DUH STARIH MAJSTORA PIVARSTVA: Povodom 179 godina postojanja, Muzej Vojvodine predstavio izložbu o "tečnom hlebu"

POVODOM obeležavanja 179 godina postojanja Muzej Vojvodine otvorio dve izložbe koje javnosti predstavljaju bogato nasleđe pivarstva na teritoriji Vojvodine. Reč je o postavkama "Pivo: U Vaše zdravlje! Pivarstvo u Vojvodini (1722–1991)", autora Veselinke Marković, muzejske savetnice i dr Aleksandra Horvata, višeg kustosa - istoričara i "Sa zidova fabrike", autorke Dragane Garić Jovičić, više kustoskinje - istoričarke umetnosti.

Foto: Aleksej Nešović

Izložba "Pivo: U Vaše zdravlje!" prati razvoj pivarstva u Vojvodini, od prvih zanatskih pivara u 18. veku do moderne industrijske proizvodnje i savremenog doba. 

-Tokom gotovo dva veka postojanja, Muzej Vojvodine je posvećen očuvanju, proučavanju i predstavljanju kulturnog nasleđa Vojvodine, čuvajući svedočanstva o njenoj bogatoj i slojevitoj prošlosti i doprinoseći razumevanju različitosti koje čine njen kulturni identitet. Tako smo ove godine realizovali 16 izložbi u svojim prostorima, šest gostovanja u drugim muzejima i gotovo 300 različitih programa. Ipak, najvažniji deo naše priče jeste publika. Upravo je publika, koja nas posećuje, prati naše programe, učestvuje u istim, najbolja potvrda da naš rad ima smisla - poručila je Čarna Milinković, direktorka Muzeja Vojvodine.

Foto Aleksej Nešović

Priča o vojvođanskom pivarstvu nije ispisana samo u fabričkim knjigama i statističkim izveštajima. Ona je rođena u zagušljivim, polumračnim zanatskim radionicama, gde se gusta, slatka tečnost danima kuvala u bakarnim kotlovima, dok je plamen sa otvorenog ognjišta obasjavao zajapurena lica starih majstora.

Svaka kap tog ranog piva nosila je u sebi rizik, trud i nadu. Tokom tri duga stoleća, ta skromna zanatska manufaktura prerašće u gigantske industrijske komplekse, menjajući iz korena ne samo ekonomski reljef Vojvodine, već i svakodnevicu, navike i duh njenih ljudi.

Foto Aleksej Nešović

Sve je počelo u smiraj velikih istorijskih potresa, početkom 18. veka. Kada su se Osmanlije konačno povukle, ostavljajući za sobom pustoš, Habzburška monarhija je krenula u veliku etničku i privrednu obnovu južnih ugarskih oblasti. Sa talasima doseljenika, u nepreglednu, plodnu ravnicu stigli su i nemački pivarski majstori. U svojim zavežljajima doneli su tajne zanata starog stotinama godina, a vojvođanska zemlja im je uzvratila najboljim što ima – raskošnim urodima ječma i hmelja.

Tako je 1722. godine u Pančevu nastala najstarija pivara na ovim prostorima, koja će postati svetionik jednog novog doba. Ubrzo, vojvođanski gradovi počeli su da dišu u ritmu pivarskih konaka: Veliki Bečkerek otvara svoja vrata 1745, Vršac dočekuje svoje majstore 1742, dok Apatin kreće na svoj istorijski put 1756. godine. Pivare su nikle i u  Bečeju i Sremskoj Mitrovici, a svaki grad je ljubomorno čuvao svoju jedinstvenu recepturu kao najveću porodičnu tajnu.

Foto Printskrin

Huk modernih vremena doneo je 19. vek. Ručni rad i mir zanatskih komora ustupili su mesto parnim mašinama, električnim pogonima i moćnim rashladnim sistemima. Bilo je to doba vizionara, velikih porodica koje su verovale u budućnost ovog zanata. Dolazak porodice Vajfert 1840. godine u Pančevo označio je početak zlatne ere - njihova pivara ubrzo je izrasla u jednu od pet najvećih i najmodernijih u čitavoj Ugarskoj. Nedugo zatim, 1892. godine, čuveni Lazar Dunđerski u Čibu (današnjem Čelarevu) podiže industrijsko čudo od samog starta opremljeno parnim motorom – simbol moći, srpskog ponosa i kapitalističkog zašaltanja na ovim prostorima.

Međutim, kada je tridesetih godina prošlog veka svet okovala velika ekonomska kriza, porodične tragedije su se prelile i na fabričke krugove. Potrošnja je drastično pala, a tišina koja je zavladala u do juče bučnim pogonima Apatina i Vršca primorala je vlasnike na bolno gašenje vatri. Fabrike su čekale bolja vremena.

Foto Printskrin

A ona su stigla posle Drugog svetskog rata. Kroz nacionalizaciju i ubrzanu modernizaciju, vojvođansko pivarstvo je doživelo svoj najveći trijumf. Brojke zvuče gotovo neverovatno: Apatinska pivara je od 1945. do 1991. godine svoju proizvodnju podigla sa skromnih 13.500 na fascinantnih milion hektolitara, dok je Čelarevo doseglo 462.000 hektolitara !

U tim decenijama pivo prestaje da bude samo proizvod – ono postaje član porodice, simbol zajedništva, zaštite i opuštanja nakon teškog radničkog dana. Prepoznatljive staklene flaše, kultne etikete, reklamni plakati koji su krasili zidove lokalnih birtija i prve, nezaboravne televizijske reklame postali su neizostavni deo naše popularne kulture i kolektivnog sećanja.

Eto dragi čitaoci, sa kakvim predznanjem se ide u kafanu!

Preporučujemo

Reportaže

0 0

JORDAN BOMBARDOVAO SIRIJU ZBOG NAPADA NA CRKVU: Ima mrtvih, Damask zatvorio granicu

27. 10. 2026. u 19:03

Reportaže

0 6

SVETA PETKA, I SRPSKA I BEOGRADSKA: Danas slavimo svetiteljku koja u imenu nosi i pripadnost našem narodu

27. 10. 2026. u 07:00

Reportaže

0 9

PAKAO DOŽIVELI NA ARKTIKU: Novo svedočanstvo o stradanju našeg naroda u nacističkim logorima na severu Norveške (FOTO)

24. 10. 2026. u 07:00

Reportaže

0 5

VITEŠKA BORBA ZA PRESTONICU VINA: Banatski vinski red „Sveti Teodor“ nastoji da Vršac postane vinski centar Evrope 2028.

23. 10. 2026. u 20:00

Svet

Detalji estradne prevare: Uzeli milione studentima koji su sanjali da postanu poznati

2026-10-29 14:41:00

Društvo

Greška koju pravi većina vozača: Ovako uništavate trap i gume na "ležećim policajcima", a mislite da je ispravno

2026-10-29 08:43:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije