SVETA PETKA, I SRPSKA I BEOGRADSKA: Danas slavimo svetiteljku koja u imenu nosi i pripadnost našem narodu

SVETA Petka je najpoštovanija hrišćanska svetiteljka u pravoslavnoj vaseljeni, civilizacijskom prostoru Romejskog carstva, a naročito među Slovenima.

Foto: SPC

 Često se naziva Petka Trnovska, po Velikom Trnovu, gde su njene čudotvorne mošti počivale duže od veka, ali još češće Petka Srpska, što se obično tumači odlukom despota Stefana Lazarevića da mošti prenese u Beograd kada ga je podigao kao srpsku prestonicu.

Zvanično, zaštitnica i Carigrada i Beograda bila je Bogorodica, ali srpski narod je odlučio da ipak to bude Sveta Petka. Od 15. veka do danas reke ljudi hrle ka njenoj kapeli na Beogradskoj tvrđavi.

U narodnom verovanju Južnih Slovena, Sveta Petka se smatra zaštitnicom žena, majki, porodilja, ali i isceliteljkom koja pomaže bolesnima i siromašnima. Zbog čistog, podvižničkog života u pustinji, ona je simbol blagosti i pomoći u nevolji. Kod Srba, Sveta Petka je jedna od najčešćih krsnih slava (27. oktobra po novom kalendaru), a njen kult je duboko ukorenjen u porodičnu tradiciju i svakodnevni život. Njen naziv u kanonima i službama, Petka Srpska može se povezati ili direktno sa njenim porodičnim poreklom ili sa njenim monaškim životom u romejskoj maloazijskoj provinciji Bitiniji, gde su od 7. do 12. veka kolonizovani Srbi sa Balkana i drugi Sloveni.

- Kult Svete Petke je najstariji i najsnažniji kult jedne hrišćanske svetiteljke u srpskom narodu. Mesta narodnog poštovanja ove svetiteljke imaju kontinuirano trajanje, a način na koji se neki novi lokalitet proglašava jednim od njih je u skladu sa ranije uspostavljenim obrascima ponašanja u okviru narodnog hrišćanstva: javljanje svetiteljke u snu, pronalazak crkve ili izvora, čudesno izlečenje - navodi dr Dragana Đurić iz Balkanološkog instituta SANU. - Paralelno sa zvaničnim žitijem Svete Petke, nastajale su i širile se narodne priče o njoj, narodne legende i predanja, pa i narodne pesme. Tako se u narodnom hrišćanstvu Srba oblikovao jedan novi lik Svete Petke, koji se u velikoj meri razlikuje od kanonske predstave. Prema narodnim verovanjima, Sveta Petka je zaštitnica ljudi i njihova zastupnica pred Bogom. Veruje se da pomaže onima koji boluju od očiju i koji imaju glavobolju, a posebno ženama koje ne mogu da imaju porod. Na Kosovu i Metohiji su, zato, žene uoči Svete Petke opasivale crkvu koncima, koje bi skinule sutradan, posle službe, a za koje se verovalo da će, uz određene magijske radnje, pomoći začeću.

Petka je doslovan prevod grčkog monaškog imena Paraskeva, koje znači petak. Sveta velikomučenica koja uživa izuzetno poštovanje u celom slovenskom pravoslavnom svetu se od prvih pomena naziva slovenskim imenom, a ne onim iz romejskih žitija koje je bilo rezervisano za učene. Hagiografija navodi da je rođena u gradu Epivatu (današnji Selimpaša na tridesetak kilometara od Istanbula) u imućnoj porodici. Njen brat Jevtimije se rano zamonašio i docnije je proglašen za svetitelja. Njegovim učenicima se pripisuje svedočanstvo da je njegova Petka u crkvi čula Gospodnje reči: "Ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj, i ide za mnom", posle kojih je dala svoju bogatu odeću siromašnima i pobegla u neki carigradski manastir. Njeni roditelji su se tome protivili, ali kada su preminuli, Petka je dala svu imovinu ubogima i postala monahinja u manastirima u Halkidonu na maloazijskoj obali naspram Carigrada, a zatim u Herakleji Pontijskoj u Vitiniji, u kojima je bila velika koncentracija srpskih kolonista.

Podvižnici se ukazala Devica Marija koja ju je uputila u Svetu zemlju, gde je hodočastila u Jerusalim, a zatim je nastavila dalje kroz Judejsku pustinju do strogog manastira kraj reke Jordan, iz koga je otišla da se podvizava u Jordansku pustinju. Živela je u pustoši u potpunoj askezi dok joj se u snu nije javio anđeo i rekao joj da se vrati u rodno mesto. Poslušala je i proživela poslednje dane u krajnjem siromaštvu i anonimnosti. Ležala je sahranjena na lokalnom groblju sve dok se u snu nije javila lokalnim hrišćanima ili monahu, zavisno od predanja. Tada je otkriveno njeno netruležno telo i preneto u crkvu, gde je počelo da čudotvori, a u 12. veku anonimni pisac je iz predanja sastavio Petkinu prvu biografiju.

Posle 1204. godine, kada su latinski krstaši osvojili veći deo teritorije Romejskog carstva na Balkanu, njene isceljujuće mošti postale su nedostupne poklonicima. Zato je 1238. moćni bugarski car Jovan Asen zapretio Latinima ratom ako mu ne predaju mošti koje je preneo u sabornu crkvu svoje rezidencije u tvrđavi Carevac u Velikom Trnovu.

To je bio pečat na proces povratka Bugara pravoslavlju iz unije sa Rimom, koji je započeo Sveti Sava posle povratka sa drugog hodočašća iz Svete zemlje 1236, kada je na Bogojavljenje u ledenoj Jantri krstio po pravoslavnom obredu cara Jovana Asena i njegov narod. Za puni legitimitet prestonice pravoslavne Bugarske bile su neophodne mošti i izabrane su one koje su pripadale Svetoj Petki, koja je imala izuzetno snažan kult među Slovenima.

Kada su Osmanlije osvojile Bugarsku, kneginja Milica je izmolila od sultana Bajazita Petkine mošti, koje su prenete u Ljubostinju, a kada je 1404. despot Stefan Lazarević podigao Beograd njene mošti su svečano unesene u sabornu crkvu. Srpski srednjovekovni pisac Grigorije Camblak detaljno opisuje njihov prenos i Petku naziva zaštitnicom srpske prestonice.

Mošti su zatim prenete u kapelu nad izvorom koji je još od vremena staroslovenskog panteona smatran čudotvornim i pod zaštitom drevnog ženskog božanstva koje je nastavilo da živi kroz Petku. Kanoni i službe koriste termin Paraskeva Srpska da bi se razlikovala od druge dve istoimene svetiteljke - Paraskeve Rimljanke i Paraskeve Ikonijske, ali u narodnom verovanju obe se i dalje često spajaju u jednu predstavnicu ljudi pred Bogom.

OTKUPLjENE I PRENETE U JAŠI

KADA je sultan Sulejman 1521. godine osvojio Beograd, Srbi Beograđani su pešačeći do Carigrada nosili isceliteljske mošti Svete Petke i čudotvornu ikonu Bogorodice Beogradske, što su zabeležili očevici, latinski hroničari. Moldavski gospodar Vasilije Lupul je 1641. godine otkupio od Osmanlija mošti Svete Petke i preneo ih u Jaši, gde se i danas nalaze, privlačeći reke poklonika.

Preporučujemo

Reportaže

0 8

PAKAO DOŽIVELI NA ARKTIKU: Novo svedočanstvo o stradanju našeg naroda u nacističkim logorima na severu Norveške (FOTO)

24. 10. 2026. u 07:00

Reportaže

0 5

VITEŠKA BORBA ZA PRESTONICU VINA: Banatski vinski red „Sveti Teodor“ nastoji da Vršac postane vinski centar Evrope 2028.

23. 10. 2026. u 20:00

Reportaže

0 3

VRELIM VOSKOM CRTA HILANDAR NA SVILI: Nela Horvat iz Subotice, neobičnom tehnikom oslikava duhovno bogatstvo srpske svetinje

22. 10. 2026. u 07:00

Reportaže

0 21

GRADE KAPELU NA TEMELjIMA RODNE KUĆE SVETITELjA: U zaseoku Arsovići u Kušićima niče spomen-kompleks Jakovu Tumanskom (FOTO)

22. 10. 2026. u 06:30

Svet

Alarm u Londonu! Britanija u strahu od ruskog napada: "Ranjivi smo, vlast zabija glavu u pesak"

2026-10-25 13:36:00

Svet

Tri čuda hirurga: Devojci uklonili 210 tumora, detetu vratili vid, a pacijentu očisti kancer od 30 kilograma

2026-10-22 15:05:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije