MOJA NAJVEĆA OBAVEZA JE DA UŽIVAM: Mirjana Đurđević, posvećena pozivu pisca, ali se bavi i vinogradarstvom

JEDNA od najčitanijih domaćih autorki, Mirjana Đurđević, čije nas vešto pero stalno iznova zamisli, zapita, a pre svega sjajno zabavi i od srca nasmeje, pored toga što je posvećena pozivu pisca, neretko i proročice (predviđala je u svojim romanima Mira štošta - od gužvi u Aleji zaslužnih, preko krinke pod kakvom se krio Karadžić, do obimnih memoara Mirjane Marković), odavno se bavi i vinogradarstvom i vinarstvom.

Foto Privatna arhiva

A uz sve to, Đurđevićeva je provela ceo svoj radni vek na "pravom", posve neumetničkom poslu, na poziciji profesorke Visoke građevinsko-geodetske škole.

I otkako je ispunila uslove za penziju - ne prestaje da uživa, kako u svojim odabranim pozivima, tako i u svakodnevici bez striktnih dnevnih obaveza i školskih rasporeda.

Nedavno je svoje čitaoce obradovala i novim romanom, čiji naslov "Mica, Beograd i odvratni Britanac" sugeriše na to da je reč o svojevrsnom, nezvaničnom nastavku njenog hita "Kaja, Beograd i dobri Amerikanac".

- Jedva sam dočekala penziju na mestu - otvorena je, kao i uvek, Mirjana. - Posle više od četiri decenije, rutina počinje ozbiljno da zamara. Još nešto, međugeneracijski jaz između mojih studenata i mene naglo je počeo da se produbljuje, iako sam se oduvek trudila da idem u korak sa vremenom u stručnom i tehnološkom smislu, od čega ni ubuduće neću odustajati. Kada sam počinjala, mogla sam im biti starija sestra, sada maltene baba. To nije uloga u kojoj sam se komotno osećala. Iskreno, sa odlaskom u penziju počela sam da se osećam kao da sam se podmadila barem za 25 godina. Dobro, da se nađemo na dvadeset...

Izlazak iz uhodanih profesorskih rutina i strogih školskih rasporeda dopustio je toj bar dve decenije podmlađenoj Mirjani da se vrati i svojoj devojačkoj, iskonskoj prirodi - noćne ptice. Leže da spava sa prvim petlovima pa, kako priznaje, čak i kasnije - pošto petlova u njenom kraju nema.

- Svi kafići oko kuće su moji, zapravo naši, društvo iz osnovne škole se kolektivno penzionisalo sa 65, pa sada ponovo svakog dana "izlazimo napolje da se igramo", kao nekad. Samo što nikoga ne moramo da pitamo za dozvolu, niti moramo kući u određeno vreme.

Noću Mirjana, kao i uvek - čita i piše:

- Ni manje ni više nego ranije, ali nekako opuštenije. Ne moram više da kradem vreme od svakodnevnih obaveza, sve vreme je sada samo moje.

Kada je reč o onom mitskom "najdužem raspustu za prosvetne radnike", na čemu im obično zavide ljudi koji baš ništa ne znaju o toj profesiji - za Miru takav julsko-avgustovski odmor nikada nije ni značio i očekivano letovanje, jer letovanje u sezoni nikad nije volela.

- Volim more, ali ne podnosim vrućinu - otkriva.

- Trivijalno rešenje: jun ili septembar na moru jednostavno nikada nisu bili mogući zbog prijemnih ispita, bezbrojnih ispitnih rokova... I tako godinama. Ovog septembra sam neizmerno uživala u hladovini pored mora posle ko zna koliko vremena.

BEZ VELIKIH PROHTEVA

MIRJANA dodaje da je oduvek sebi uspevala nekako da natovari još i gomilu dodatnih obaveza, mimo i preko onih koje je redovni posao podrazumevao. Sa penzijom je sazrela i odluka da i broj tih "neobaveznih obaveza" svede na razumnu meru:

- Nikada nisam imala neke bog zna kakve materijalne prohteve, tako da taj moj plan i nije neizvodljiv. Jer sve je u glavi...

Preporučujemo

Kultura

0 5

"DELjENjE BOLA DONOSI UTEHU": Francuska spisateljica Kamij Lorans o romanu "Filip"

25. 10. 2022. u 09:55

Društvo

0 5

PUPINOV PUT DO ZVEZDA: U 12 priča sa istim junakom, autor utkao sve ono plemenito o geniju iz Idvora (FOTO)

21. 10. 2022. u 22:07

Društvo

0 4

FRIZURA MODERNA VIŠE OD 40 GODINA: Lokica Stefanović, čuvena balerina, u osmoj deceniji živi zdravo i svakodnevno pešači

20. 10. 2022. u 08:20

Društvo

0 2

SVAKE NEDELjE PO JEDNA SLIKA: Momčilo Vuksanović (70), penzioner iz Despotovca, oslikava crkve i izrađuje ikone

20. 10. 2022. u 06:40

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije