Putin i Tramp uskoro u Parizu

MOSKVA

OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

Dvodnevni boravak u Moskvi američkog savetnika za bezbednost Džona Boltona biće zapamćen ne samo po izvanrednom političkom marketingu, nego i "diplomatskoj asimetriji" kakva se odavno ne pamti. Njega je primio politički, vojni i diplomatski vrh Rusije. Teško je setiti se nekog političara tog ranga koga je primio u Kremlju Putin, a pre toga ministar odbrane Sergej Šojgu, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, sekretar Saveta bezbednosti RF Nikolaj Patrušev i pomoćnik za spoljnu politiku predsednika Rusije Jurij Ušakov.

Pročitajte još: Putin: Sa Trampom u Parizu u novembru? Bolton: Obradovao bi se

To potvrđuje koliko je Rusija zainteresovana za normalizaciju odnosa sa SAD. S druge strane su toplo-hladne poruke koje je doneo Bolton - u funkciji američkih izbora za Kongres.

Pročitajte još: Patrušev i Bolton razgovarali pet sati

Trampova najava da će SAD izaći iz dogovora o nuklearnom naoružanju je automatski stavilo u prvi plan interesovanja za Boltonov dolazak u Moskvu. Epilog je sasvim drugačiji, u pomirljivim tonovima i najavama da se 11. novembra u Parizu sastaju predsednici Rusije Putin i SAD Tramp, tokom obeležavanja godišnjice završetka Prvog svetskog rata.

Bolton je u Moskvi objasnio da SAD još nisu donele odluku o izlasku iz dogovora o zabrani raketa malog i srednjeg dometa, pa se nove rakete ne mogu pojaviti najmanje dve naredne godine. Bolton je tek uzgredno spomenuo i tobožnje rusko mešanje u američke izbore koje je "pokvarilo poverenje" među velesilama.

- Naravno da je korisno da produžimo direktan dijalog sa predsednikom SAD - kazao je Putin posle razgovora sa Boltonom, koji je istakao da će Trampa radovati novi susret sa Putinom.

Predstojeći razgovor dvaju predsednika je važan zato što će se pokrenuti pitanja za koja su Rusi znatno zainteresovani. Pre svega je normalizacija situacije u Donbasu. Vašington ima veliki uticaj na vlasti u Kijevu, pa mogu da omekšaju predsednika Porošenka i nateraju ga da krene u direktne pregovore sa predstavnicima Donjecke i Luganske narodne republike.

U Parizu Tramp i Putin mogu da razjasne pozicije o tome ko su teroristi, a ko realna opozicija u Siriji. To bi ubrzalo normalizaciju u toj zemlji.

Što se tiče sankcija Rusiji, Putin sigurno neće prvi pokrenuti to pitanje, jer Rusi smatraju da onaj ko ih je uveo treba da razmišlja o njihovom skidanju. Nije sporno da sankcije štete Rusiji, ali od njih imaju velike nevolje zapadne kompanije, koje su odavno raširile svoje poslove na velikom ruskom tržištu.

U Moskvi su svesni da Donald Tramp, pored najboljih želja, ne može mnogo da učini u normalizaciji odnosa sa Rusijom, jer nema podršku u američkoj političkoj eliti. Zbog toga se na njega ne ljute kad preti novim raketama, jer ta buka ne može da uplaši ruske generale, a može da donese rezultate već na narednim izborima u SAD.