Soroš kao reditelj pučeva

CURENjE podataka koje je organizovao Edvard Snouden juna 2013. godine stvorilo je jedinstvenu priliku civilnom društvu za zalaganje za reformu obaveštajnih službi, i taj projekat je vredan 890.000 dolara. Od početka ukrajinske krize potrebno je istraživati načine za kontriranje ruskoj politici u Evropi i za to je potrebno 500.000 dolara.

Ovo su samo dva podatka koja se otkrivaju, između ostalog, u internim dokumentima Fondacije za otvoreno društvo koja su procurila u javnost hakerskim upadom u mrežu organizacije na čijem čelu je američki milijarder mađarsko-jevrejskog porekla Džordž Soroš, jedan od 30 najbogatijih ljudi sveta i finansijer demokratskog kandidata za šefa Bele kuće Hilari Klinton.

Više od 2.500 internih dokumenata njegove fondacije osvanulo je na sajtu "Di-Si liks".

Grupisani u sekcije, prema geografskoj odrednici ili organizaciji, datirani od 2008. do 2016. godine, dokumenti otkrivaju iscrpne planove rada, strategije i prioritete Sorošove aktivnosti.

To uključuje evropske izbore, migracije... Soroš je, tako, pokušao da utiče na izbore u zemljama EU, detaljno je pratio kretanja u Rusiji, Ukrajini, ali i Moldaviji, do pojedinosti izbegličku krizu, gde se pominje i slučaj jednog iscrpljenog imigranta u Srbiji.

Prema navodima američkog FBI, istraga je pokazala upade na mrežu koje koriste članovi odbora, osoblje i partneri Sorošove fondacije. Prvi upadi bili su u junu. Ko, međutim, stoji iza njih, nejasno je. Dok "Raša tudej" navodi da su dokumente objavili američki aktivisti koji žele da otkriju istinu o procesu donošenja odluka o SAD, američki bezbednjaci, navodi "Blumberg", to pripisuju ruskim hakerima. Na sajtu "Di-Si Liks" se navodi:

- Soroš vodi više od 50 globalnih i regionalnih programa i fondacija. Soroša smatraju arhitektom i sponzorom gotovo svake revolucije ili državnog udara u svetu poslednjih 25 godina - navodi "Di-Si Liks".

Svojevrsna "najava" ovih dokumenata stigla je nedavno sa "Vikiliksa", gde je objavljeno da je lider Fonda za otvoreno društvo davao uputstva Klintonovoj u vezi s nemirima u Albaniji. Mejl je, navodno, poslat sa Sorošove adrese 24. januara 2011. godine, uz napomenu da je zbog situacije u Albaniji, gde je u demonstracijama opozicije poginulo troje ljudi, potrebno usmeriti pažnju "američke vlade najvišeg nivoa". Za spor u Albaniji, gde je opoziciona Socijalistička partija odbijala da prizna neznatnu prednost premijera Saljija Beriše na izborima, Soroš savetuje Klintonovu da angažuje međunarodnu zajednicu i kao posrednika izabere jednog od trojice kandidata - Karla Bilta, Martija Ahtisarija ili Miroslava Lajčaka.

Dok se istinitost ovog navoda utvrđuje, epilog je odavno poznat - EU je poslala Lajčaka na sastanak sa albanskim liderima.

Soroš, arhitekta revolucija u svetu poslednjih 25 godina

UBEĐIVANjE ZA SUKOB S RUSIJOM

NA sajtu "Di-Si Liksa" objavljeno je i kako je američki general i bivši glavnokomandujući NATO Filip Bridlav ubeđivao predsednika SAD Baraka Obamu da se više angažuje protiv Rusije, nezadovoljan što šef Bele kuće u tome okleva, ne želeći da Amerika deluje kao "pretnja", niti da se upliće u još jedan sukob. U presretnutom i-mejlu, Bridlav moli bivšeg državnog sekretara Kolina Pauela da mu pomogne da ubedi predsednika da se angažuje više na sukobu s Rusijom, a u vezi sa Ukrajinom. I-mejl je napisan septembra 2014. godine, pošto su EU i SAD uvele sankcije Rusiji. Iz prepiske se vidi kako je Bridlav, zajedno sa grupom tajnih agitatora, vodio kampanju obezbeđivanja oružja za Ukrajinu.

REDOVNO IZ SRBIJE

U redovnim, dvodnevnim izveštajima pod naslovom "Kriza u Evropi", pominje se i Srbija. Tako se 20. aprila ove godine, u danu kada je glavna tema rat rečima Ankare i EU oko vizne liberalizacije i migranata, navodi da je Radoš Đurović iz Centra za azilante javio Fondu da se broj izbeglica koji ulazi u Srbiju, uglavnom iz Turske, preko Bugarske, ponovo povećava, pri čemu Beograd ostaje glavna tranzitna tačka. Većina izbeglica u tom trenutku su, kaže se, muškarci, namereni da nastave put kroz Mađarsku. Izbeglice su izveštavale da krijumčari naplaćuju oko 1.000 evra za put od Grčke do Srbije i duplo više od Beograda do Beča.