NAPADAJU ME IZ ČISTE ZAVISTI: Nobelovac Orhan Pamuk o srpskom prevodu romana "Noći kuge" i političkim pritiscima

NIJE primereno da ja pričam o tome zašto su moje knjige rado čitane u Srbiji. To neko drugi treba da objasni. Šta da kažem? Zato što su divne - odgovorio je, uz smeh, na pitanje "Novosti", turski nobelovac Orhan Pamuk prilikom jučerašnje konferencije za novinare putem "Zuma".

Orhan Pamuk u obraćanju srpskim novinarima, FotoN. Skenderija

A zatim je, u istom stilu, dodao:

- Ili mogu da kažem i ovo: srpski čitaoci imaju sjajan ukus i znaju šta je dobra književnost.

Duhovit, raspoložen i iskreno srećan što mu je novi i dugoočekivani roman "Noći kuge" prvi prevod u svetu doživeo baš na srpskom jeziku (Mirjana Marinković), u beogradskoj "Geopoetici", u izdavačkoj kući njegovog prijatelja Vladislava Bajca, pisac je rekao da mu je žao što zbog pandemije virusa korona nije mogao da doputuje u srpsku prestonicu na promociju dela u kome je pokušao da prikaže čovečanstvo kakvim ga vidi u svojoj 69. godini.

Obraćajući se iz Istanbula, iz svoje radne sobe ispunjene knjigama, Pamuk je poručio i kako se već navikao na "druženje" na daljinu, jer tako drži i predavanja.

A pandemija iz prošlosti je i tema njegove "Noći", ispisane na 600 stranica. Zaraza izazvana kugom koja je morila svet. Uzbudljivu i živopisnu priču, ispričanu iz ženskog ugla, punu skrivenih detalja koji se nude strpljivom čitaocu, smestio je u proleće 1901. godine, na izmišljeno ostrvo Minger. Vanserijski pripovedač doneo nam je panoramsku sliku poslednjih dana Osmanskog carstva: od straha pred smrću do protivljenja zdravstvenom zaključavanju, od hodočasničkih brodova do pobuna protiv karantina, uz neizostavno razmatranje temeljnih pitanja života, smrti i ljubavi.

- Pet godina sam pisao ovu knjigu, ali me je ideja o njoj opsedala proteklih 40 godina. Oni koji su čitali moje knjige "Bela tvrđava" i "Tiha kuća" znaju da je u njima bilo pominjanja kuge. Decenijama nisam bio spreman da toj temi posvetim ceo roman - otkriva Pamuk.

- Kada sam počinjao da pišem, strepeo sam da to nikoga neće zanimati. Početak pandemije, sredinom marta 2020, zatiče me u Americi. Odmah se vraćam u Istanbul i sledećih deset meseci, dok uveliko traje korona, pišem završetak romana. Imao sam utisak da je sve ono što sam čuvao samo za sebe, odjednom postalo vidljivo svima... Neki su mi tada rekli: Baš si srećan!

U početku, kako ističe, želeo je da napiše istorijski roman smešten u otomansko vreme koji se bavi egzistencijalističkim problemima. Onda se "povukao pred drugim važnim pitanjima": orijentalizmom i fatalizmom. Mnogi zapadnjaci, objašnjava pisac, koji su boravilu u Istanbulu u 16. ili 17. veku zapazili su da se ljudi nisu plašili zaraze, nisu bežali pred njom... I pripisali su to, generalizujući, muslimanskom fatalizmu.

Nameravao je da se suprotstavi orijentalističkom predstavljanju muslimana kao fatalista...

- Zatim sam shvatio da želim da pišem o političkom procesu nametanja karantina narodu, o tome kako je teško narediti izolaciju neobrazovanim ljudima, seljacima. Sumirao sam stanja ljudskih reakcija na pandemiju, a ljudi reaguju isto vekovima unazad. Prva faza je poricanje. Zatim slede optužbe da su za zarazu krivi drugi narodi - Kinezi, Italijani, Jevreji... Naposletku, ljudi postaju depresivni, i svoj bes upućuju prema vlastima i lekarima, pitajući se zašto to nisu mogli da zaustave...

Foto Novosti

Prikupljajući građu, čitao je mnogo o pandemijama: lekarske izveštaje o epidemiji bubonske kuge u Hongkongu iz 1894, ali i, po njemu, najvažnije knjige o ovoj bolesti: "Godinu kuge" Danijela Defoa i "Verenike" Alesandra Manzonija.

Budući da je želeo da piše o političkim problemima sa uspostavljanjem karantina, Pamuk kaže da se opredelio za izmišljeno ostrvo kako bi lakše opisao autoritarnu, malu, nacionalnu državu koja nastaje posle kraja imperije, kao i nastanak nezavisnih nacija i njihovih identiteta, jezika, mitologije...

- Zato mi je bilo potrebno ostrvo. Namerno priču nisam smestio u Istanbul, rekli bi da pravim aluzije na političke prilike u Turskoj, u kojoj, po mom mišljenju, svedočimo manjku demokratije i slobode govora, jer su mi neki prijatelji u zatvoru, lošoj ekonomskoj situaciji, na šta Evropa ne obraća pažnju.

I tu je opet dospeo u nepriliku. Suočio se sa negodovanjem i optužbama da je oskrnavio lik i delo Mustafe Kemala Ataturka, osnivača Republike Turske, štaviše da je omalovažio i njega i tursku zastavu. Tužilaštvo je odbacilo tu optužbu, ali jedan advokat iz Izmira je podneo žalbu, te je stvar ponovo u rukama tužilaštva i preti da se piscu sudi za njegovo delo. Sam Pamuk je odbacio optužbe, naglašavajući da nikako nije ismevao osnivača Republike Turske.

- Neki su rekli da sam uvredio Ataturka. Prvo sam bio zabrinut, ali advokat mi je rekao da ne brinem, da se ništa neće desiti - priznaje pisac.

- Slava me štiti, ali i crta metu. Mislim da su napadi zasnovani pre na zavisti i ljubomori, a ne na politici.

Za kraj je, povodom globalnih političkih kretanja, zaključio:

- Drago mi je da smo se oslobodili Trampa. Populizam i nacionalizam nisu dobri za čovečanstvo.

Vladislav Bajac, Foto Tanjug

PRENOS SMRTI UŽIVO

IAKO je danas smrtnost od pandemija neuporedivo manja u odnosu na ranija vremena, kada je umiralo i do trećine stanovništva, ljudi se boje. Sada znamo i šta su bakterije i šta su virusi, ali upućeni na globalne informacije plašimo se, jer smo videli kako ljudi umiru u bolnicama, uživo smo pratili vesti o masovnom umiranju, viđali kamione pune leševa...

Preporučujemo

Kultura

0 0

IZLOŽBA SONjE HALILOVIĆ: U okviru projekta "Na istom zadatku" u Novom Sadu

15. 12. 2021. u 17:02

Kultura

0 1

PAMUK POVODOM NOVOG ROMANA "NOĆI KUGE": Drago mi je što je srpski prevod prvi u svetu

15. 12. 2021. u 16:40 >> 17:26

Kultura

0 1

NOVOGODIŠNjA PRODAJNA IZLOŽBA U GALERIJI ULUS: Solidarnost na delu

15. 12. 2021. u 17:20

Kultura

0 0

PREDSTAVNIK SRBIJE NA MEĐUNARODNOM TRJENALU U MILANU: Jednoglasno izabrana "Beskonačnost strukture"

15. 12. 2021. u 17:13

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije