KASTRO - LIDER MAGNETNE SNAGE I ČAROBNJAK REČI: Dugogodišnji novinar "Novosti" Borislav Bora Lalić u knjizi otkriva državnika-revolucionara

SAMO je jedan čovek u istoriji, Fidel Kastro, izveo sopstvenu revoluciju i pre nego što je za nju smislio ideologiju, a kada je pobedio, uspeo je da nadživi 10 američkih predsednika koji su naredili 638 atentata na njega, kaže doajen srpskog novinarstva Borislav Lalić, čija je knjiga "Fidel - poslednji Mohikanac" upravo objavljena u izdanju kuće "Albatros plus".

FOTO: Privatna arhiva, Vikipedija

Priznaje da je bio napet zbog neizvesnosti da li će Tramp preduhitriti objavljivanje knjige, tempirano na stogodišnjicu rođenja i desetogodišnjicu smrti Fidela Kastra (13. 8. 1926 - 25. 11. 2026), jednog od ljudi koji su obeležili 20. vek, i pokušati da okupira Kubu opsednut željom da pobedi makar i upokojenog Kastra, što je najavljivao još u prvom mandatu. To se nije desilo i legenda o Fidelu nastavlja da živi.

- U pisanju knjige o Kastru, koliko god je moguće, držao sam se nepisanog ali važnog pravila da pišem knjigu iz prve ruke, u prvom licu, a to će reći držeći se saznanja i utisaka do kojih sam došao i direktnim kontaktima sa događajima i ljudima o kojima pišem. Imao sam profesionalnu sreću da sam karijeru dopisnika iz inostranstva započeo sa čarobnih prostora Latinske Amerike, sa Kube i iz Meksika u vreme dok je Fidel Kastro još "orao" svoju revoluciju uz nos Americi i u njenom dvorištu, dok je donkihotovska legenda Če Gevare, njegovog saborca, lebdela iznad Sijera Maestre i Anda, a onaj njegov lik sa beretom i zvezdom davao pečat i zastavu studentskim pokretima i protestima širom sveta - kaže Lalić.

FOTO: Privatna arhiva, Vikipedija

Njegova knjiga daje sliku izuzetne ličnosti Kastra koji je prvo izveo nacionalnu revoluciju pa tek kada ga je Amerika napala postao komunista. Lalić ostavlja otvorenim pitanje da li se Fidel zbog sovjetske pomoći predstavljao kao marksista-lenjinista, a sve vreme se držao samo sopstvene antiimperijalističke ideologije - "fidelizma", koju autor opisuje jednostavnom formulom "Fidel plus mase". Kubanska komunistička partija je osuđivala kao avanturizam Kastrov ustanak 1955. protiv diktatora Batiste, a on sebe ni tada, ni kada je ušao pobedonosno u Havanu sa svojim barbudosima (bradonjama), nije video kao marksistu. Amerikancima je bio simpatičan dok nije počeo da nacionalizuje njihove kolonizatorske kompanije i zatvara kockarnice i bordele američkih mafijaša koji su na Kubi stvorili svoju sigurnu kuću. Kada je zapretila američka invazija, Kastro se okrenuo Sovjetima, koji su ponudili pomoć.

- Američka politika prema nama naterala nas je da sa revolucijom krenemo brže nego što smo mislili. To je glupa američka politika. Ispalo je da su naše reakcije na njihove pritiske bile upravo suprotne onome šta su oni želeli. Mi nismo imali drugog izbora nego da se okrenemo komunizmu i sovjetskom bloku. U borbi za našu nacionalnu egzistenciju mi ćemo tražiti i prihvatiti pomoć tamo gde je nađemo - zapisao je Lalić reči Armanda Harta, bliskog Kastrovog saradnika.

FOTO: Privatna arhiva, Vikipedija

Fidel, pravnik po obrazovanju, revolucionar po mentalitetu, visoki bradati čovek ogromne snage, uvek u uniformi i s pištoljem za pojasom, neprestano je vitlao u svom otvorenom džipu po Kubi i razgovarao sa svojim sunarodnicima, sekao sa njima šećernu trsku, držao satima govore koji su dovodili ljude u ekstazu i podsticali ih na neverovatne poduhvate.

O Kastrovoj magičnoj rečitosti Lalić je kao najupečatljivije svedočanstvo zabeležio reči Ernesta Gevare Linča, oca slavnog Če Gevare: "Fidel Kastro mora da je bio u dosluhu sa Bogom ili demonom kada ima tu moć da tako magnetnom snagom veže ljude za sebe. Kao što je to učinio i sa Čeom". Bliski Kastrov prijatelj, nobelovac Gabrijel Garsija Markes je zapisao: "On je čarobnjak reči. On je rođeni govornik. To se najbolje vidi kada se nađe licem u lice sa masom. Počinje da govori smireno, niskim glasom, da bi, kada oseti da je nagazio temu i uhvatio puls onih koji ga slušaju, počeo da podiže ton i da uzleće na talasu mase koja ga sluša kao da je hipnotisana. I tako satima, neumoran, zanet, koncentrisan, detaljan."

FOTO: Privatna arhiva, Vikipedija

- Kastro je bio istorijska ličnost, on je svoju Kubu postavio na svetsku mapu svojom revolucijom, a otporom prema svemoćnoj Americi je zadivio svet, probudio Latinsku Ameriku i u jednom trenutku doveo svet na ivicu nuklearnog rata. Šta god ko o njemu mislio, on je napravio značajne reforme. Nema u Latinskoj Americi države koja je toliko učinila na obrazovanju ljudi, na njihovoj socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, koliko je to postigla Kuba. Na Kubi, koliko god da je siromašna, nema favela i beskućnika. Većina građana je siromašna, skoro da nema srednje klase na ostrvu, ali nema ni bogataša kakvih ima, recimo, u jednom siromašnom Hondurasu, Meksiku ili Brazilu - kaže Lalić.

Kastro je bio rođeni borac, uporan, drzak i nepredvidiv. To se videlo kada je 17. aprila 1961. godine 1.500 naoružanih kubanskih imigranata iz SAD, uz logističku pomoć CIA, sa američkih ratnih brodova i iz aviona počelo desant na Kubu, gde su već bili infiltrirani diverzanti.

- Plan je bio da se istovremeno udari i spolja i iznutra i da Kastro padne za 24 časa. Iza tog plana stajali su šef američkog Stejt departmenta Džon Foster Dals i njegov rođeni brat Alen Dals, direktor CIA. Kastro je znao da se nešto tako priprema i nije sedeo skrštenih ruku. Kada je vojna patrola u rejonu Zaliva svinja primetila 17. aprila neobična svetla, naredio je da sve tamošnje trupe krenu ka obali. Zatim je seo u džip i za nekoliko sati stigao na obalu gde se vodila žestoka borba. Posle nekih 65 sati borbi, "gosti" iz Amerike bili su savladani. Kubanci su zarobili 1.189 pripadnika invazionih trupa. A onda je počeo veliki Kastrov šou koji je mesecima zabavljao svet, držeći američku administraciju na mukama. Amerikancima je rekao da je spreman da skoro sve zarobljenike vrati kući, ali da u zamenu za svakog dobije traktor. Vašington je na kraju pristao da plati nekih 52 miliona dolara i otkupi ratne zarobljenike - podseća Lalić.

FOTO: Privatna arhiva, Vikipedija

Svedoči i da je Kastro bio jedan od retkih političara svog vremena koji je shvatao značaj javne reči i snagu medijskog faktora u vođenju politike: "Za njega ne bez razloga kažu da je vladao Kubom uz pomoć televizije, radija i žive reči". Kao dopisnik Tanjuga, na sopstvenoj koži je osetio koliko genijalni propagandista Kastro obraća pažnju na to šta se i kako o njemu i Kubanskoj revoluciji piše, čak i u dalekoj Jugoslaviji. Fidel ga je učinio najpoznatijim novinarom na Kubi u jednom trenutku, ali na vrlo nezgodan način.

- Kada sam iz Meksika stigao na Kubu početkom 1970, zajedno sa kubanskim dobrovoljcima i grupom stranih dopisnika sekao sam vitke stabljike šećerne trske, dajući tako skroman doprinos kampanji od "deset miliona tona". Time se htelo reći da Kuba u toj godini mora proizvesti toliko šećera, što je bilo previše, ali Fidel je rekao da može. Šećernu trsku sekao je i sam Kastro i za vreme božićnih praznika, i na dan Nove godine i mnogih drugih dana. U košulji i pantalonama sivomaslinaste boje, sav umazan od znoja i prašine, on je celu naciju, koja se nikada nije odlikovala radnim fanatizmom, držao u groznici zahuktale kampanje. Posle boravka na Kubi napisao sam seriju članaka i jedva sam čekao sledeću priliku da se vratim na ostrvo. Onda me je pozvao jugoslovenski ambasador Daković iz Havane i rekao da nije uputno da se neko vreme pojavljujem, jer mi je Kastro sa mitinga pred pola miliona ljudi uputio "revolucionarne pozdrave" - seća se Lalić.

Problem je izazvao tekst o kampanji objavljen u "Borbi", koja je tretirana kao zvanični organ partije, pa su autorovi zaključci protumačeni kao stav jugoslovenskog rukovodstva. On se završavao rečenicom: "Ambicija da se krene u nemoguću kampanju od 10 miliona tona izgleda da je bila motivisana Kastrovim saznanjem, do kojeg je konačno došao, da je unosnije izvoziti šećer nego revoluciju".

- To je bilo previše za Kastra, tim pre što je jetka opaska dolazila sa stranica novina iz zemlje koju on, zbog Titovog okretanja Americi, nije ni u kom slučaju uzimao kao primer za ugled. Zato je on na tom mitingu žestoko opalio i po meni, i po "Borbi", i po "jugoslovenskom revizionizmu". Tog leta sam ipak morao da dođem na Kubu. Slučaj je hteo da se tih dana sretnem sa Kastrom na otvaranju neke škole u unutrašnjosti. Počela je da pada topla tropska kiša, ali niko nije odlazio. Kastro nije dozvoljavao da mu prinesu kišobran. Zagledao me je iskosa svojim crnim lukavim očima i, držeći me za ruku, rekao: "Ah, to si ti, kompanjero Tanjug, danas ćemo da kisnemo zajedno". Očigledno je moja uloga u kampanji bila završena. Posle toga smo se sretali u Havani, u unutrašnjosti Kube, za vreme njegovog boravka u Beogradu, i uvek me je taj čovek nezgrapne figure i prostosrdačnog ponašanja fascinirao. Teško je naći primer u istoriji savremenog sveta da je revolucija jednog naroda vezana za jednu ličnost kao što je to slučaj Kube i njenog vođe - sa setom se seća Lalić.

FOTO: Privatna arhiva, Vikipedija

KENEDI GA NIJE VOLEO ALI GA JE UVAŽAVAO

LALIĆ podseća i na reči američkog predsednika Džona Kenedija, koji Kastra nije voleo, ali ga je uvažavao.

- Rekao je jednom da je Fidel naslednik Bolivara, koji se borio protiv španske kolonijalne vlasti u Latinskoj Americi, i da se pribojava da bi Kastro mogao da uradi nešto slično protiv američke dominacije. To se i desilo, ali ne voljom Kastra, nego zbog okrutne američke politike prema Kubi, koja je bila 55 godina pod američkom blokadom, sankcijama, pokušajima invazije i onih 638 neuspelih atentata na Kastra. On je govorio: "Ako je oko mog imena stvoren mit, to treba da zahvalim pre svega Amerikancima i neverovatnoj činjenici da sam preživeo sve njihove pokušaje da mi prekrate život" - seća se Lalić.

Kada znaš za šta štediš, onda oročiš

SAZNAJ VIŠE INFORMACIJA

Preporučujemo

Reportaže

0 1

HVALA, BRAĆO RUMUNI: Završena misija 69 rumunskih vatrogasaca, koji su 15 dana gasili požar u Deliblatskoj peščari (FOTO)

07. 09. 2026. u 13:08

Reportaže

0 8

STRANCIMA NAJLEPŠE USPOMENE SA NAŠEG STAKLENOG VIDIKOVCA: Turistička atrakcija na vrhu Kablara već postaje zamajac čačanskog kraja (FOTO)

05. 09. 2026. u 07:00

Reportaže

0 1

UZNEMIRENOJ DIVLjAČI DONOSE VODU: Lovci pomažu životinjama iz Deliblatske peščare da prebrode teške posledice požara (FOTO)

04. 09. 2026. u 06:45

Reportaže

0 2

OVO JE RETKO KO OČEKIVAO: Kako je drevna biljka našla plodno tlo u Topličkom kraju

02. 09. 2026. u 21:10

Svet

Vajdel: AfD cilja najmanje 40 odsto na narednim saveznim izborima u Nemačkoj

2026-09-07 12:40:00

Svet

Putinovo oružje stiže iz morskih dubina: Šta se zna o ruskom Posejdonu i njegovoj razornoj moći

2026-09-05 18:01:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije