FUDBALERI i simpatizeri radničkog fudbalskog kluba Novi Sad 1921 dogodine će obeležiti značajan jubilej, čitav vek od osnivanja, pa će im prolećna sezona u godini koja je tek počela, proteći u htenju i borbi da se plasiraju u Vojvođansku ligu. Jer, želja miljenika ljubitelja fudbala na Detelinari je da bogatoj klupskoj tradiciji dodaju još jednu stranicu ispisanu uspehom kako bi i proslava stogodišnjice, 23. juna 2021. godine, protekla u višem rangu takmičenja.


Popularni "kanarinci", koji su poneli nadimak ne samo zbog žuto-plavih dresova, već i po harmoničnoj igri koja je podsećala na melodičan, biserni cvrkut, "nota za gledanje" i uživanje fudbalskih sladokusaca, već duže vreme teže povratku na staze stare slave. Šetali su se Detelinarci u svojoj burnoj istoriji od "beton lige" do elite.


PROČITAJTE JOŠ: Da joj na veštinama s loptom pozavide mnogi fudbaleri (VIDEO)

TRGOVAČKI "KANARINCI" vuku korene od S.D. Trgovačke omladine, kako je još decembra 1930. godine pisao "Sport", objavljujući spisak malobrojnih registrovanih fudbalskih klubova u Novom Sadu. Predratno ime kluba je bilo Novosadski trgovački klub ili skraćeno NTK, koji je osnovan 23. juna 1921. godine i koji je 1923. osvojio prvenstvo Novog Sada, jedino tadašnje takmičenje u kojem su učestvovali novosadski timovi.


Najviše vremena proveli su u nekadašnjoj Drugoj ligi, kao stabilan i jak klub, često na korak do prvoligaškog karavana. Bili su svojevremeno u žiži interesovanja fudbalske javnosti, plenili igrom i rezultatima, beležili i serije padova, menjali ime kluba, bili kažnjavani zbog neisplaćenih dugova (zbog čega se trenutno takmiče u Novosadskoj ligi, petom takmičarskom nivou srpskog fudbala), ali su uvek imali odličnu fudbalsku školu, sjajan omladinski pogon koji je iznedrio veliki broj talentovanih igrača.


NAJVEĆE uspehe upisali su početkom šezdesetih godina prošlog veka, kada je predsednik bio Hugo Ruševljanin (uspešan i kao član selektorske komisije, sa Prvoslavom Mihajlovićem i Ljubomirom Lovrićem, koja je vodila reprezentaciju Jugoslavije na Svetskom prvenstvu u Čileu 1962) i kada su se plasirali u najviši rang. Bila je to generacija predvođena legendama našeg i svetskog fudbala, Ivicom Brzićem i Josipom Pirmajerom, u kojoj su nastupali i Dražić, Belić, Tojagić, Vratnjan, Kozlina, Lemić, Draganić... Mnogi još prepričavaju njihove majstorije, kao i pogotke najboljih strelaca Dušana Klipe, Miroslava Jovanovića, Mladena Krgina...

U jugoslovenskoj eliti su proveli samo tri sezone (od 1961. do 1964), a igrači su se rasuli po našim i evropskim najboljim klubovima.


Sećaju se ljubitelji fudbala Dragoljuba Galonje, Živana Ljukovčana, Milana Jovina, Dragoljuba Bekvalca, koji je bio kapiten Novog Sada, Kabela i Vojvodine, pa Miodraga Morače, Slaviše Jokanovića, Radovana Marića, Maneta Radinovića...

Jedan od blistavijih uspeha novosadskih "kanarinaca" je u Kupu Jugoslavije u sezoni 1976/1977. kada su dogurali do polufinala takmičenja za pehar maršala Tita, pokleknuli su tek u Splitu, protiv Hajduka.


UPAMĆENA je i generacija koja je harala našom Drugom ligom devedesetih godina, kada su igrali sjajni fudbaleri, Miodrag Pantelić, kasnije kapiten fudbaler Vojvodine i najbolji igrač u anketi "Novosti" - "Kapiteni biraju 1993. godine", koji je nosio dres Crvene zvezde i reprezentacije sa bogatom karijerom, zatim Ljubiša Dunđerski, Vasa Orlović, Đorđe Pintać...


Ipak, nekako je najviše srcu Novosađanima prirasla generacija Omladinskog pogona iz 1978. godine koja je osvojila Kup Jugoslavije pobedom nad zagrebačkim Dinamom u finalu, na penale 5:3 (1:1), pred 20.000 gledalaca na beogradskoj "Marakani". Predvodnik je bio Zoran Džimi Marić, kasnije igrač Vojvodine i španskih klubova, zatim uspešan trener, Mladen Jovanić, golman sa dugogodišnjim stažom među stativama u elitnim klubovima, Petar Kurćubić, Milan Radaković kasnije sudija, Momčilo Medić, Zvezdan Kocić...


PROČITAJTE JOŠ: Fudbaleri Vojvodine počeli pripreme, Lalatović poručuje: Pojačanja tek treba da stignu


- Uvek smo imali dobru školu - potvrđuje Bane Milošević, aktuelni predsednik kluba. - Ovog trenutka kod nas trenira 300 dečaka, imamo 10 trenera u svim kategorijama...


OČEKIVANjA su da željeni rezultat na terenu prati i novo ruho stadiona na Detelinari.


- Rekonstrukcija bi trebalo da počne za dva-tri meseca, s obzirom na to da imamo punu podršku struktura grada čije ime nosimo. Posle svega želimo da se vratimo na stare grane, a za to imamo i obavezu. Neophodno je da se renovira i teren i pomoćni teren u saradnji sa FSS. Plan je da na betonskom rukometnom terenu na kojem se oduvek igrao i mali fudbal, na takozvanom Radničkom, montiramo balon za treninge u zimskim uslovima, na red bi došla i upravna zgrada i svlačionice - iznosi plan Milošević.


Svojevremeno drugi klub u gradu, dovodio je svoje simpatizere do neviđene euforije i slatkog, zanosnog fudbalskog ludila, pa sve do očaja i tunela bez zračka svetla na kraju.


- Jesenas se na Detelinari igrao dobar fudbal - kaže Milošević, koji je pre godinu i po po drugi put preuzeo mesto prvog operativca kluba i sa novom upravom zacrtao povratak na stare staze uspeha. - U prošlom prvenstvu bili smo na korak od višeg ranga. Sada smo na pola puta od planiranog, moramo se ove zime pojačati da ostvarimo cilj.


REORGANIZACIJA

NA Vanrednoj skupštini kluba 1954. godine promenjena je celokupna uprava i imenovan novi sastav. Tada je jednoglasno usvojeno da klub ponese ime grada, FK Novi Sad. Već 1956. godine, Novi Sad je umesto fudbalskog postao Sportsko društvo. U najveće uspehe ubrajaju se takmičenje u Prvoj saveznoj ligi Jugoslavije od 1961. do 1964. godine, osvajanje omladinskog Kupa SFRJ 1978. godine, osvajanje Kupa Vojvodine 1991. godine i titula prvaka Srpske lige 2007. godine. FK Novi Sad je 2014. godine zbog velikih dugova izbačen u poslednji rang - Novosadsku ligu, a klub je na sednici promenio ime u Radnički fudbalski klub Novi Sad 1921.


Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević sa najmlađim fudbalerima