EVROPLJANI, PUNITE RANČEVE! Kako je Evropska komisija napisala smernice za pomoć pri preživljavanju

Ne prođe mnogo, a da EU iznova ne skrene pažnju svojim građanima da spreme provijant i druge neophodne stvari za kratko preživljavanje.

Foto: Goran Čvorović

Sve izgleda kao svojevrsno podsećanje da je rat zakucao na evropska vrata i psihološku pripremu za ono što bi nedajbože moglo da sledi.

Najnovije upozorenje stiglo je iz Brisela, gde je Evropska komisija predstavila smernice za pripremu stanovništva za vanredne situacije. Osnovna poruka je da svako domaćinstvo treba da bude sposobno da samostalno preživi najmanje 72 sata, odnosno tri dana, dok nadležne službe ne organizuju pomoć.

Evropska komesarka za upravljanje krizama Belgijanka Hadža Lahbib, koja je predstavila ove preporuke na Evropskom forumu civilne zaštite, naglasila je da prvi sati posle izbijanja katastrofe mogu da budu presudni i da svaki Evropljanin treba da zna kako da zaštiti porodicu i pomogne drugima.

Građanima se savetuje da imaju zalihe vode, hrane i drugih osnovnih potrepština, kao i unapred pripremljenu torbu ili ranac za slučaj hitne evakuacije. Uputstva nisu pravno obavezujuća, niti podrazumevaju identičan sadržaj opreme za sve stanovnike EU. Njihova primena zavisiće od nacionalnih vlasti i konkretnih opasnosti kojima je stanovništvo izloženo.

Nove smernice obuhvataju i obuku dece za postupanje u kriznim situacijama, već od predškolskog uzrasta, ali tako da se kod najmlađih, kako se ističe, ne izazivaju strah i uznemirenost. Posebna pažnja posvećena je osobama sa invaliditetom, dok se od nadležnih institucija očekuje da građanima pravovremeno pružaju jasne i pouzdane informacije.

Pored uputstava za građane, Brisel je preporučio državama članicama da redovno sprovode stres-testove svojih službi civilne zaštite, odnosno simulacije ozbiljnih kriznih situacija. Njima bi se proveravalo da li nacionalni centri mogu neprekidno da funkcionišu u slučaju dugotrajnog nestanka struje, prekida komunikacija, pada računarskih sistema, oštećenja objekata ili velikog nedostatka osoblja.

Predviđena je i provera rezervnih lokacija, alternativnih izvora energije i načina komunikacije, kako bi službe mogle da koordiniraju pomoć 24 sata dnevno, čak i u najtežim okolnostima. Evropski centar za koordinaciju odgovora na vanredne situacije već je prošao jedan takav test u proleće prošle godine.

Evropska komisija je predložila i uvođenje Evropskog dana pripravnosti, koji bi od sledeće godine trebalo da se obeležava 23. oktobra, na godišnjicu osnivanja evropskog mehanizma civilne zaštite 2001. godine.

Ovo nije prvi put da Brisel poziva Evropljane da razmišljaju o preživljavanju u vanrednim okolnostima. Još u oktobru 2024, bivši finski predsednik Sauli Niniste predstavio je, na zahtev Ursule fon der Lajen, izveštaj sa oko 80 preporuka za jačanje civilne i vojne spremnosti EU. U njemu je upozorio na potrebu ozbiljnijih priprema za sve složenije bezbednosne izazove. Taj dokument poslužio je kao jedna od osnova za kasniju evropsku strategiju.

Krajem marta 2025. godine Evropska komisija usvojila je Strategiju unije pripravnosti, sa 30 ključnih mera. Među njima je već bila preporuka da građani obezbede osnovne zalihe za najmanje 72 sata, kao i da se postupanje u krizama uključi u školske programe. U junu iste godine Komisija je obrazložila da su prva tri dana posebno važna za funkcionisanje spasilačkih službi i ponovno uspostavljanje snabdevanja.

U proleće 2026. organizovan je i panel sa 150 građana iz svih 27 članica EU, koji su predložili još veće uključivanje stanovništva u pripreme za vanredne situacije. Njihovih 20 preporuka poslužilo je kao dodatna osnova za sprovođenje evropske strategije, uključujući najnovije smernice koje je predstavila Hadža Lahbib.

Zvanično, evropske vlasti ističu da se ne pripremaju samo za rat, već i za poplave, požare, zemljotrese, pandemije, sabotaže i velike poremećaje u snabdevanju. Ipak, u dokumentima EU izričito se pominju i ruski rat protiv Ukrajine, rastuće geopolitičke napetosti i hibridne pretnje.

PEROREZ, PIŠTALjKA I DOMINE

I pojedine države odavno dele slična uputstva. Francuska civilna zaštita, na primer, preporučuje da građani u pripravnosti drže komplet za 72 sata, sa šest litara vode po osobi, konzerviranom hranom, lekovima, baterijskom lampom, radio-aparatom na baterije, toplom i nepromočivom odećom, kutijom prve pomoći, gotovinom i kopijama važnih dokumenata. Tu bi, takođe, trebalo da se nađu i multifunkcionalni perorez, pištaljka i društvene igre poput karata ili domina.

Preporučujemo

Svet

0 7

RUSI SAHRANILI POSADU ELITNE JEDINICE NACIONALNE GARDE UKRAJINE: Brutalan udarac u DNR, likvidirani Nemac, Patrik i Skorp

09. 11. 2026. u 00:03

Svet

0 0

U KIJEVU JEZA, DOK SE ZAPADNjACI DIVE RUSKIM INŽINjERIMA: Čudovišne rakete razaraju Ukrajinu, ovo posebno šokiralo NATO

08. 11. 2026. u 23:24

Svet

0 0

BLUMBERG: Pucnjava u Krakovu pojačala političke tenzije u Poljskoj

08. 11. 2026. u 23:06

Svet

0 1

NOVI VRLIJI NOVI SVET! I Kafka i Orvel bi "izneverovali": Brisel osniva posebnu kancelariju za sankcije Rusiji

08. 11. 2026. u 22:45

Svet

Velika čistka u ruskoj porno industriji: OnlyFans zvezde završile iza rešetaka posle cinkarenja u ćeliji!

2026-11-08 13:12:00

Svet

Jezivi detalji ubistva džogerke: Bivši policajac pokušao da spere krv žrtve sa zidova stana

2026-11-08 10:18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije