NEGIRANjE zločina negiranje je čoveka i njegove ljudskosti, stoji u saopštenju hrvatske vlade na Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Sasvim tačno, s tim da je zločin uvek počinio čovek nad drugim čovekom, a svaki od njih, i žrtva i zločinac, imaju ime i prezime, veru, naciju.

U slučaju Aušvica zločine su počinili Nemci, nacisti, nad običnim ljudima, Jevrejima, Rusima, Poljacima, a u slučaju Jasenovca Hrvati, ustaše, nad Srbima, Jevrejima i onim Hrvatima koji su se suprotstavili ustaškom režimu. Ako se u prilikama, kao što je Dan sećanja na žrtve Holokausta, ne prisetimo onih koji su najviše stradali, onda je i pitanje ima li uopšte smisla podsećati na strahote Holokausta.

U "oštroj osudi Holokausta, jer je to deo kulture sećanja i zaloga evropske budućnosti", u saopštenju hrvatske vlade, kada je reč o Jasenovcu, stoji sledeća konstrukcija: "Treba da se prisetimo i zloglasnog ustaškog logora u kojem su ubijene hiljade pripadnika jevrejskog i drugih naroda, kao i hrvatskih antifašista i demokrata." Srbi, najveće žrtve Jasenovca, svedeni su pod "drugi narodi", što bi bilo isto kao da su na komemoraciji za žrtve Aušvica u Jerusalimu Rusi strpani u istu kategoriju "drugih naroda".

Kad je reč o marionetskoj državi, koja se zvala NDH, planovi za holokaust nad Srbima počeli su da se realizuju čim je Ante Pavelić umarširao u Zagreb. Iz zagrebačkih stanova Srbi su bacani na ulicu, sledio je pokolj u Glini i drugim srpskim mestima, što se završilo masovnim odvoženjem i likvidacijom Srba u Jasenovcu.

To je istorijska istina, od koje se ne sme bežati, pogotovo ne kada se govori o strahotama Holokausta. Svesti Srbe kao žrtve Jasenovca pod "druge narode" je friziranje istorije, a onda nije daleko ni negiranje zločina.