratu sa "zakonoprestupnom" braćom i protiv "neprijateljskih varvara". Nemanja je kao monah Simeon sa Atosa taj krst poslao Stefanu Prvovenčanom sa zavetom da mu bude "čuvar i utvrđenje i pomoćnik u borbama", "oštro koplje i štit", ali i "iscelitelj bolesti i rana duševnih", a državi "utočište i stena".

- Sam gest slanja relikvije u "otačastvo", sinu i nasledniku, nosio je naglašen dinastički smisao, utoliko pre što je časni krst ritualno i vrlo svečano položen "u svoju crkvu, na spremljeno mu mesto". To mesto je, po svoj prilici, bila Studenica - dinastička grobna crkva, središte kulta i rasadnik vladarske ideologije Nemanjića - navodi prof. dr Danica Popović.

Foto: Фото Б. Субашић

POGLEDAJ GALERIJU

Većina svetogorskih manastira poseduje deliće-čestice časnog krsta ugrađene u relikvijare ili ručne krstove od dragocenih metala ukrašene dragim kamenjem. Mnoge od tih čestica, uključujući one u Lazarevom krstu, po svetogorskim predanjima potiču od velikog dela Časnog drveta koji je Sveti Sava dobio od romejskog cara Jovana Vataca na povratku sa prvog putovanja u Svetu zemlju i odneo ga u Hilandar.

Poklon je bio znak priznanja i zahvalnosti prvom srpskom arhiepiskopu koji je pravoslavce, posle duže od veka progonstva od strane latinskih krstaša, vratio u Svetu zemlju. On je 1229. ustrojio srpske konake i manastire u Akri i Jerusalimu gde su pravoslavni poklonici prvi put posle 1099. mogli da borave tokom hodočašća.

Foto: drevo.ru

- Deo časnog krsta doneo je u Hilandar 1230. godine Sveti Sava na povratku sa svog prvog pokloničkog putovanja u Svetu zemlju. Poklonio mu ga je, pored ostalih relikvija i svetih moštiju, nikejski car Jovan III Vatac (1222-1254). O poklonu ovih svetinja dao je car Svetom Savi i hrisovulju, koja je propala za vreme požara manastira Hilandara 1722. godine... Sama pak čestica časnog krsta ostala je u crkvi neoštećena i uskoro će u životu i radu hilandaraca dobiti posebnu misiju - napisao je veliki istoričar prof. dr Dušan Kašić.

Hilandar je u 18. veku zapao u velike dugove zbog osmanskih globa i monasi su se razišli po svetu u "pisaniju" - sakupljanje dobrovoljnih priloga za spas svetinje.

- Pored knjige u koju su upisivali priloge, oni su nosili na put krst, epitrahilj, trebnik i po koji sasud sa svetiteljskim moštima... Uviđajući veliki značaj ovih svetinja za uspeh misije kaluđera-putnika, bratstvo manastira Hilandara je u ovoj svojoj velikoj nuždi odlučilo da se, radi još efikasnijeg uticaja na versko-moralni život i darežljivost naroda kome se kaluđeri obraćaju, upotrebi i deo Časnog krsta Hristovog koji je u Hilandar nekad doneo Sveti Sava. Zato je 1767. donesena odluka da se postojeći deo časnog krsta razdeli na dva dela, pa da jedan deo ostaje stalno u manastiru, a drugi da se nosi u pisaniju u velikoj manastirskoj nuždi. O svemu tome sačuvana su tri saborna dokumenta - otkrio je dr Kašić istražujući hilandarski arhiv. Delovi Časnog drveta i danas postoje Svetoj Srpskoj carskoj lavri.

Prave stvari imaju smisla samo kada ih radimo na svoj način.

Isto je i sa kafom, u njoj najviše uživamo kad je napravimo baš po svom.

Doncafé. Baš za tebe.

Preporučujemo

Reportaže

0 0

DUH STARIH MAJSTORA PIVARSTVA: Povodom 179 godina postojanja, Muzej Vojvodine predstavio izložbu o "tečnom hlebu"

29. 10. 2026. u 19:30

Reportaže

0 0

JORDAN BOMBARDOVAO SIRIJU ZBOG NAPADA NA CRKVU: Ima mrtvih, Damask zatvorio granicu

27. 10. 2026. u 19:03

Reportaže

0 7

SVETA PETKA, I SRPSKA I BEOGRADSKA: Danas slavimo svetiteljku koja u imenu nosi i pripadnost našem narodu

27. 10. 2026. u 07:00

Reportaže

0 9

PAKAO DOŽIVELI NA ARKTIKU: Novo svedočanstvo o stradanju našeg naroda u nacističkim logorima na severu Norveške (FOTO)

24. 10. 2026. u 07:00

Svet

Detalji estradne prevare: Uzeli milione studentima koji su sanjali da postanu poznati

2026-10-29 14:41:00

Društvo

Greška koju pravi većina vozača: Ovako uništavate trap i gume na "ležećim policajcima", a mislite da je ispravno

2026-10-29 08:43:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije