SAD SU DEVASTIRANE, ZALIHE NA ISTORIJSKOM MINIMUMU: Američki list otkrio brutalnu istinu, Iran "pojeo" rakete

POZIVAJUĆI se na objavljene procene o američkim zalihama raketa za protivvazdušnu i protivraketnu odbranu, list Los Anđeles tajms navodi da je Vašington tokom rata potrošio značajan deo naprednih raketa sistema „Patriot“ i THAAD, a da bi obnova tih zaliha pri sadašnjim proizvodnim kapacitetima američke odbrambene industrije mogla da potraje nekoliko godina.

Foto: roe.ru

Prema izveštaju, Sjedinjene Države su tokom prvih pet meseci rata potrošile oko 60 odsto svojih zaliha naprednih odbrambenih raketa. Procena Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) takođe ukazuje da su se ukupne američke zalihe raketa „Patriot“ i THAAD širom sveta smanjile sa oko 2.800 raketa na početku rata na približno 1.100 do kraja jula, prenosi pisanje iranska agencija Mehr. 

Ovi brojevi postaju još značajniji ako se uzme u obzir da brzina proizvodnje američke odbrambene industrije znatno zaostaje za tempom kojim se ove rakete troše u velikom ratu. Na osnovu istih procena, američke fabrike su pre rata godišnje proizvodile oko 620 raketa „Patriot“ i 96 raketa THAAD, što nije dovoljno da se u kratkom roku nadoknadi ono što je potrošeno tokom rata. Kao rezultat toga, vraćanje zaliha raketa „Patriot“ na predratni nivo trajaće najmanje nekoliko godina, dok će za obnovu zaliha THAAD-a biti potrebno još više vremena.

Ovo pitanje nije samo logistički problem za američku vojsku; ono je direktno povezano i sa pitanjem odvraćanja.

Za razliku od mnogih drugih zemalja, Sjedinjene Države moraju istovremeno da se pripremaju za više bezbednosnih scenarija u različitim delovima sveta. U svojim odbrambenim proračunima, Vašington Kinu smatra najvažnijim dugoročnim rivalom u indo-pacifičkom regionu, dok je u Evropi mogućnost velikog sukoba sa Rusijom jedan od ključnih scenarija u vojnom planiranju. U takvim okolnostima, svaka raketa potrošena u jednom ratu deo je zaliha koja više neće biti dostupna za potencijalnu krizu u Istočnoj Aziji ili Evropi.

Iz tog razloga, pitanje nije samo da li Sjedinjene Države mogu da proizvedu nekoliko hiljada novih raketa. Suština je u tome što je rat sa Iranom pokazao da američki proizvodni kapaciteti i mogućnosti za popunjavanje zaliha nisu toliko fleksibilni koliko se ranije pretpostavljalo kada je reč o visokotenzivnom i dugotrajnom ratu.

Upravo tu cena rata za Ameriku prevazilazi taktički nivo i postaje strateško pitanje.

Tokom proteklih decenija, Vašington je veliki deo svoje vojne moći izgradio na tehnološkoj superiornosti, preciznosti naoružanja i sistemima protivraketne odbrane. Međutim, novi ratovi su pokazali da se ta superiornost suočava sa ozbiljnim izazovom kada jedna strana može da stavi skupe odbrambene sisteme druge strane pod kontinuirani pritisak širokom upotrebom raketa i dronova.

U takvim uslovima dolazi do izražaja i ekonomska jednačina: ako se veoma skupa presretačka raketa koristi za uništavanje relativno jeftine pretnje, nastavak rata može brzo da iscrpi zalihe strane koja se brani. Zbog toga nije važan samo broj raspoloživih raketa; odnos troškova napada i odbrane takođe postaje izuzetno značajan.

Iz te perspektive, rat sa Iranom nametnuo je Americi još jedan trošak: iscrpljivanje dela vojnih kapaciteta koje je Vašington akumulirao za svoja veća i dugoročnija strateška rivalstva.

Sve se to dešava u trenutku kada se Sjedinjene Države suočavaju i sa drugim problemima — od finansijskih troškova rata, preko pritiska na lanac snabdevanja odbrambene industrije, do potrebe za povećanjem proizvodnje naoružanja i održavanjem spremnosti američkih snaga u drugim delovima sveta.

Drugim rečima, kraj rata ne znači nužno i kraj njegovih troškova. Sukob može da bude okončan, ali obnavljanje zaliha, popravka opreme, zamena naoružanja i povratak operativnih sposobnosti vojske na prethodni nivo mogu da traju godinama.

Upravo iz tog ugla može se reći da je jedna od najvažnijih posledica rata sa Iranom za Sjedinjene Države cena koja ostaje na bilansu vojne moći te zemlje. Vašington sada mora da uspostavi ravnotežu između obnavljanja potrošenih zaliha, povećanja proizvodnih kapaciteta i održavanja spremnosti za druge potencijalne krize.

Ova situacija dobija još veći značaj kada se sagleda u kontekstu političkog i vojnog ishoda rata. Ako Sjedinjene Države, uprkos tome što poseduju jednu od najvećih i tehnološki najnaprednijih vojski na svetu, nisu uspele da ostvare očekivane ciljeve u skupom ratu, onda masovna potrošnja zaliha i višegodišnja potreba za njihovom obnovom nisu samo finansijski ili logistički trošak; to bi moglo da znači i smanjenje dela strateške slobode delovanja Vašingtona.

Zapravo, ratni račun za Ameriku nije samo novac koji je potrošen ili rakete koje su ispaljene. Deo tog računa predstavljaju iscrpljivanje zaliha, slabljenje odbrambenih kapaciteta, pritisak na vojnu industriju i, što je najvažnije, smanjenje dela sposobnosti Amerike da se istovremeno upusti u još jednu veliku krizu.

A možda je najvažnija posledica upravo ovo: rat koji je trebalo da pokaže američku vojnu moć na kraju bi mogao da suoči Vašington sa teškim pitanjem — ako sledeća velika kriza izbije u Istočnoj Aziji ili Evropi, koliko brzo Amerika može da vrati na bojno polje kapacitete koje je potrošila?

Kada znaš za šta štediš, onda oročiš

SAZNAJ VIŠE INFORMACIJA

Preporučujemo

Svet

0 4

"SAČUVALI SMO 90 ODSTO RAKETNOG ARSENALA, PROIZVODIMO KAO NA TRACI" Iran otkrio da ima raketa kojima može da satre Bliski istok

31. 08. 2026. u 17:53

Svet

0 11

EVROPA SRLjA U SAMOUNIŠTENjE, SILE UŠLE U RAT PROTIV IRANA: Pokrenuta ofanziva zbog iranskog nuklearnog programa

05. 09. 2026. u 00:02

Svet

0 0

"NOVA TAKTIKA IRANA PROTERAĆE SAD IZ REGIONA" Prvi čovek iranske vojske najavio brutalan kontranapad koji će slomiti protivnika

03. 09. 2026. u 23:04

Svet

0 20

UNIŠTENA BAZA SAD KOJA JE ŽILA KUCAVICA VOJSKE NA BLISKOM ISTOKU: Iran sproveo operaciju "Grom" u Bahreinu

01. 09. 2026. u 23:32

Svet

Ruski državljanin priveden u komšijskoj zemlji: Mesecima spremao opasnu operaciju, policija otkrila plan

2026-09-09 09:45:00

Svet

Faraž sprema politički zaokret: Razmatra posetu Ukrajini, ali rizikuje pobunu u sopstvenoj stranci

2026-09-08 14:28:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije