ZAHVALjUJUĆI fiskalnim i parafiskalnim nametima iz industrije priređivanja igara na sreću, u republički i lokalne budžete Srbije, kao i PIO fond prošle godine slilo se gotovo 97 miliona evra!

Prevedeno na teren samo prioritetnih potreba države, u pitanju je novac (12 milijardi dinara, dovoljan za lečenje oko 800 pacijenata obolelih od retkih bolesti, izgradnju i opremanje 50 škola ili rekonstruisanje njih 300, obnovu sedam bolničkih klinika, izgradnju dve najsavremenije univerzitetske dečje klinike ili dva klinička centra. Tim novcem moglo bi da bude pokriveno tri puta više kapitalnih izdataka Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, Ministarstva za omladinu i sport i Ministarstva kulture i informisanja od onih koji su predviđeni za tekuću i dve naredne budžetske godine.

Mesto ove industrije u našem privrednom ambijentu vidi se i na spisku zemalja koje su na naše tržište, investirajući u igre na sreću, donele milione evra, među kojima su Nemačka, Austrija, Izrael, Grčka, Belgija ili SAD iz kojih je u ovaj sektor došlo nekoliko stotina programera, a poslovanje ovih kompanija u našoj zemlji dobar je podstrek i za druge internacionalne privredne subjekte.

Ulaganje stranih kompanija u ovaj sektor, zahvaljujući pre svega dobrom privrednom ambijentu koji je omogućila Vlada Srbije, podrazumeva značajan doprinos državnoj kasi.

PROČITAJTE I: Industrija igara na sreću podržava 70.000 radnih mesta

Prema rečima dekana Beogradske bankarske akademije, prof. dr Hasana Hanića, industrija igara na sreću veoma utiče na privredni razvoj direktno i indirektno, što u pogledu broja zaposlenih, što u smislu povećanja obima proizvodnje svojih dobavljača.

- Priređivači igara na sreću daju priličan doprinos državnom i budžetu lokalnih samouprava, imajući u vidu da na prihod koji ostvaruju plaćaju visoke stope poreza i tako pune državnu kasu. Industrija igara na sreću ima tendenciju ubrzanog rasta, što je u skladu sa globalnim, svetskim, razvojnim tendencijama i u tome leži potencijal za dodatni porast prihoda u budžetu - ističe profesor Hanić, napominjući da pojedini priređivači posluju u sivoj zoni, koja predstavlja prostor za veći obuhvat poreza, a na bazi čega bi priliv novca iz ove privredne grane u budžet mogao da se poveća za još 30 odsto.

SPEC. VN POZITIVAN efekat na privredu i tržište rada, osim direktnim zapošljavanjem, industrija igara na sreću ostvaruje i angažujući studente i diplomce koji čine oko 15 odsto ukupnog broja zaposlenih, što znatno povećava mobilnost na tržištu rada.

Podaci Udruženja priređivača igara na sreću na koje se poziva i profesor Hanić pokazuju da svaki direktno zaposleni u ovoj industriji, a ima ih oko 13.000, održava još sedam radnih mesta u drugim privrednim granama, pa kroz saradnju sa drugim učesnicima u lancu vrednosti - pre svega dobavljačima - grana igara na sreću podržava više od 91.000 radnih mesta, što je oko 3,5 odsto celokupne radne snage u Srbiji. Uzimajući u obzir i članove porodica, to praktično znači da od industrije igara na sreću direktno i indirektno živi oko 365.000 ljudi.

U okviru svog poslovanja, priređivači iz grane igara na sreću najviše sarađuju sa dobavljačima iz delatnosti koje su vezane za opremanje lokala (proizvodnja nameštaja, IT i električne opreme i uređaja), kao i za prateće i pomoćne delatnosti.

S obzirom na to da se u otvaranje svakog novog uplatnog mesta, kojih ima oko 3.000 u Srbiji, investira po 50.000 do 80.000 evra, a u održavanje postojećih po 10.000 do 15.000 evra, godišnje efekat poslovanja se i na taj način preliva na prateće sektore u privredi.

To pokazuje da osim poslovanja same mreže uplatno-isplatnih mesta, industrija igara na sreću značajan efekat na privredu ostvaruje kroz prateće i pomoćne aktivnosti, nabavku računarske i telekomunikacione opreme, razvoj neophodnih softvera, nabavku i održavanje voznih parkova, kao i administrativne procese koji su zahtevniji za ovu industriju nego što je to slučaj sa drugim privrednim sektorima. Na ime nabavki robe i usluga, kompanije članice Udruženja priređivača igara na sreću dobavljačima su prošle godine donele višestruke koristi.

- U skladu sa približavanjem Evropskoj uniji u kojoj se sve odluke i upravljačke politike zasnivaju na naučnim studijama, i u Srbiji treba sagledati ekonomski i širi socijalni aspekt industrije igara na sreću, i u skladu s tim naći najbolje rešenje za naše privredne prilike i stepen razvoja ove industrije u našoj zemlji - zaključuje prof. dr Hasan Hanić.

DOBAVLjAČI

DOPRINOS industrije igara na sreću državnom budžetu i budžetima lokalnih samouprava još bolje se sagledava u svetlu podataka da više od 90 odsto dobavljača koji sarađuju sa industrijom igara na sreću čine domaća pravna i fizička lica. Samo 150 najvećih dobavljača koji sarađuju sa ovom industrijom zapošljavaju oko 45.000 radnika.