Svet umoran od humanosti, Afrika gladuje

Dan pošto je Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija u prestonicu Somalije Mogadiš uputio prvi avion sa hitnom pomoći izgladnelom stanovništvu, zapucalo se iz svih oružja. Vodi se, bukvalno, bitka za hranu. U nedelji u kojoj se evrocentrični deo sveta najviše bavio masakrom u Norveškoj koji je odveo u smrt 76 ljudi, na Rogu Afrike o koncu su visili životi miliona.

Mase su pokuljale u delove Mogadiša pod kontrolom somalijske vlade ne bi li došle do hrane. Al Šabab, s Al kaidom povezana ekstremna islamistička grupa koja kontroliše veliki deo zemlje, ne dozvoljava Ujedinjenim nacijama da tamo pošalju pomoć. Ukoliko vlasti uspeju da oružjem prošire svoju teritoriju, hrana će moći da bude dopremljena na više mesta nego sada. Inače, nejaka privremena vlada kontroliše samo delove prestonice Mogadiša, uključujući aerodrom, luku i kraj oko predsedničke palate.

Ujedinjene nacije saopštile su da je oko 100.000 ljudi izbeglo u Mogadiš i naselja oko grada tokom poslednja dva meseca, u očajničkom pokušaju da se domognu hrane i vode. Somalijski ministar spoljnih poslova Muhamed Ibrahim upozorio je svet da bi više od tri i po miliona ljudi moglo da umre od gladi u njegovoj zemlji. Somalija jeste najozbiljnije pogođena najtežom sušom u poslednjih 60 godina, ali su ugroženi i Etiopija, Kenija i Džibuti. Više od 10 miliona ljudi bori se, u 21. veku, protiv jednog od jahača apokalipse.

I sada, matricom kojom se opravdava zastoj u primanju u članstvo novih zemalja u Evropsku uniju - tzv. zamorom od proširenja, na Zapadu govore i o „zamoru od donatorstva“. Strane vlade bile su veoma spore kada je trebalo da odgovore humanitarnim agencijama koje su tražile 600-800 miliona dolara pomoći za ljude koji gladuju.

Mnoge zemlje, poput SAD, trenutno imaju dovoljno sopstvenih finansijskih problema, pa je poslednje što žele - dodatno zaduživanje. „Donatorski zamor“ danas se mnogo lakše javlja, ocenjuje američki konzervativni časopis „Kriščen sajens monitor“, nego tokom gladi u Etiopiji 1984. i 1985, kada je umrlo milion ljudi. Ta kriza je mobilisala ceo svet, a umetnici su nastupali na koncertima da bi pomogli u prikupljanju novca koji je značio život.

„Danas su, takođe, ratovi poput onih u Iraku i Avganistanu, kao i velika recesija, smanjili javni entuzijazam na Zapadu da se angažuje u još jednoj stranoj krizi“, piše američki list. „Volja za delanjem na osnovu saosećanja ne ide mnogo izvan nečijih državnih granica.“

U prevodu - danas su zemlje i narodi više prepušteni sami sebi nego u ne tako davna vremena.

Građani sveta su, međutim, ovih godina svedoci prirodnih katastrofa koje odnose sve više žrtava, jer je i ljudi - sve više. Stanovništvo Roga Afrike, na primer, tokom poslednjih decenija je duplirano.

Planeta je, u međuvremenu, postala i komplikovanija. Somalijom je nekada vladao diktator Bare, što je ipak mnogo povoljnije od milicije Al Šabab, formacije religioznih mračnjaka koji ubijaju ljude zbog gledanja fudbala, jer to, prema njihovom tumačenju, nije u skladu s islamom. Prošle godine, grupa je pretila humanitarnim radnicima, krala zalihe hrane ili oporezivala robu. A onda, tu su i SAD, čiji propisi brane isporuku humanitarne pomoći ukoliko bi od nje mogli materijalno da profitiraju militanti.

Kako se glad pojačala, „omekšali“ su i fanatici, i Amerikanci. Milicija Al Šabab rizikuje da izgubi kontrolu nad ljudima koji beže s njenih teritorija. SAD se trude da olabave stroga pravila u slučaju Somalije.