KAZNA ZA PLAGIJAT: Senat BU osudio profesorku

REDOVNI profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Lidija Radenović dobila je javnu osudu zbog plagiranja i autoplagiranja naučnih radova. Ovo je prva kazna koja je doneta za plagijat otkada je Univerzitet u Beogradu usvojio Pravilnik o utvrđivanju neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova. Odluku je doneo Biološki fakultet, nakon čega se prof. Radenović žalila Odboru za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu. Odbor na čelu sa prof. dr Dragorom Hiberom žalbu je odbacio kao neosnovanu.

Javna osuda, treća po težini kazna za plagiranje, pročitana je u sredu na sednici Senata UB, a biće prosleđena svim fakultetima i objavljena u Glasniku UB i na sajtu univerziteta.

PROČITAJTE JOŠ: Bura zbog spornih doktorata

- Ovo je poruka da svako može da pogreši, ali da mora da ima posledice za tu grešku. Pre svega ovo je poruka mladima da etički principi moraju da se poštuju i da to izdvaja akademsku zajednicu od drugih - izjavio je novinarima prof. dr Željko Tomanović, dekan Biološkog fakulteta, čijim potpisom je potvrđena procena stručnih komisija o prekršaju prof. Radenović i doneta odluka o njenoj javnoj osudi. - Koleginica je tokom desetak godina autoplagirala radove, jedan isti ili vrlo sličan rad slat je u veći broj časopisa. Nije bilo elemenata za otpuštanja sa posla. Ona je birana za redovnog profesora 2011. godine, ali je i bez ovih radova imala ispunjene uslove za to zvanje.

PROČITAJTE JOŠ - Doktorat Malog vraćen na FON

Prof. Tomanović objašnjava da zakon ne dozvoljava da plagijatori budu ponovo birani u ista ili viša zvanja - docenta, vanrednog ili redovnog profesora, na primer, ali kako je reč o redovnom profesoru, ona već ima najviše zvanje, tako da nema više izbora.

Slučaj profesorke Radenović gotovo tri godine čekao je epilog. Prema starim pravilima o tome je odlučivano na univerzitetu. Kada je donet novi pravilnik o profesionalnoj etici, postupanje po ovakvim prijavama prepušteno je fakultetima, pa je Biološki fakultet potom rešio ovaj slučaj.

PROČITAJTE JOŠ - Softver otkriva plagijate

Na sednici Senata UB bilo je reči i o drugim pitanjima, a među njima je usvojena i odluka o upisnoj politici za školsku 2018/19. godinu. Izglasan je predlog da Univerzitet u Beogradu raspiše konkurs za prijem 14.986 brucoša, od čega bi 9.506 trebalo da studira o trošku države, ako se Vlada Srbije saglasi. Master studije moći će da upišu 9.522 studenta, među kojima bi 4.070 trebalo da bude na budžetu. Predviđen je i upis 1.901 doktoranda, a od Vlade Srbije će tražiti saglasnost da se 726 školuje o trošku države. Univerzitet u Beogradu moći će da primi 27.454 nova studenta na 353 studijska programa svih nivoa studija.

SKUPLjI SAMO MATEMATIČKI

U NAREDNOJ školskoj godini školarina će biti skuplja samo na Matematičkom fakultetu. Samofinansirajući studenti ovog fakulteta plaćaće od 6.000 do 12.000 dinara više. Ranija školarina bila je 129.000, a nova će biti 135.000 do 141.000 dinara. Ranije su fakulteti imali obavezu da za poskupljenje traže i mišljenje Ministarstva prosvete, ali ono nije bilo obavezujuće. Sada je dovoljno što je Senat UB podržao predlog. Sve ostale školarine ostaće nepromenjene.