MILION KILOMETARA U OPASNOSTI: Ko će kontrolisati kablove i gasovode ispod mora?

SVERASTUĆA pretnja sabotaže podmorskih kablova i gasovoda pokreće novu tehnološku i vojnu trku.

Foto: FRANK MOLTER/AFP/Profimedia

Države, NATO i odbrambene kompanije ulažu milijarde u autonomne podvodne dronove, senzore i sisteme koji bi trebalo da prate morsko dno i štite infrastrukturu od koje zavisi veliki deo svetske ekonomije.

Razlog je jednostavan: budućnost ratovanja više nije samo na kopnu, moru i vazduhu. Ono što se nalazi ispod površine mora takođe postaje sve važnije, piše CNBC.

- Promenljivo bezbednosno okruženje je iznelo ovu temu u prvi plan - rekla je za CNBC Katja Bego, viša istraživačica u britanskom institutu Čatam Haus.

Istovremeno, napredak u veštačkoj inteligenciji, autonomnim sistemima i dronovima otvara mogućnosti nadzora koje nisu postojale do pre nekoliko godina.

- Čitava naša ekonomija je izgrađena na tome - rekla je Bego.

Više od 1,5 miliona kilometara podmorskih kablova

Prema podacima istraživačke kompanije TeleGeography, početkom 2026. godine u svetu je bilo aktivno više od 1,5 miliona kilometara podmorskih komunikacionih kablova.

Foto: Peter Nicholls/PA Images/Profimedia

Velika većina međunarodnog internet saobraćaja prolazi kroz njih. Pored komunikacionih kablova, duž morskog dna prolaze naftovodi i gasovodi, kao i sve veći broj energetskih kablova koji povezuju elektroenergetske sisteme zemalja i prenose električnu energiju iz priobalnih vetroelektrana.

Ranjivost te infrastrukture došla je do izražaja nakon eksplozija na gasovodu Severni tok u Baltičkom moru u septembru 2022. godine.

Od tada, bilo je izveštaja o oštećenju podvodnih kablova i druge infrastrukture, posebno na Baltiku, što je dodatno podstaklo strahove od hibridnog ratovanja. Ono može uključivati sabotažu, sajber napade, dezinformacije i ekonomski pritisak bez otvorenog klasičnog vojnog sukoba.

- Dugo je to bilo zanemareno područje, tako da sada ima mnogo toga da se nadoknadi - rekla je Bego.

NATO već šalje brodove, avione i dronove

U januaru 2025. godine, nakon niza incidenata na Baltiku, NATO je pokrenuo operaciju Baltička straža kako bi zaštitio kritičnu podvodnu infrastrukturu. U njoj učestvuju fregate, avioni za pomorsku patrolnu službu i pomorski dronovi. 

Foto: Freepik.com/www.slon.pics

Alijansa je takođe testirala desetine vazdušnih i pomorskih dronova na Baltiku 2025. godine, a osam članica NATO-a se u februaru ove godine složilo da ubrza nabavku novih tehnoloških sistema za pomorske operacije i praćenje podvodne infrastrukture. 

Evropska unija takođe pojačava zaštitu kablova. U februaru ove godine, Evropska komisija je predstavila novi paket mera i 347 miliona evra investicija u bezbednost podmorskih kablova. 

Odbrambene kompanije vide ogromno novo tržište

Velike kompanije za odbranu i brodogradnju već se pozicioniraju za novu fazu razvoja.

U julu je italijanska kompanija Finkantijeri (Fincantieri) objavila akviziciju većinskog udela u četiri kompanije za oko 600 miliona evra kako bi proširila poslovanje sa podvodnim i površinskim dronovima, podvodnom komunikacijom i istraživanjem morskog dna.

Kompanija želi da svoje vekovno iskustvo u izgradnji podmornica donese u ono što njen izvršni direktor, Pjeroberto Folđero, naziva "nekonvencionalnim podvodnim svetom".

To uključuje manje podmornice, bespilotne sisteme i podvodne komunikacione mreže.

Foto: Mehmet Yaren Bozgun/AFP/Profimedia

Folđero očekuje da će veliki površinski brodovi u budućnosti funkcionisati kao neka vrsta matičnog broda koji upravlja čitavim mrežama autonomnih vozila iznad morskog dna i na različitim dubinama.

Francuski odbrambeni gigant Tales, koji već razvija sonare, sisteme za protivpodmorničko ratovanje, sisteme za otkrivanje mina i autonomne podvodne sisteme, takođe ulaže u istu oblast.

Samopatrolirajuće podvodne dronove

Jedna od kompanija koja cilja ovo novo tržište je nemački Euroatlas.

Razvio je autonomno podvodno vozilo GrejŠark koje može da primi zadatak i izvrši ga bez stalne ljudske kontrole.

Na primer, tokom inspekcije gasovoda, može da identifikuje objekat koji izgleda kao mina, prijavi ga operateru i sačeka odluku o tome da li će mu se približiti.

Foto: FRANK MOLTER/AFP/Profimedia

Ideja nije da ratni brod čuva svaki kilometar podmorskog kabla, već da veliki broj autonomnih vozila stalno patrolira ključnim područjima. Ako jedan dron otkrije nešto sumnjivo, drugi se mogu krenuti ka tom području.

- Skoro je nemoguće pokriti ceo okean. Samo morate znati koja su područja dovoljno važna da biste imali stalni pregled šta se tamo dešava - rekla je za CNBC Verineja Kodren, direktorka strategije i partnerstava u kompaniji Euroatlas.

Problem je pre svega veličina područja. Fregate, klasične podmornice i patrolni avioni su preskupi i nema ih dovoljno da kontinuirano prate hiljade kilometara kablova i cevovoda.

Dronovi će tražiti druge dronove

Autonomna vozila neće se koristiti samo za zaštitu infrastrukture.

Kako ih razvijaju i potencijalni protivnici NATO-a, pojavljuje se potpuno nova vrsta misije: traženje, praćenje i identifikacija neprijateljskih autonomnih podvodnih vozila.

- Ono što mi gradimo, grade i naši protivnici - rekla je Kodren.

Ovo otvara mogućnost da će se operacije u kojima mašine traže i prate druge mašine sve više odvijati ispod površine mora.

Foto: Sebnem Coskun/AFP/Profimedia

Međutim, Kodrean ne očekuje da će dronovi zameniti podmornice i ratne brodove. Umesto toga, mornarice bi trebalo da kombinuju konvencionalne brodove i podmornice sa velikim brojem autonomnih sistema.

Evroatlas takođe razvija GrejŠark, koji se pokreće vodoničnim gorivnim ćelijama.

Kompanija kaže da cilja da omogući misije koje traju do 16 nedelja.

Na svojoj trenutnoj veb stranici navodi domet do 10.700 nautičkih milja pri brzini od četiri čvora za GrejŠark, ali to su samo mogućnosti koje je naveo proizvođač. 

"Nemoguće je zaštititi sve"

Glavni problem ostaje isti: područje koje treba pratiti je ogromno.

- Ne mislim da bi iko u NATO-u tvrdio da možemo da zaštitimo mrežu dugu preko milion kilometara - rekla je Katja Bego, viša istraživačica u britanskom institutu Čatam Haus.

Dodatni problem je pitanje odgovornosti. Veliki deo podmorskih kablova i druge infrastrukture pripada privatnim kompanijama. One su se tradicionalno bavile održavanjem i slučajnim oštećenjima, poput onih koje su izazvala sidra ili ribarski brodovi.

Namerne sabotaže i vojni napadi su sasvim drugačiji problem, a države i vojske su sve više uključene u njih.

Foto: Lockheed Martin/Ferrari/Profimedia

Zaštita može da uključuje dodatne senzore, intenzivnije praćenje i dublje zakopavanje kablova, ali sve to značajno povećava troškove.

Zbog toga, Bego očekuje mnogo veću saradnju između država, vojske i vlasnika privatne infrastrukture.

Istovremeno, podvodni dronovi još uvek nisu dostigli tehnološki nivo bespilotnih letelica, koje se masovno koriste u ratu u Ukrajini. Pod morem je komunikacija mnogo otežana, vidljivost je loša, a signali se ne šire kao kroz vazduh.

- Ova tehnologija nije ni blizu nivoa dronova koje vidimo u Ukrajini - rekla je Bego.

- Postoji napredak, ali je jednostavno veoma teško. Tehnološke barijere su zaista visoke - dodala je.

Zato upozorava da autonomni podvodni dronovi neće rešiti problem ranjivosti morskog dna.

- Oni su korisni. Pre svega, za odvraćanje i slanje poruke. Dobro je razvijati tu oblast, ali to nije magično rešenje koje će sve popraviti - rekla je Bego.

(index.hr)

BONUS VIDEO: POLAGANjE VENACA NA TAŠMAJDANU: Obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja

Preporučujemo

Svet

0 3

KASNITE, NE MOŽETE IM NIŠTA Letonski predsednik upozorio: Većina zemalja NATO-a ne može da odbije ruske raketne napade

19. 09. 2026. u 17:46

Svet

0 8

UKRAJINA ODSEČENA OD NATO-A, RUMUNIJA U PANICI: Baza na Dnjestru sravnjena sa zemljom!

19. 09. 2026. u 11:09

Svet

0 1

NATO PRITISKA BABIŠA: SAD traže veća ulaganja u vojsku, češki premijer radije gradi bolnice i infrastrukturu

18. 09. 2026. u 13:01

Svet

0 1

NATO U PANICI ZBOG ODGOVORA RUSIJE: Borbeni avioni šalju važnu poruku Zapadu

18. 09. 2026. u 12:18

Svet

Novi rekord u Moskvi: Andrej je građevinar, ali u bašti pravi džinove

2026-09-18 12:29:00

Svet

Širi se zaraza u najvećem "srpskom" gradu u Evropi: Izvor bolesti još nepoznat, dve osobe već preminule

2026-09-17 13:51:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije