DVOBOJ NA IVICI AMBISA DOLOMITA: Okršaj na 2.744 metra nadmorske visine do danas ima suprotstavljena tumačenja

Okrutni goli vrhovi Dolomita bili su najbizarnije bojište Prvog svetskog rata gde se na nadmorskim visinama od 2.000 do 3.900 metara u jednom trenutku našlo ukupno 400.000–450.000 vojnika.

Foto: Boris Subašić

U ovom „Belom ratu“ samo jedna trećina vojnika poginula je od neprijateljskih metaka, šrapnela, bombi ili u međusobnom miniranju položaja. Dve trećine ukupnih žrtava, koje se procenjuju na 150.000–180.000 ljudi, odneli su smrzavanje, bolesti usled loše ishrane, padovi sa litica i iznad svega snežne lavine.

U lavinama su masovno stradali i mnogi od prećutanih 20.000 srpskih ratnih zarobljenika koje su Austrougari koristili kao robovsku radnu snagu da iznose ratni materijal na visine veće od 2.500 metara u svim vremenskim uslovima. Beč je krio njihovo angažovanje koje je po Haškim konvencijama bilo ratni zločin. Na sramotu jugoslovenske i srpske istoriografije, on je do danas neistražen. Tek zahvaljujući italijanskim istoričarima iz Trenta koji su na godišnjicu Velikog rata objavili prve podatke o broju i sudbini srpskih zarobljenika, možemo da napravimo bar grubu rekonstrukciju njihove tragedije.

Posebno su surovo eksploatisani u masivu Marmolade, gde je građen austrijski „Grad od leda” (Eisstadt), mreža tunela unutar samog glečera. Kada se u decembru 1916. godine, posle strahovitih snežnih padavina, pokrenuo niz lavina, mnogi srpski i ruski zarobljenici smešteni u najnebezbednijim drvenim barakama zatrpani su živi.
To je samo jedna od prećutanih priča iz Velikog rata koji se nastavio i posle formalnog potpisivanja primirja ratom narativa i revizijom istorije. On traje i danas, što se lako uočava u „dokumentarnim“ pričama o planinskom frontu koji se 1915–1917. godine protezao na oko 600 kilometara od Dolomita i Kanina do tromeđe sa Švajcarskom.

Foto: Boris Subašić

Veliki deo priča, naročito filmskih na društvenim mrežama, posvećen je Sepu Inerkofleru, čuvenom alpinisti i planinarskom vodiču iz Južnog Tirola. On se 1915. godine, uprkos poznim godinama za rat, prijavio kao dobrovoljac u austrougarsku vojsku da bi se borio protiv „latinskih agresora“ koji su ovaj deo crno-žute monarhije, naseljen većinski Italijanima, želeli da pripoje Italiji.

Inerkofler je tada bil imućan čovek, koji je novac zaradio vodeći bogate turiste po Alpima i otvirio hotel i nekoliko planinskih domova. Među njima je bio i onaj kod živopisnog vrha Tre Ćime, uz koji se nalazio austrougarski logor u kome su kao robovi radili srpski zarobljenici. U tugaljivim internet pričama Italijani se optužuju da su ga razorili artiljerijom, iako je imao zastavu sa Crvenim krstom, jer su „sumnjali“ da se tu nalazio štab austrougarskih izviđača. Arhivski dokumenti potvrđuju tu sumnju, ali ako legenda nije u skladu sa činjenicama, utoliko gore po činjenice.

Mit Inerkoflera predstavlja kao germanskog planinskog viteza i humanistu, iako njegov dnevnik pokazuje da je reč o odlučnom austrougarskom podoficiru koji se samoinicijativno peo na teško dostupne vrhove da bi hladnokrvno, kao snajperista, ubijao italijanske vojnike i navodio na njih artiljerijsku vatru. Njegova smrt u borbi prsa u prsa sa italijanskim vojnikom Pjetrom De Lukom već duže od veka se preispituje i reinterpretira.

Italijani na osnovu arhivskih dokumenata tvrde da je italijanski brdski pešadinac-alpini herojski odbranio strateški položaj na planini Monte Paterno od elitne austrougarske diverzantske jedinice koju je formirao i predvodio Inerkofler. Germanski narativ pokušava da nametne verziju po kojoj je „planinski vuk“ stradao slučajno od austrougarske vatre, jer je nedostojno da bude pobeđen od italijanskog pešadinca.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Kada je posle Senžermenskog sporazuma Južni Tirol pripao Kraljevini Italiji, Inerkofler je u tadašnjoj austrijskoj i nemačkoj literaturi postao simbol „germanskog otpora protiv latinske ekspanzije”. Upravo tada počinje radikalno insistiranje na verziji da su ga greškom ubili austrijski mitraljezci sa Saso di Sesto. Cilj je bio omalovažiti odbranu Monte Paterna i dokazati da običan italijanski vojnik De Luka nikada ne bi mogao u direktnoj borbi da nadmudri i likvidira elitnog „germanskog planinskog vuka“.

U vreme Trećeg rajha, nacistička propagandna mašinerija je Sepa Inerkoflera predstavljala kao otelotvorenje svoje ideologije „krvi i tla”. Prikazivan je kao oličenje pangermanske superiornosti – neiskvareni čovek sa planine, lovac i ratnik koji brani granice germanskog sveta, a o njemu su pisane brojne romansirane biografije. U vreme današnje Evropske unije, čiji je hegemon Nemačka, prikazuje se na malo uglađeniji ali suštinski isti mitski način, a da se njegov protivnik De Luka, koji je bio simbol italijanskog borca tokom Velikog rata, gotovo ne pominje.

Njihov okršaj odigrao se na 2.744 metra nadmorske visine na vrhu Monte Paterno na tadašnjoj granici Italije i Austrougarske, sa kog se pruža odličan vidik nadaleko. Inerkofler ga je odlično poznavao iz predratnih vremena i više puta se peo na njega, pucao na Italijane i navodio artiljerijsku vatru na njih. Svojim komandantima je sugerisao da bi ovaj položaj trebalo da ima stalnu austrougarsku posadu, ali su italijanski alpini bili brži i prvi zauzeli Monte Paterno.

Foto: Printskrin

Među njima je bio Pjetro De Luka, sin siromašnih napoličara iz zaseoka Valmareno de Folina, podno venecijanskih Prealpa u provinciji Trevizo. Bio je poznat kao buntovnik koji nije želeo da provede život kao sluga lokalnih plemića, pa je i poziv u rat doživeo kao neku vrstu oslobođenja. Sa svojom četom 268. bataljona „Val Pjave” poslat je na front iznad Misurine, u podnožju Tri vrha Lavareda (Tre Cime di Lavaredo) na italijansko-austrougarskoj granici. Ratni drugovi su ga voleli upkros eksplozivnoj naravi i neprestanom gunđanju tog diva za koga je kapetan Alberto Neri pričao da je „imao dve ruke kao dve butine prosečnog čoveka i dve šake od kojih je svaka, kada je otvorena, mogla da zameni jedan od modernih damskih kišobrana”, na šta se nadovezao drugi saborac duhovitom opaskom da je Pjetrov „najsnažniji deo ipak stomak, uvek spreman da se napuni!”.

Krajem juna 1915. godine alpinac De Luka dolazi na smenu na Monte Paternu u maloj jedinici pod komandom kaplara Euđenija Da Rina. Sa vrha su držali pod prismotrom Austrijance ukopane na Forčeli Toblin i navodili vatru na njih. Nažalost, ona je ubijala i srpske zarobljenike koji su morali da nose municiju na položaje Austrougara pod pretnjom smrti.

Foto: Boris Subašić

Šestoricu alpina i njihovog kaplara na vrhu Monte Paterna u nedelju, 4. jula 1915. godine u 4 sata ujutru, počinju da zasipaju kišom projektila austrougarska artiljerija i mitraljezi sa Kule Toblin i sa Saso di Sesto. Italijani shvataju da nije reč o običnoj čarki, već o pripremi za napad, ali koji su mogli da izvedu samo iskusni alpinisti. Upravo takva grupa, čiji je vođa bio Inerkofler, pela se pod zaštitom artiljerijske vatre uz stenovitu liticu. Stražar Pjetro De Luka je ovako opisao bitku:

— Počelo je da sviće, kada sam video da se pojavljuje neka senka. „Da nije đavo?”, rekoh u sebi. Ma kakav đavo! Bio je to čovek, i to kakav čovek... skočih na njega. Uh, bio je jak kao đavo, ali bogami, ni ja nisam bio ništa slabiji od njega! Opalio sam mu šamar i dok se zateturao, dohvatio sam kamen i razbio mu njušku. Srušio se niz kanjon, a da nije stigao ni amin da kaže. Nagnuo sam se da vidim njegov pad i… I šta sam imao da vidim! Direktno ispod mene, na svega nekoliko metara, bilo je tridesetak neprijatelja koji su se penjali kao mravi… uzeo sam kamen za kamenom i, udari po njima, a oni su se kotrljali dole... Kaplar Da Rin je stigao u najboljem trenutku i to je bila sreća, jer je počela topovska paljba gušća od kamenja koje sam ja bacao dole. Sve u jednom trenutku, osetio sam udarac u glavu praćen vatrenom loptom, pao sam na zemlju... osetio sam da mi Da Rin pomaže da ustanem.. „Bogorodice, De Luka, na šta ličiš“, rekao je Da Rin, ali ja sam odgovorio: „Šta mari? Zar ne vidiš da stojim na nogama?“.

Foto: Boris Subašić

De Luka, koji je spasao saborce od prepada, poslan je u bolnicu. Neočekivano se pojavio na vrhu Monte Paterna posle nekoliko dana, dok je kapetan Neri pregledao liticu uz koju su se peli Austrijanci, glasno razmišljajući: „Kada bismo mogli da se spustimo niz ovaj kanjon...”.
— Ja kažem da možemo. Kako su oni došli gore, možemo i mi dole — začuo je glas De Luke koji je stajao kraj njega sa potpuno zavijenom glavom, nakon što je pobegao iz poljske bolnice. Zaprepašćeni oficir ga je upitao kako su ga u tom stanju pustili iz poljske bolnice, a prostodušni ratnik je odgovorio da je pobegao: — Stalno su me držali na dijeti zbog bolova u glavi. Kakve veze ima, molim vas, glava sa stomakom, ja to ne razumem! I tako, pokupio sam se i došao ovde gore sa svojim drugovima gde se za dijetu ne zna.
De Luka je dobio bronzanu medalju za hrabrost i zatim nastavio da ratuje sa svojim bataljonom na Dolomitima i na Pjavi do pobede.

Foto: Printskrin

Pjetro De Luka, heroj sa Monte Paterna, 1919. godine se ženi Katerinom Posamai. Pošto je bio socijalista i anarhista, kako po političkim idejama tako i po temperamentu, on se 1922. godine pred nadolazećim fašizmom seli sa suprugom i dvoje dece iz Italije, prvo u Francusku, a zatim u Južnu Ameriku. Nije ga zanimala slava, smatrao je da je tokom rata samo vršio svoju dužnost. Rodbini u Italiji će nakon mnogo godina stići vest o njegovoj smrti 1973. godine u Montevideu u Urugvaju. Danas osigurana planinarska staza (via ferata) koja se penje na vrh Paterna nosi naziv „Inerkofler - De Luka”!

Foto: Boris Subašić

Preporučujemo

Reportaže

0 4

PRADEDU NIKOLE JOKIĆA JOŠ PAMTE PO JEDNOJ VEŠTINI: U Ivoševcima kod Kistanja svi pričaju koliko je bio umešan (FOTO)

17. 08. 2026. u 17:00

Reportaže

0 0

VODENIČKI TOČAK PONOVO SE ZAVRTEO: Na rečici Toplik kod Paraćina obnovljeno porodično nasleđe staro gotovo dva veka (FOTO)

17. 08. 2026. u 15:17

Reportaže

0 0

KASTRO - LIDER MAGNETNE SNAGE I ČAROBNjAK REČI: Dugogodišnji novinar "Novosti" Borislav Bora Lalić u knjizi otkriva državnika-revolucionara

17. 08. 2026. u 14:09

Reportaže

0 0

U SLAVU ZAVRŠETKA ŽETVE: Manifestacija "Dan Dužijance" svečano obeležen u Subotici

16. 08. 2026. u 12:14

Svet

Moskva zapretila Londonu zbog britanskih dronova: "Što ste dublje umešani, platićete veću cenu"

2026-08-18 10:52:00

Svet

Rusi objavili snimke borbi za Ribaljsko: Posle zauzimanja naselja najavljuju dalje napredovanje u Zaporožju

2026-08-17 16:50:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije