„Tamo daleko” - himna ratnika bez zemlje

Boris Subašić

07. 09. 2014. u 16:00

„Тамо далеко” - химна ратника без земље
Đorđe Marinković, vojnik i umetnik iz sela kraj Kladova, pravi je kompozitor pesme „Tamo daleko“. Pesma malog naroda ostala je popularna u Evropi i posle Drugog svetskog rata

SETNU himnu srpskih ratnika bez zemlje „Tamo daleko“ pevali su od 1917. svi saveznički vojnici na solunskom frontu na svojim jezicima, ali sa obaveznim stihom „Živela Srbija“. Pesma malog naroda u Velikom ratu ostala je dugo popularna u Evropi i posle Drugog svetskog rata zahvaljujući francuskom maestru Žoržu Marinkoviču, koji je nastupao i pod pseudonim Žorž Mariel. NJemu su 1922. u Parizu priznata autorska prava na pesmu „Tamo daleko“. Katalog Francuske nacionalne biblioteke u Parizu u šturoj biografiji otkriva: „Autor je interpretator i kompozitor, instrumentalista i profesor citre, srpskog porekla, u Francuskoj od 1920. godine, državljanstvo Francuske, rođen 18.., umro 1977. godine“.

Žorž Marinkovič bio je u stvari Đorđe Marinković iz sela Korbova kraj Kladova, izdanak porodice koja je generacijama davala sveštena lica u oblasti Donjeg Ključa u Negotinskoj Krajini, navodi Ranko Jakovljević, saradnik Istorijskog arhiva u Negotinu.

On je otkrio dokumente koji potvrđuju Marinkovićevo autorstvo nad pesmom „Tamo daleko“ u porodičnoj zaostavštini porodice Jovanović. Đorđe je do kraja života ostao u kontaktu sa ratnim drugom Jovanom D. Jovanovićem. Zajedno su prešli Albaniju i oporavljali se na Krfu, gde je Marinković 1916. komponovao pesmu koja je osvojila srca ratnika-izgnanika.

- Stela Franklin, australijska književnica, stupila je 1917. u Bolnicu žena Škotske na Solunskom frontu i pišući roman o stradanjima srpskih ratnika ona primećuje šta Srbi pevaju - „Tamo daleko, pesmu o selu, devojci, o zemlji“. Svi ostali učesnici Solunskog fronta prihvataju ovu pesmu kao svoju; Englezi su je nazivali „Far way over there“, Francuzi „Au loin, au loin sur Corfu“, Česi i Slovaci „Tam v dali“... O njenom kultnom značaju za srpski narod govori i to što je Nikola Tesla na večni počinak po svojoj želji ispraćen ovom pesmom - nabraja Ranko Jakovljević.

Posle prve Marinkovićeve verzije teksta za „Tamo daleko“, posvećene Korbovu na Dunavu, pojavilo se mnogo varijacija na temu, jer su srpski vojnici stihove proširivali imenima svog zavičaja.

- Pevalo se više verzija stihova, prilagođavanih, između ostalog, osećanjima vojnika iz određenih srpskih regija. Verzija koja se pevala na Solunu nabraja čak pet reka i Šumadiju ponaosob i pravi je mali „srpski geografski leksikon“- kaže Jakovljević.

Posle Drugog svetskog rata komunistički cenzori su „Tamo daleko“ dugo vremena držali što dalje od Srbije.

- Partijski zvaničnici smatrali su jeretičkim pevanje „Tamo daleko“, budući da asocira na monarhiju i Karađorđeviće. Žarko Petrović, popularni srpski kompozitor, svedoči da su 1970. bile proskribovane njegove interpretacije „solunskih pesama“, u vreme zaoštravanja Titove politike prema „srpskim nacionalistima“. Nijedna srpska gramofonska kuća nije htela da objavi „Tamo daleko“, „Marš na Drinu“, „Kreće se lađa francuska“. Tako se desilo da mnoga domaćinstva u Srbiji u to vreme poseduju dragocenu kolekciju pesama jedino zahvaljujući okolnosti da zagrebački „Jugoton“ sedamdesetih godina proteklog veka nije bio „pod prismotrom“ zbog širenja srpskog nacionalizma - kaže Jakovljević.

Hor Radio Beograda tek 1966. snima jednu verziju „Tamo daleko“, ali bez imena autora. Usledila je molba iz Pariza ispisana ćirilicom, drhtavom rukom.

- Zahvaljujem pevačkom horu iz dubine duše što su snimili moju pesmu „Tamo daleko“... Pesmu „Tamo daleko“ napisao sam na Krfu 1916. godine posle našeg povlačenja preko albanske planine. Zato vas lepo molim da uvek napišete moje ime i prezime na programu posle svakog izvođenja na Radiju... - napisao je Đorđe Marinković u pismu upućenom Radio Beogradu pošto ga je ratni drug Jovan obavestio da je nacionalna radiofonska kuća izdala solunsku pesmu. Marinković je priložio i dokumentaciju koja dokazuje njegovo autorstvo.

Međutim, kao odgovor u štampi su se pojavili navodni naslednici drugog kandidata za autora, koji su priznali Marinkoviću da je napisao muziku, ali ne i tekst. Ponudili su mu nagodbu da ne bi poveli parnicu. Neki politički podobni muzički stručnjaci su „otkrili“ i da je pesma plagijat. U to vreme osporavanje svega što je srpsko bilo je korisno za karijeru. Stvorena je farsa u kojoj su diskreditovani i autor i stari srpski ratnici.

Đorđe Marinković je u Srbiji ponovo gurnut u zaborav, dok je u Francuskoj ostao popularan kompozitor i muzičar. Nekoliko puta je dolazio u rodni kraj i pevao zemljacima pravu verziju „Tamo daleko“, pričali su istraživaču stari Korbovčani.

- U najblistavijoj fazi karijere Marinković je postao evropski sinonim muziciranja na citri. On je odsvirao čuvenu melodiju u filmu „Treći čovek“. Bio je poznat i kao gitarista, svirao je ukupno sedam instrumenata. U Parizu je od 1920. publikovao mnoštvo popularnih kompozicija, od kojih je jedan deo stvoren na osnovu njegovih impresija iz rodnog kraja i izgnanstva na Krfu. Danas je Marinković gotovo zaboravljen u rodnom kraju, dok je na desetine internet-sajtova preplavljeno ponudama prodaje njegovih izdanja, od Francuske, preko Španije, do Nemačke, Velike Britanije i Japana - navodi Jakovljević.

CELA SRBIJA U PESMI   /  PESMA Đorđa Marinkovića koja je počinjala stihovima

Tamo daleko, daleko kraj Dunava

Tamo je selo moje, tamo je ljubav moja“

bila je posvećena rodnom podunavskom Korbovu.

Srpski ratnici na Krfu su dodavali nove stihove dok se nije došlo do ove verzije:

Tamo daleko, daleko od mora,

Tamo je selo moje, tamo je Srbija.

Tamo daleko, gde cveću nema kraj,

Tamo su najdraži moji, tamo je moj zavičaj.

Tamo daleko, kraj Save i Dunava,

Tamo je radost moja, tamo je Beograd.

Tamo gde dušman sve ruši i obara,

Tamo su moji dvori, tamo je Kolubara.

Tamo daleko, gde sunce već ne sija,

Tamo je ljubav moja, tamo je Šumadija.

Tamo gde hladna protiče Morava,

Tamo mi ikona osta, tamo je moja slava.

Tamo u brda Đetine gde je put,

Tamo mi suza majke preliva svaki skut.

Tamo gde Timok pozdravlja Veljkov-grad,

Tamo mi spališe crkvu, u kojoj se venčah mlad.

Tamo gde Drina uništen kvasi gaj,

Tamo mi ljubav osta, tamo je moj rodni kraj.

Tamo daleko, gde cveta limun žut,

Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put.

Tamo daleko, gde cveta beli krin,

Tamo su život dali, zajedno otac i sin.

Bez otadžbine, na Krfu živeh ja,

Ali sam klicao uvek, živela Srbija!

SPASAO KRALJA

Nema svedočanstava o tome kako je i gde Marinković naučio da svira i komponuje. On je „znameniti instrumentalista na citri i diplomirani profesor“, navodi pariski recenzent Marinkovićeve knjige „Nove racionalne i kompletne metode za tirolsku citru“. Tu se pominje da mu je „jednog dana 1916. godine, u planinama Albanije, citra spasila život“, ali ne i kako.

- Đorđe je bio tri puta ženjen, poslednja supruga bila je Francuskinja Magdalena, ali nije imao poroda. U Kraljevoj gardi prvo je bio bubnjar, a potom je sam tako dobro naučio da svira citru da je prilikom dvorskih koncerata muzicirao i na ovom instrumentu. Kako se priča u porodici Marinković, Đorđe je slučajno saznao da grupa Arnauta sprema atentat na kralja, uspeo je da NJegovo veličanstvo o tome bude blagovremeno obavešteno, pa mu je kasnije, kao znak zahvalnosti, omogućen odlazak u Pariz, radi muzičkog usavršavanja - ispričao je 2007. LJubomir Marinković, kapetan rečnog brodarstva iz Korbova, praunuk Milana - rođenog brata Đorđa Marinkovića.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (7)

Dule Los Angeles

07.09.2014. 18:09

Od '45 do danas,a i danas,cini se sve da Srbija zauvek-nestane. Da li treba to da oprostimo komunistima? I sadasnjim nepismenim Dahijama,koji unististise Drzavu a policiju uredjuju po Svapskom sistemu? Ne zna se sta je gore. Onda i li sad. Mnoge grozne stvari vezane za moju porodicu sam vec zaboravio ali ovo nikad. "Kao student,sa drustvom, u restoranu,jednog 13. Januara cekali smo-Novu godinu! Tacno u 12:00 usli su kerovi i stavili nam svima lisice. I muzici koja je bas pevala "Tamo daleko"!

hekata

08.09.2014. 17:48

@Dule Los Angeles - Vidim da si u LA, ti si otisao i ostavio Srbiju na neki nacin. Nemoj da pametujes nama koji smo ostali ovde da se borimo protiv vetrenjaca. Razumem ja tebe, ali lako je pametovati kad si hiljadama kilometara daleko...Srba ce i nestati ako bi svi mi kao i ti digli ruke od svega i otisli i dobili drzavljanstvo neke druge zemlje, imali novu himnu, obicaje i jezik. Srbija se ne brani iz LA nego u Srbiji.

Boris

21.03.2017. 15:30

@Dule Los Angeles - Nas "gastarbajtere"- licno nas je prodao "tito".- Naci Nemacka je platila ratnu odstetu tadasnjoj Jugoslaviji i sa tim parama su nacinemci sagradili atomsku centralu "KRSKO" iz koje i dan dan-danas koriste struju Slovenija i Hrvatska.Da s "titovim crvenim pasosem idemo u svet kao sluge naci zapadu i Nemackoj.- Sto znaci da su nas prodali kao robove.-Niko nije voleo nacinemacku ,- koja je vodila dva svetska rata na teritoriji SRBIJE.- Nas je oterala nemastina,- glad i siromastvo!!!

Miki

07.09.2014. 20:47

Dugo pratim ovu temu jer ima objavljenih podataka da je autor teksta prahovski učitelj Mihajlo Zastavniković. Po mom skromnom mišljenju najmanje što se može učiniti u znak zahvalnosti i poštovanja prema Djordju Marinkoviću jeste da osnovna škola u Korobovu ponese njegovo ime. Dosta škola u Krajni već nosi ime Hajduk Veljka (sadašnje ime korobvske škole). Dragi moji Korobljani vi ste na potezu?!

Tamarina

07.09.2014. 21:49

Bas lepo.. svi znamo da je pesma predivna,ali ne i ko je njen autor.. hvala na informaciji

Milan Japundzic-Krickic

08.09.2014. 17:26

ko god da je bio u Solunu i na Krfu moze samo osecati ono sto mi koji smo potomci tih slavnih i hrabrih ljudi osecamo kada se zacuju note Tamo daleko...

Dana

18.09.2014. 11:18

Veoma interesantan tekst. Ako imate priliku, procitajte knjigu Isabel Emslie Hutton: With a Woman’s Unit in Serbia, Salonika and Sebastopol, London, 1928. (Vjerojatno je prevedena.)Tako dirljivo pise o Srbima, o obicajima, kolu, pjesmama..., a "Tamo daleko" zapisuje ne srpskom i prevodi na engleski. Kao jedna od Skotskih doktorica (Scottish Women's Hospitals) bila je u Srbiji i na solunskom frontu, i osnovala bolnicu u Vranju.