LIBERALNI model kapitalizma pokazao je da za moral i vrlinu u njemu nema mesta. Hrišćanska civilizacija nalazi se pred teško savladivim izazovima. Svet više neće biti isti... Ovo su nam, između ostalog, rekli istoričari i analitičari sa kojima smo razgovarali o tome šta će biti nakon što se okonča kriza do koje je dovela pandemija izazvana virusom korona.

Kada svet prebroji ljudske i ekonomske gubitke, kako će nastaviti dalje? Istim putem, po istom modelu, ili globalni svetski poredak čekaju tektonski poremećaji?

Akademik Ljubodrag Dimić nema dilemu, i kaže:

- Čovečanstvo će se sigurno promeniti. Ukoliko iz ovog procesa ništa ne naučimo, postojeća situacija neće čovečanstvu doneti ništa dobro.

A kako se pokazalo savremeno društvo?

- Pokazalo se da ta lažno religiozna društva ne brinu o čoveku niti znaju šta je poštenje - kaže Dimić za "Novosti". - Božju zapovest "ljubi bližnjeg svog" pretvorila su u svoj surogat - ne obaziri se na bližnjeg svog, obogati se na račun bližnjeg svog, ne pomaži bližnjem svom....

Istoričar dr Slavenko Terzić ne veruje da je kriza promenila i da će promeniti bilo šta od temeljnih obeležja globalnog svetskog poretka.

Međutim, kaže on, ovaj izazov je pokazao ranjivost modernog globalnog sveta u kome dominiraju ljudska oholost, sebičnost, bespoštedna trka za profitom i slepa vera u svemoć tehnologija putem kojih se milijarde ljudi nadziru i usmeravaju ka lažnim vrednostima.

- Zapadnohrišćanska civilizacija, i uopšte hrišćanska, pred teško savladivim je izazovima. U prvom planu će biti civilizacije sa dubljim duhovnim korenima, pa time i jačim smislom za istorijsku perspektivu - kaže Terzić.

Istoričar dr Slavenko Terzić

A u civilizacije sa dubokim duhovnim korenima spada i Kina, koja se u najvećoj krizi od Drugog svetskog rata pojavljuje kao - spasilac. Sve oči uprte su u pomoć ove države. Da li će Kina, kada sve ovo prođe, postati vodeća sila sveta?

- Realno je očekivati da Kina i uopšte Azija imaju sve veću ulogu u svetskim tokovima. Vidljivo je to i sada, a još više će biti u budućnosti - uveren je Terzić. - Govorim to sa površnim poznavanjem kineskog iskustva. Tokom boravka u Moskvi bliže sam pratio prilike u Centralnoj Aziji i bolje razumeo to "buđenje Azije". Utisak je da su Kinezi dostignuća modernih tehnologija doveli u sklad sa sopstvenim civilizacijskim nasleđem. Umesto da vode rat protiv svoje prošlosti (omiljena zapadna fraza - "suočavanje sa prošlošću"), oni moderni razvitak temelje na sopstvenoj tradiciji, na mudrostima i moralnim, filozofskim i duhovnim načelima prethodnih vekova i milenijuma.

Dr Ljubodrag Dimić

Ljubodrag Dimić kaže da će promene biti značajne, samo je pitanje kada će njihova suština postati vidljiva.

- Kina, kao dobro organizovana i socijalno odgovorna država, u nekim segmentima bespogovorna prema sopstvenom stanovništvu, neki bi rekli preterano totalitarna za "ukus" Evropljana, postaje "krmonoša" na lađi čovečanstva. Ona je to već ekonomski, po broju stanovnika i njihovoj produktivnosti, a nametnuće se, uz oslon na iskustvo i tradiciju, mudrost i kulturu svog hiljadugodišnjeg trajanja, i u drugim oblastima delatnosti.

Mesta za potcenjivanje Kine više nema, smatra dr Dimić:

- Tim pre što ona više nije zemlja jedinaca i može lakše da podnese "bol" nego razmažena društva Zapada koji je, nošen potrošačkom logikom, pojedinca smatrao najboljim potrošačem i tako najdirektnije uticao na razaranje porodice i vrednosti koje je ona imala. Treba dobro i na vreme izučiti one koji će u budućnosti postavljati pravila igre, od jezika i kulture do životnih nazora, načina ponašanja i celokupne filozofije života.


S druge strane, dr Dragana Mitrović, profesor FPN u Beogradu i direktorka Instituta za azijske studije, pojašnjava da se, po drugi put u poslednjih dvadeset godina, opasna pandemija sa teritorije NR Kine proširila širom sveta.

- Ova država je najpre zataškavala pojavu epidemije, koja je ovo "iskoristila" i raširila se po čitavoj zemlji, ali i brojnim zemljama sveta, što je uticalo veoma negativno na ugled Kine u svetu, a u nekim zemljama i političkim krugovima dovelo do nedopustive stigmatizacije Kine i Kineza, ali i svih Azijata. Međutim, kineske vlasti su pre oko dva meseca zavele izuzetno stroge mere koje su zaustavile kretanje ljudi, ali i drugu ekonomiju sveta, i koje su se pokazale ključnim i efikasnim u suzbijanju sada već pandemije na najvećem delu teritorije NR Kine - ističe naša sagovornica.

U tom momentu, kaže prof. Mitrović, kinesko rukovodstvo kreće u aktivnu kampanju pomoći drugim zemaljama na svim kontinentima, koju upućuju različite državne institucije, počev od Crvenog krsta do privatnih fondacija, poput Fondacije "Džek Ma", koja je poslala pomoć svim afričkim zemljama, kao i brojnim evropskim, te onima u Latinskoj Americi. Deo te pomoći, ali i komercijalnih isporuka, stigao je i stiže i nama, što je veoma važno u uslovima kada na svetskom tržištu vlada prava jagma za respiratorima i drugom medicinskom opremom.

Si Đinping sa lekarima

A na pitenje da li će Kina imati dominantnu ulogu i nakon krize, prof. Mitrović kaže da međunarodni poredak i američko liderstvo doživljavaju novu veliku krizu i kroz ovu pandemiju.

- Smatram da će promene biti postepene, a ne nagle, budući da će svako braniti svoju poziciju dok god ima resursa za to - uverena je dr Dragana Mitrović.

Globalno, stanovništo sveta, od Japana, Republike Koreje, NR Kine do Italije ili Nemačke, kaže dr Mitrović, staro je, pritisci na zdravstvene sisteme su sve veći, oni su sve skuplji, a velike multinacionalne korporacije radije kriju svoje enormne profite no što ih uplaćuju u budžete ili ih dele sa zaposlenima. Da li će vapaji većine na našoj planeti biti uopšte stavka za razmatranje u uslovima kada su samo ekonomije SAD, NR Kine i Japana veće od ekonomija pet najvećih multinacionalnih korporacija u SAD i kada enormna ekonomska i politička moć leži u rukama tako malog broja ljudi, koji se služe nacionalnim sistemima (naukom, obrazovnim, zakonodavnim itd.) i čitavim narodima, ali ne dele sa njima rezultate svog poslovanja.

Istovremeno, Evropska unija, slažu se analitičari, doživljava slom. Evropsku solidarnost je, navodi "Dojče vele" - pojela maca. Svoj egoizam EU je pokazala ostavši gluva na vapaje Italije, koja je dobila pomoć od Kine pre nego od svojih suseda. Na delu je, ocenjuju evropski mediji, sumrak solidarnosti i poništavanje svih evropskih vrednosti, što gledamo praktično uživo.

- Teško je prognozirati šta će biti sa EU, ali ovaj prvi ozbiljan izazov je pokazao slabosti u njenom funkcionisanju - ocenjuje Slavenko Terzić. - U prvi plan su umesto zajedničkih došli sebični interesi, pre svega moćnijih članica. Kriza će još više produbiti pukotine koje su se inače nazirale. Na pitanje kako se pokazala EU u ovoj krizi ne mogu a da se ne setim kako se pokazala prema nama 1999. Pitanje je da li Evropa ima snage za neki novi preporod u budućnosti.

Da je EU pokazala potupnu nemoć - i moralnu i političku i organizacionu, smatra i Ljubodrag Dimić.

- EU će svoje zablude skupo platiti. Poraz Evrope, bogate, stare, sebične, nedisciplinovane, biće bolan - kaže ovaj akademik. - Narodna Republika Kina se u tim okolnostima ponaša kao svetski lider dorastao izazovima vremena i svoju će dominaciju tek biti u prilici da demonstrira u mesecima koji dolaze.
Velika Britanija i SAD će imati priliku, dodaje Dimič, da provere sebe i svoje potencijale, kao i da pokažu čovečanstvu da li svemoćna propaganda, koja im je omogućila da "uspešno" dobijaju ratove na tuđoj teritoriji, može da ih zaštiti od pandemije kao svojevrsnog rata na sopstvenoj teritoriji i mogućih socijalnih udara, a možda i nemira. Jer oni su neminovni pratilac ratova koji nose velike gubitke i zahtevaju solidarnost bogatih i često sebičnih delova društva.

Virus potopio i berze

SRBIJA ISPRED EVROPSKOG OKRUŽENjA

Srbija je u poslu markiranja budućnosti iskoračila ispred svog evropskog okruženja -kaže dr Ljubodrag Dimić. - Kriza nam pokazuje prednost socijalno odgovornih država. Lepo je što i Srbiju prepoznajemo u tom ne tako velikom krugu država koje brinu o lečenju obolelih, svojim državljanima, zaposlenima, siromašnima... Smatram da posle decenija u kojima smo nekritički odbacivali sve što nas je vezivalo za jugoslovensku državu i jugoslovenski socijalizam, dolazi vreme u kome treba pažljivo odmeriti sve ono što je u toj državi i tom modelu razvoja bilo dobro i to prilagoditi okolnostima koje danas postoje. Od lamentiranja nad bivšom državom malo ćemo dobiti, a od kritičkog sagledavanja onoga što je dobro i primenljivo benefit će biti nesumnjiv. Pokazalo se da neodgovorna rasprodaja privrede i prihvatanje liberalnog modela ponašanja imaju svoju cenu. Pametnom politikom ona, svakako, može biti umanjena.