ISPLIVAO SPISAK RUSKIH ZAHTEVA: Putin traži vraćanje na granice iz 1997, u Evropi panika

RUSIJA je tokom najnovijih pregovora o završetku rata u Ukrajini ponovo iznela zahteve koje je postavila još krajem 2021. godine, neposredno pre početka sukoba, uključujući povlačenje NATO snaga na položaje iz 1997. godine.

Foto: Tanjugg/AP/Vjačeslav Prokofjev

Time Moskva pokazuje da nije odustala od svojih ključnih ciljeva u vezi sa preuređenjem evropske bezbednosne arhitekture, uprkos diplomatskim naporima administracije američkog predsednika Donalda Trampa, piše "Njujork tajms".

Dokument koji su ruski zvaničnici podelili tokom ovonedeljnih razgovora sa američkim predstavnicima u Abu Dabiju potvrđuje da predsednik Vladimir Putin skoro da nije promenio svoje osnovne zahteve. Kopiju dokumenta dobio je "Njujork tajms" od osobe uključene u pregovore, dok je njegovu autentičnost potvrdio još jedan izvor upoznat sa razgovorima.

Moskva ponavlja zahteve iz vremena pre rata

Rusija insistira na tome da NATO odustane od daljeg širenja i povuče svoje vojne snage sa istočnog krila Alijanse, uključujući Poljsku i baltičke države. Takav zahtev ponovo stavlja pitanje bezbednosti čitave Evrope u središte pregovora o Ukrajini.

Dokument pokazuje i šta Kremlj podrazumeva pod "osnovnim uzrocima" rata, o kojima Putin često govori kao o uslovu za prekid neprijateljstava. Reč je o širokom spektru ruskih primedbi na NATO, njegovo širenje i vojnu saradnju sa Ukrajinom.

Američki izaslanici Džared Kušner i Stiv Vitkof pokušavali su da kroz ponudu ekonomskih podsticaja privole Putina na ustupke, ali za sada nisu uspeli da promene stav Moskve. Kritičari upozoravaju da bi Vašington takvim pristupom mogao da omogući ruskom predsedniku ostvarenje dugogodišnjeg cilja – uspostavljanje sfere uticaja nalik onoj iz sovjetskog perioda, koja bi se prostirala i na područje centralne Azije.

Ruski dokument datiran je 10. novembra i predstavlja nezvanični diplomatski materijal, poznat kao "non-pejper", kojim jedna strana iznosi svoje stavove bez formalnog zaglavlja i potpisa.

Putin želi promenu evropske bezbednosne arhitekture

Prema navodima izvora upoznatih sa pregovorima, ruski predstavnici u Abu Dabiju ukazivali su na to da bi odnosi između velikih sila iz perioda hladnog rata mogli da posluže kao model za uređenje Evrope nakon završetka sukoba u Ukrajini.

Tada je kontinent bio podeljen na američku i sovjetsku sferu uticaja, a odnosi dve nuklearne sile počivali su i na međusobnim dogovorima i komunikacionim kanalima. Ruska strana je tvrdila da je takav sistem, uprkos dubokoj podeljenosti Evrope, zapravo smanjivao opasnost od direktnog sukoba.

Tokom razgovora pomenut je i nekadašnji Varšavski pakt, vojni savez predvođen Sovjetskim Savezom, kao primer bezbednosnog uređenja koje bi, prema ruskom viđenju, moglo da posluži kao osnova za buduće odnose na kontinentu.

Pregovori u Abu Dabiju bili su prvi neposredni susret američkih, ruskih i ukrajinskih zvaničnika od februara, kao i prvi nakon što je Trampova administracija tokom jeseni pokrenula novu inicijativu za uključivanje ruskih zahteva o evropskoj bezbednosti u razgovore o Ukrajini.

Iako je ruski dokument predstavljen kao početna pregovaračka pozicija, dva izvora navode da su ruski zvaničnici nagovestili mogućnost određene Putinove fleksibilnosti. Ipak, činjenica da se osnovni zahtevi gotovo nisu promenili za pet godina pokazuje koliko će biti teško pronaći kompromis koji bi Moskvu naveo da okonča rat.

Novi zahtevi obuhvataju i nuklearno oružje

U dokumentu se ponavlja zahtev da članice NATO-a isključe mogućnost daljeg širenja Alijanse, ali i da obustave "bilo kakve vojne aktivnosti" u Ukrajini, drugim delovima istočne Evrope, na južgu Kavkaza i u centralnoj Aziji.

Moskva je otišla i korak dalje u odnosu na predloge iz 2021. godine. Tada je tražila ukidanje programa nuklearnog odvraćanja koji omogućava evropskim saveznicama SAD da učestvuju u mehanizmima zaštite pod američkim nuklearnim kišobranom. Sada zahteva i da Francuska i Velika Britanija odustanu od mogućnosti korišćenja sopstvenog nuklearnog arsenala radi zaštite drugih evropskih država.

Ovo pitanje dobilo je dodatnu težinu tokom protekle godine, kada se u evropskim prestonicama sve intenzivnije razgovaralo o mogućnosti da francuske i britanske nuklearne snage pruže dodatnu zaštitu evropskim saveznicima, delom zbog neizvesnosti u vezi sa spremnošću Trampove administracije da reaguje u slučaju napada na članicu NATO-a.

Rusija istovremeno traži potpunu obustavu zapadne vojne pomoći Ukrajini, odnosno prekid "isporuke bilo kakve vrste zapadnog oružja, vojne opreme i proizvoda". Moskva bi prihvatila članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji samo pod uslovom da Kijev ne učestvuje u zajedničkoj odbrambenoj politici Unije.

Poljska odbacuje ruske uslove

Jedan od najspornijih zahteva odnosi se na povlačenje NATO snaga i vojnih baza na granice koje je Alijansa imala 1997. godine, pre nego što je počelo njeno širenje na centralnu i istočnu Evropu.

Takav potez značajno bi oslabio odbrambene kapacitete članica koje se nalaze najbliže Rusiji, posebno Poljske i baltičkih država Estonije, Letonije i Litvanije, koje su nekada bile deo Sovjetskog Saveza.

Nakon što su detalji ruskih predloga iz Abu Dabija dospeli u javnost, pojedini evropski lideri odmah su ih odbacili. Poljski premijer Donald Tusk izjavio je u četvrtak da bi prihvatanje takvih uslova predstavljalo direktnu opasnost po njegovu zemlju.

- Jasno je da su oni neprihvatljivi ne samo Ukrajini nego pre svega Evropi, a svakako državama poput Poljske - poručio je Tusk u Dablinu.

U razgovorima je učestvovao i američki general Aleksus Grinkevič, najviši američki vojni komandant u Evropi i vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a na kontinentu. Prema navodima dve osobe koje su prisustvovale sastanku, Grinkevič je tokom žustre rasprave tražio od ruskih predstavnika da precizno objasne zbog čega smatraju da je postojeći bezbednosni poredak u Evropi pretnja Rusiji.

U međuvremenu, Putin bi naredne nedelje trebalo da se sastane sa Trampom u kineskom Šenženu, tokom godišnjeg okupljanja ekonomija azijsko-pacifičkog regiona. To će biti njihov drugi susret od početka Trampovog drugog predsedničkog mandata.

Preporučujemo

Svet

0 0

ZELENSKI UPOZORIO EVROPU: Trampov plan može samo da ide u korist Putinu

14. 11. 2026. u 14:56

Svet

0 0

"NEMA PREGOVORA": Finska odgovorila na ruski pritisak zbog članstva u NATO-u

14. 11. 2026. u 14:03

Svet

0 1

PESKOV JASAN: Ne možemo i ne želimo da postavljamo uslove kada je u pitanju pregovaračka grupa Evropljana

14. 11. 2026. u 13:17

Svet

0 0

Ko je Valerija Čekalina koju je Putin pomilovao? Poznata kao Lerček, ima rak - krivični dosije izbrisan

14. 11. 2026. u 13:00 >> 13:10

Svet

Šef aerodroma "pao" zbog Ajfona: Uzeo 1.650 evra, a sad će dugo da robija

2026-11-12 11:08:00

Svet

Magijska zamka na ulici! Prišla devojci i rekla joj reč o porodici, kasnije ostala je bez 110.000 evra i dragulja

2026-11-12 08:23:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije