Za dobar proizvod treba mnogo rada

Spoj tradicije i kulture, protkan ukusnim jelima i kvalitetnim voćem, uz neizbežne domaće rakije i vina bili su i ove godine zaštitni znak etno festivala koji je tokom vikenda održan u Sočanici, nadomak Leposavića.

Iako u manjem broju nego ranijih godina, izlagači su ponudili svoje proizvode uz konstataciju da samo mukotrpan rad i istinski trud vodi do uspeha.

Na platou kod Doma kulture posetioce je dočekalo lekoviti bilje, mast od nevena i bočice sa uljem čiji su mirisi ruže, mirođije, oraha predstavljali najbolju reklamu i poziv da se ovde zaustave i izaberu neki od proizvoda koji priprema porodica Radosavljević.

Pročitajte još - Koja su prava srpska jela?

Ništa manje mirisno nije bilo ni na štandu preko puta gde su čulo mirisa uzbudile filija, kupusnik, pogača, pite savijače sa spanaćem i zeljem, ali i štrudla sa makom i orasima.

- Potrudile smo se da imamo kombinaciju starinskih i modernih poslastica i jela. Posebno mesto na našem štandu zauzimaju pogače, jer kao što znamo – sve počinje i sve se završava pogačom. Od samog čina rođenja pa smrti, tako da smo mi napravili jednu carsku pogaču, za carsku trpezu, i imamo jednu starinsku i manju i veću – kaže Dobrila Vučetić koja je sa svojim koleginicama Stanicom Aritonović i Veselom Đurđević pripremila bogatu ponudu.

Foto: I. Radulović

Veselje i žalost govoto uvek prati domaća rakija, a za vrhunski kvalitet „mučenice" potrudio se vanredni profesor Tehniloškog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Sveto Milojević.

Aronija, kruška, dunja, jabuka, divlja kruška, šljivovica i vinjak deo su asortimana ovog vrsnog poznavaoca pripremanja rakije koji je na ovoj temi doktorirao. Jedinstven ukus prefinjene čistoće zaštitni su znak profesora Sveta čija „vatrena kapljica" osvaja simpatije širom naše zemlje. Neretko se njegov proizvod koristi i kao veoma reprezentativan poklon.

Foto: I. Radulović

Prema njegovim rečima za svaki proizvod, ukoliko se želi da bude dobar, treba uložiti mnogo truda, znanja i rada. Priznaje da je zbog toga dobra rakija i skupa.

Kroz svoju višedecenijsku praksu spravnjenja rakija profesor Milojević pekao je rakiju od gotovo svega u čemu ima šećera. Iz lule njegove „vesele mašine" isticali su kapljice rakije od ananasa, banane, dinje, lubenice, narandže, ali njehov ukus je, kaže, bezličan. Ono što smatra svojim najboljim proizvodom jeste rakija od šljive, i smatra da upravo takva rakija treba da bude srpski brend i naša šansa za izvoz.

Foto: I. Radulović

-U Srbiji voća ima, ali je malo ima onih koji hoće da rade, pa je to problem. Za rakiju je potreban jedan mukotrpan, dugotrajni rad, ali ja sam apsolutno siguran da to nama i treba. Jer, Srbija i mi ne možemo da se borimo u tehnologiji i u onome gde je svet stotinu godina ispred. Ali da može da, na bazi svojih sirovina koje su manje-više organske, i dobrog rada – napravi kvalitetan proizvod i da on može da pronađe tržište, to sam sasvim siguran - zaključuje profesor Sveto Milojević.

Za dobru organizaciju i ove godine bili su zaduženi Dom kulture „Sava Dečanac" iz Leposavića i opština Leposavić, a kulturno - umetnički deo programa bio je rezervisan za članove KUD - a iz Brvenice podno manastira Gradac.