Svet

SPREMAJU SE NOVI PLANOVI ZA UKRAJINU: Zelenski uoči pregovora u Abu Dabiju zatražio ovo od saveznika

Jelena Ždralić

05. 11. 2026. u 13:30

UKRAJINSKI predsednik, Volodimir Zelenski, zatražio je u sredu, 4. novembra, čvrste bezbednosne garancije za period nakon završetka rata, dodatne rakete-presretače za sisteme protivvazdušne odbrane "Patrioti" i napredak u postizanju sporazuma sa SAD o saradnji u proizvodnji dronova.

СПРЕМАЈУ СЕ НОВИ ПЛАНОВИ ЗА УКРАЈИНУ: Зеленски уочи преговора у Абу Дабију затражио ово од савезника

Zahtev je izneo u trenutku kada su se ukrajinski, američki i evropski zvaničnici sastali u Briselu kako bi unapredili planove za obnovu Ukrajine i njenu dugoročnu bezbednost, uoči naredne nedelje i pregovora sa Rusijom.

U opširnoj objavi na društvenoj mreži Iks, nakon 90-minutnog razgovora sa američkim izaslanicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, Zelenski je predstavio diplomatske i vojne prioritete Kijeva, uključujući predloženi bilateralni sporazum o dronovima sa Vašingtonom i snažnije garancije protiv potencijalne "buduće ruske agresije".

Predsednik Ukrajine potvrdio je da su u toku pripreme za trilateralne pregovore Ukrajine, SAD i Rusije, koji bi trebalo da budu održani u Abu Dabiju 10. i 11. novembra.

Istakao je da je Ukrajina već dostavila svoje predloge Vašingtonu i da je spremna da nastavi pregovore.

- Pregovori moraju da se odvijaju punom brzinom kako bi se ovaj rat okončao što je pre moguće. Ukrajina je spremna da preduzme neophodne korake. Naši predlozi su jasni i dostavili smo ih američkoj strani - rekao je Zelenski.

Njegove izjave usledile su nakon što je Vašington najavio trilateralne mirovne pregovore u Abu Dabiju, na kojima se očekuje posredovanje američkih predstavnika između ukrajinske i ruske delegacije.

Zelenski je rekao da je tokom razgovora u sredu posebna pažnja posvećena hitnoj potrebi Ukrajine za dodatnim raketama-presretačima za sisteme "Patriot", dok Rusija nastavlja da raketama i dronovima napada ukrajinske gradove i kritičnu infrastrukturu.

- Protivvazdušna odbrana je važan prioritet i razgovarali smo i o tome. Potrebni su nam presretači za sisteme Patriot kako bismo zaštitili živote od ruskih napada - rekao je Zelenski.

Ukrajinaje više puta upozoravala da nedostatak savremene municije za protivvazdušnu odbranu ugrožava njenu sposobnost da zaštiti velike gradove i energetsku infrastrukturu, posebno od balističkih raketa.

Ovo pitanje postalo je još hitnije nakon što je Vašington nedavno odobrio moguću prodaju 500 raketa-presretača PAC-3 MSE za sisteme Patriot Ukrajini, iako se očekuje da bi isporuke u okviru ovog aranžmana mogle da potraju godinama.

Zelenski je takođe pozvao na napredak u bilateralnoj vojnoj saradnji sa Vašingtonom, posebno kada je reč o predloženom sporazumu o dronovima.

- Moramo da nastavimo da radimo na svakom od bilateralnih pravaca saradnje sa Amerikom. To se posebno odnosi na format sporazuma o dronovima - napisao je on.

Predloženi sporazum trebalo bi da proširi saradnju američke i ukrajinske odbrambene industrije, oslanjajući se na veliko ukrajinsko iskustvo u razvoju i upotrebi bespilotnih letelica na bojnom polju.

Ukrajina nastoji da ojača saradnju sa američkim proizvođačima i investitorima, dok istovremeno povećava domaću proizvodnju dronova i razvija nove tehnologije za savremeno ratovanje.

Zelenski je naglasio da svaki dogovor o okončanju rata mora da sadrži pouzdane garancije koje bi sprečile novu rusku agresiju.

- Mir nema alternativu, a bezbednosne garancije za period posle rata moraju biti zaista čvrste - poručio je.

Izjave Zelenskog poklopile su se sa sastankom na visokom nivou u Briselu, gde su ukrajinski predstavnici razgovarali sa zvaničnicima SAD, Evropske unije, Francuske, Velike Britanije, Nemačke, NATO-a i Svetske banke o obnovi Ukrajine i njenoj ekonomskoj budućnosti.

- Sastanak je bio posvećen posleratnom oporavku - napisao je Zelenski.

Rustem Umerov, šef ukrajinske Spoljne obaveštajne službe i visoki član pregovaračkog tima Kijeva, rekao je da su razgovori u Briselu bili usmereni na razvoj predloženog Plana prosperiteta, međunarodnog okvira za posleratni oporavak i ekonomski razvoj Ukrajine.

Ukrajinsku delegaciju činili su predstavnici ministarstava privrede, finansija i odbrane, kao i kabineta predsednika.

Razgovore je organizovala Evropska komisija, a oni predstavljaju nastavak ranijih konsultacija u Majamiju i Oslu. U njima su učestvovali zapadni zvaničnici, međunarodne finansijske institucije i predstavnici poslovnog sektora, koji su razgovarali o obnovi, investicijama i dugoročnoj ekonomskoj stabilnosti Ukrajine.

Druga runda konsultacija zakazana je za četvrtak, 5. novembar, a biće posebno posvećena bezbednosnim garancijama koje bi Ukrajina dobila u okviru potencijalnog mirovnog sporazuma.

Umerov je rekao da će u razgovorima učestvovati predstavnici Ukrajine, SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i NATO-a.

- Bezbednost, oporavak i razvoj moraju da budu delovi jedinstvenog plana za Ukrajinu nakon rata - rekao je Umerov.

Očekuje se da će razgovori obuhvatiti dugoročne aranžmane za očuvanje ukrajinskog suvereniteta i jačanje odbrambenih kapaciteta zemlje kako bi se sprečila buduća ruska agresija.

Kako je ranije izvestio ukrajinske medije, konsultacije u Briselu deo su priprema za narednu nedelju i pregovore sa Rusijom uz posredovanje SAD, na kojima bi bezbednosni aranžmani i predlozi za okončanje rata trebalo da budu među glavnim temama.

Zelenski je takođe naglasio da evropske zemlje moraju neposredno da učestvuju u donošenju odluka koje se tiču budućnosti Ukrajine, uz obrazloženje da bi svaki eventualni sporazum imao šire posledice po evropsku bezbednost.

U međuvremenu, Zelenski je u sredu, 4. novembra, doputovao u Madrid, gde će razgovarati sa španskim premijerom Pedrom Sančezom i drugim liderima koji učestvuju na Iberoameričkom samitu.

Poseta će biti usmerena na jačanje ukrajinske protivvazdušne odbrane od ruskih raketnih i napada dronovima, proširenje vojne saradnje i obezbeđivanje dodatne podrške Španije.

Zelenski bi trebalo da se sastane sa Sančezom u četvrtak, 5. novembra, dok Kijev usklađuje aktivnosti sa zapadnim partnerima uoči naredne nedelje i pregovora sa Rusijom uz posredovanje SAD u Abu Dabiju.

Ukrajinski predsednik nagovestio je i da su tokom njegove posete planirani dodatni kontakti sa američkim zvaničnicima, dok se nastavljaju diplomatski napori za okončanje rata.

U odvojenom razvoju događaja, Zelenski je u sredu odlikovao prvu damu SAD Melaniju Tramp Ordenom kneginje Olge prvog stepena, u znak priznanja za njenu humanitarnu podršku Ukrajini i napore da pomogne civilima u evakuaciji iz Oleškog.

Prema predsedničkom ukazu od 2. novembra, odlikovanje joj je dodeljeno zbog doprinosa zaštiti ljudskih prava.

Priznanje dolazi nakon što je Melanija Tramp učestvovala u postizanju privremenog humanitarnog prekida vatre u Oleškom, gradu u Hersonskoj oblasti na jugu Ukrajine, koji je pod kontrolom ruskih snaga.

Šestodnevni dogovor omogućio je dopremanje humanitarne pomoći i evakuaciju civila iz tog mesta.

Melanija Tramp izjavila je da je tokom operacije evakuisano gotovo 800 ljudi.

Bela kuća saopštila je da će prva dama SAD u četvrtak, 5. novembra, ugostiti ukrajinske i ruske predstavnike u Vašingtonu kako bi nastavili razgovore o humanitarnoj inicijativi.

(Kyiv Post)

BONUS VIDEO:

BRNABIĆ ISPRED REM-a: Nenormalno je da gasite medije!

Svet

Godinama je krio ovo u kući, a onda su zidovi počeli da pucaju: Kada vidite šta je poštar uneo unutra, ostaćete u šoku

2026-11-05 15:17:00

Svet

Devojčicu (11) namamio na društvenoj mreži, pa je silovao: Stravično otkriće u karaoka klubu

2026-11-05 13:31:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

14. 09. 2026. u 22:51

Ko je Srpkinja koja je ušla u Kongres SAD osvojivši 65% glasova? Svirala frulu, igrala folklor, deda joj zidao crkve po Americi

Svet

0 0

Ko je Srpkinja koja je ušla u Kongres SAD osvojivši 65% glasova? Svirala frulu, igrala folklor, deda joj zidao crkve po Americi

TOKOM kampanje Luburić Bin je isticala potrebu za očuvanjem ustavnog poretka, ravnoteže između grana vlasti i ovlašćenja Kongresa, dok je među važnim temama navodila i troškove stanovanja, zdravstva, obrazovanja i energije.

04. 11. 2026. u 16:32 >> 18:50