AMERIKA RAZMATRA POVLAČENJE SA BLISKOG ISTOKA Rat sa Iranom menja američko vojno prisustvo na Bliskom istoku

Pentagon sprovodi analizu svog vojnog razmeštaja na Bliskom istoku, što je rani pokazatelj da bi rat sa Iranom mogao korenito da izmeni američko prisustvo u regionu. Informaciju je potvrdilo osam izvora, među kojima su visoki zvaničnici i osobe upoznate sa procesom, piše Vašington post.

Msgt. Matthew Plew/U.S. Air / Zuma Press / Profimedia

Odluka o bazama u Persijskom zalivu

Jedno od ključnih pitanja za Ministarstvo odbrane jeste da li treba povući jedinice iz Persijskog zaliva. Prema navodima dva izvora upoznata sa analizom, tamošnje velike američke baze mesecima su bile pod neprestanim iranskim udarima. Šteta na tim objektima otvorila je Pentagonu jedinstvenu priliku da preispita svoju ulogu u regionu. Ministarstvo odbrane već je signaliziralo da baze možda neće obnavljati u pređašnjem obliku.

Evaluaciju vodi Pentagonova Kancelarija za politiku, a u analizi učestvuju i Združeni generalštab i Centralna komanda SAD (CENTCOM), potvrdio je jedan visoki zvaničnik koji je, kao i ostali, zbog osetljivosti teme želeo da ostane anoniman.

„Razumno planiranje“

Ministar odbrane Pit Hegset još nije naložio formalnu reviziju američkog položaja u regionu. Spomenuti zvaničnik opisao je analizu kao „razumno planiranje“ koje bi s vremenom trebalo da pomogne administraciji da odluči da li će se baze oštećene u ratu uopšte obnavljati.

„Jednostavno ćemo o nekim stvarima morati da odlučimo“, izjavio je on.

Centralna komanda SAD, koja upravlja vojnim operacijama na Bliskom istoku, uobičajeno ima oko 40.000 vojnika raspoređenih na gotovo 20 lokacija u luku dugom 2.400 kilometara, od Jordana do Omana.

Od početka ove godine vojska je u region poslala dodatne ratne brodove, lovačke avione, sisteme protivvazdušne odbrane i drugu deficitarnu vojnu opremu kako bi zaštitila svoje snage i izvela više od 13.000 napada na Iran. Najveće i najvažnije stalne američke baze nalaze se u Persijskom zalivu. U Bahreinu je sedište Pete flote, dok druge države, poput Kuvajta, spremaju i udomljavaju kopnene i vazduhoplovne snage.

Posledice po saveznike

Zalivski saveznici decenijama se oslanjaju na američku vojsku. Eventualno smanjenje snaga moglo bi te države da ostavi nezaštićenim pred iranskim napadima. Ulaganje u sopstvene odbrambene kapacitete ili traženje novih partnera kako bi se nadoknadio taj manjak moglo bi da potraje godinama.

Izvori upoznati sa analizom Pentagona kažu da će ovo pitanje verovatno zaoštriti raspravu unutar administracije. Na jednoj strani su zagovornici vojnih intervencija, dok drugi smatraju da bi Pentagon trebalo da smanji bezbednosne obaveze i usredsredi se na odbranu američke teritorije ili na odvraćanje moćnijih suparnika poput Kine.

U raspravama učestvuje i komandant CENTCOM-a, admiral Bredli Kuper. On podržava razmatranje mogućeg premeštanja američkih trupa iz Persijskog zaliva ka zapadu. Portparol Centralne komande odbio je da da komentar.

Stvarnost rata

Pre početka rata u februaru, CENTCOM je evakuisao mnoge baze jer je procenjeno da su previše izložene iranskim projektilima i dronovima. Neke od tih promena mogle bi da ostanu trajne i nakon završetka sukoba.

„Iran misli da smo još na starim položajima, ali nismo“, rekla je osoba upoznata sa promenama u razmeštaju snaga, odbivši da precizira detalje kako ne bi ugrozila vojnike.

U martovskom napadu na luku Šuaiba u Kuvajtu poginulo je šest američkih vojnika, a više od 200 američkih objekata oštećeno je ili uništeno tokom sukoba, izvestio je Vašington post u maju.

Tokom odbrane svog osoblja, američka vojska potrošila je više od 1.000 naprednih presretača, čime su se ispraznile zalihe projektila Patriot i THAAD. „Rat je zaista razotkrio ranjivost američkih snaga u regionu“, rekao je Majkl Ratni, bivši diplomata koji je služio kao ambasador u Saudijskoj Arabiji.

Ratni smatra da bi premeštanje trupa i opreme dalje na zapad — u Jordan, Izrael ili na obalu Crvenog mora u Saudijskoj Arabiji — moglo da smanji pritisak. Ipak, napominje da veća udaljenost nije savršeno rešenje jer je Iran već pokazao da može da pogodi udaljene ciljeve. Prošlog meseca u iranskom napadu na Jordan poginulo je četvoro američkih vojnika.

Diplomatske posledice i suprotstavljene vizije

Uzvratni udari Teherana na baze u Persijskom zalivu gurnuli su region u krizu i izazvali nezadovoljstvo ključnih američkih saveznika. Oni smatraju da se Trampova administracija sa njima nije dovoljno konsultovala pre početka rata.

Elison Majnor, koja je u prvoj Trampovoj administraciji bila direktorka za pitanja Arapskog poluostrva u Veću za nacionalnu bezbednost, kaže da bi zalivske zemlje mogle da zadrže delove bezbednosnog partnerstva, poput kupovine oružja i razmene obaveštajnih podataka, čak i ako SAD smanje broj vojnika.

„Ipak, o svemu tome treba voditi sveobuhvatnu raspravu, a ne baviti se samo brojem ljudi na terenu“, dodala je ona.

Pentagon javno procenjuje da će troškovi rata do kraja septembra dostići oko 37,5 milijardi dolara, ali taj iznos ne uključuje novac potreban za obnovu baza.

Džuls Herst III, finansijski kontrolor Ministarstva odbrane, izjavio je u Senatu u maju da troškovi rekonstrukcije nisu navedeni jer administracija još nije odlučila na koji način želi da obnovi uništene objekte. U aprilu je institut American Enterprise procenio da bi popravka ciljanih američkih baza koštala pet milijardi dolara.

Više izvora napominje da su eventualne trajne promene još daleko i da je za njih potrebno odobrenje sa najvišeg nivoa. Predsednik Donald Tramp u junu je potpisao preliminarni mirovni sporazum sa Teheranom i objavio kraj rata. Taj dogovor je kasnije propao, a dve strane otad povremeno razmenjuju udare.

Nedavni predlog analitičkog centra Defense Priorities, koji se zalaže za vojnu suzdržanost, poziva na zatvaranje baza koje su u dometu iranskih raketa, poput onih u Kuvajtu. Predlog takođe predviđa premeštanje snaga iz Emirata, Jordana i Bahreina u sigurnije objekte, kao što je vazduhoplovna baza Princ Sultan blizu Rijada.

S druge strane, zagovornici oštrijeg pristupa u Vašingtonu pokušavaju da utiču na planiranje Pentagona i predlažu premeštanje američkih trupa u Izrael. U izveštaju proizraelske grupe JINSA iz marta poziva se na prebacivanje više vojnih resursa u izraelsku bazu Ovda.

Ove zime, uoči operacije Epic Fury, Vašington je u tu bazu poslao lovce F-22 Raptor, što je bio znak jačanja američko-izraelskih vojnih odnosa. Ipak, unutar Trampove administracije ne postoji saglasnost oko tog predloga. Postoji zabrinutost da bi veće američko prisustvo tamo moglo da stvori kontraobaveštajne rizike, s obzirom na sve veći oprez Pentagona zbog izraelske špijunaže.

Istovremeno, kancelarija podsekretara odbrane za politiku Elbridža Kolbija pokrenula je javnu reviziju američkog vojnog prisustva u NATO-u. To je usledilo nakon što je Trampova administracija najavila povlačenje hiljada vojnika iz Nemačke i Poljske. Ta studija bi trebalo da bude završena u decembru.

Preporučujemo

Svet

0 5

BOMBA! Ruski avion je upravo oborio ukrajinski MiG-29, hitno se oglasilo Ministarstvo odbrane

18. 08. 2026. u 13:24

Svet

0 1

GORI U GRČKOJ: Avioni i helikopteri se bore sa vatrenom stihijom

18. 08. 2026. u 13:20

Svet

0 0

NOVI SNAŽAN ZEMLjOTRES POGODIO ŠPANIJU: Evakuisani hoteli i delovi Alhambre, ima povređenih

18. 08. 2026. u 13:15

Svet

0 3

PALE JOŠ DVE NEOSVOJIVE TVRĐAVE! Nakon baraža dronova, ruske jurišne grupe počistile sve pred sobom

18. 08. 2026. u 13:15

Svet

Moskva zapretila Londonu zbog britanskih dronova: "Što ste dublje umešani, platićete veću cenu"

2026-08-18 10:52:00

Svet

Rusi objavili snimke borbi za Ribaljsko: Posle zauzimanja naselja najavljuju dalje napredovanje u Zaporožju

2026-08-17 16:50:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije