NAJGORI DAN U ISTORIJI: Akcije pale za 13 odsto, izgubljeno 500 milijardi dolara

AKCIJE kompanije "Alfabet", matične kompanije "Gugla", juče su zabeležile najveći jednodnevni pad u istoriji te kompanije.

Foto: Tanjug/AP/Jeff Chiu (STF)

Njihova vrednost opala je za skoro 13 odsto, čime je tržišna kapitalizacija "Alfabeta" umanjena za približno 500 milijardi dolara.

Kako prenose američki mediji, do masovne rasprodaje došlo je usled razočaravajućih finansijskih rezultata, usporavanja rasta prihoda od onlajn pretrage, kao i sve veće zabrinutosti investitora zbog ogromnih troškova povezanih sa razvojem veštačke inteligencije.

Akcije kompanije "Alphabet" zatvorile su trgovanje na ceni od 283,82 dolara, što predstavlja pad od 12,64 odsto.

Ovo je bio drugi najveći jednodnevni gubitak tržišne vrednosti za bilo koju kompaniju u istoriji američkog tržišta akcija.

Samo je "Nvidia" zabeležila veći pad, u januaru 2025. godine, kada je izgubila približno 593 milijarde dolara vrednosti.

Pad matične kompanije "Google-a" povukao je nadole i američke berzanske indekse, naročito "Nasdaq", u kojem dominiraju tehnološke kompanije.

Investitore su posebno zabrinuli rezultati "Guglovog" poslovanja u oblasti oglašavanja, koje već decenijama predstavlja glavni izvor prihoda i profita ove kompanije.

Prihod od "Guglove" internet pretrage porastao je za 12 odsto u trećem kvartalu u odnosu na isti period prošle godine.

Iako je reč o rastu, on je znatno sporiji nego u ranijem delu godine, prihod od pretrage porastao je za 19 odsto u prvom kvartalu i za 17 odsto u drugom.

Divizija "Google Services", koja obuhvata internet pretragu, "YouTube" i pretplate, ostvarila je prihod od 96,3 milijarde dolara, što je manje od 98,5 milijardi dolara koliko su analitičari očekivali.

Ukupan prihod kompanije "Alphabet" dostigao je 127,6 milijardi dolara, što je rast od 25 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali je i dalje ispod očekivanja Volstrita.

Neto dobit je pala za 25 odsto, na 26,17 milijardi dolara.

Slabiji rezultati pokrenuli su pitanje može li "Google" nastaviti da ostvaruje snažne prihode od oglašavanja, dok veštačka inteligencija menja način na koji ljudi koriste internet.

"Google" se suočava sa problemom koji je, donekle, sam stvorio razvojem veštačke inteligencije.

Njegova tradicionalna funkcija pretrage na internetu funkcioniše tako što korisnicima prikazuje linkove ka veb-sajtovima, uključujući i plaćene oglase.

Oglašivači plaćaju kada korisnici kliknu na njihove oglase.

Međutim, sve veći broj korisnika dolazi do informacija direktno putem odgovora koje generiše veštačka inteligencija, bez potrebe da posećuju druge veb-sajtove.

Kao odgovor na to, "Google" je počeo da širi sopstveni model pretrage zasnovan na veštačkoj inteligenciji, koji korisnicima pruža odgovore generisane pomoću veštačke inteligencije, umesto standardne liste rezultata pretrage.

Problem je u tome što kompanija, za sada, od ovakvih vrsta pretraga zarađuje manje nego od tradicionalne pretrage.

Filip Šindler, glavni poslovni direktor Google-a, potvrdio je tokom razgovora sa analitičarima da upiti postavljeni putem ovog modela zasnovanog na veštačkoj inteligenciji trenutno donose manje prihoda od oglašavanja nego uobičajene pretrage.

To znači da, iako "Google" možda beleži porast upotrebe svojih usluga, istovremeno se suočava sa pritiskom na prihode od oglašavanja.

Iako njegova osnovna delatnost usporava, "Alphabet" ulaže ogromna sredstva u centre podataka, kompjuterske čipove i razvoj novih modela veštačke inteligencije.

U trećem kvartalu, kompanija je zabeležila negativan slobodan novčani tok u iznosu od 9,07 milijardi dolara.

To znači da su kapitalna ulaganja premašila gotovinu generisanu iz redovnog poslovanja tokom tog perioda.

Analitičari su očekivali da će slobodan novčani tok biti približno nula.

U prethodnom kvartalu, negativan slobodan novčani tok iznosio je 5,9 milijardi dolara, što pokazuje koliko brzo rastu potrebe kompanije za gotovinom.

Glavna finansijska direktorka kompanije "Alphabet", Anat Aškenazi, upozorila je da će kapitalna ulaganja značajno porasti do 2027. godine.

Najveći deo ovih dodatnih troškova odnosi se na infrastrukturu neophodnu za veštačku inteligenciju.

Poslednjih godina, investitori su bili spremni da prihvate takve troškove, polazeći od pretpostavke da će snažni rezultati "Guglovog" poslovanja u oblasti pretrage nastaviti da finansiraju razvoj novih tehnologija.

Međutim, ovi najnoviji rezultati pokrenuli su pitanja o tome koliko dugo ovaj model može ostati održiv.

Dodatni pritisak na Google dolazi od kompanija kao što su "OpenAI" i "Anthropic", čiji sistemi veštačke inteligencije sve više preuzimaju zadatke za koje su se korisnici ranije oslanjali na pretraživače.

Ranije ove godine, "OpenAI" je počeo da testira oglase u okviru ChatGPT-a, a tokom leta je objavio da je na dobrom putu da ostvari milijardu dolara godišnjeg prihoda od oglašavanja.

Prema pisanju američkih medija, više od 100.000 oglašivača već je sprovelo kampanje na ChatGPT-u, pri čemu su oglasi dostupni u 89 zemalja.

Ipak, stručnjaci za digitalno oglašavanje upozoravaju da trenutno nema naznaka masovnog preusmeravanja budžeta za oglašavanje sa "Google-a" na "OpenAI".

Mnoge kompanije za sada samo testiraju ovaj novi kanal oglašavanja, koristeći dodatna sredstva ili male delove svojih postojećih budžeta.

Ipak, porast konkurencije izaziva zabrinutost među investitorima, budući da "Google" više nema neospornu poziciju kada je reč o načinu na koji korisnici pronalaze informacije na internetu.

Majk O'Rurk, glavni tržišni strateg u kompaniji "Džons trejding", ocenio je da su rezultati "Alfabeta", otkrili ranjivost u njegovom poslovnom modelu.

Prema njegovom mišljenju, posebno zabrinjava činjenica da je kompanija, koja spada u red najvećih investitora u veštačku inteligenciju radi zaštite sopstvenog poslovanja, istovremeno pokazala koliko je upravo to poslovanje izloženo promenama koje donosi nova tehnologija.

Analitičari banke "Džej-Pi Morgan", takođe su upozorili da najnoviji rezultati ukazuju na to koliko je mali prostor za grešku tehnološkim kompanijama koje ulažu stotine milijardi dolara u infrastrukturu za veštačku inteligenciju.

U kompaniji "Njustrit riserč" procenjuju da će zabrinutost investitora potrajati sve dok "Alfabet" ne pokaže ubedljivije rezultate u oblasti onlajn pretrage i veću sposobnost ostvarivanja prihoda putem veštačke inteligencije.

Prema njihovim procenama, to bi moglo potrajati sve do prve polovine 2027. godine.

Iako je "Gugl klaud" ostvario snažan rast prihoda, to nije bilo dovoljno da umiri investitore.

Tako je istorijski pad vrednosti akcija "Alfabeta" postao jedno od najjasnijih upozorenja da Volstrit počinje sve strože da preispituje održivost ogromnih ulaganja u veštačku inteligenciju.

(Index.HR)

BONUS VIDEO: 

Dragijevića i Jankovića dovode u sud na pripremno ročište za ubistvo Danke Ilić

Prave stvari imaju smisla samo kada ih radimo na svoj način.

Isto je i sa kafom, u njoj najviše uživamo kad je napravimo baš po svom.

Doncafé. Baš za tebe.

Preporučujemo

Svet

0 0

"GOOGLE" I "APPLE" RAZORENI: Južna Koreja kaznila tehnološke gigante za 40 miliona evra

28. 10. 2026. u 11:42

Svet

0 0

SUDAR DVA HELIKOPTERA ODVEO LjUDE U SMRT: Detalji stravične nesreće u Oregonu (FOTO)

30. 10. 2026. u 09:49

Svet

0 0

BOLSONARO POBEGAO U AMERIKU, A TRAMP MU OKRENUO LEĐA! Vašington ne priznaje njegove ambicije da vlada Brazilom!

30. 10. 2026. u 11:46

Svet

0 1

PESKOV: Visok nivo koordinacije Rusije i Ukrajine u sprovođenju humanitarne operacije

30. 10. 2026. u 11:14

Svet

U kandžama opijuma: Proizvodnja skočila pet puta, seljaci maskiraju polja da prehrane porodicu

2026-10-30 10:29:00

Svet

Detalji estradne prevare: Uzeli milione studentima koji su sanjali da postanu poznati

2026-10-29 14:41:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije