BRITANIJA POTPALJUJE RAT U CRNOM MORU: Ukrajinski dronovi i projektili udaraju širom Rusije, odgovor Kremlja razorio Odesu

DOK se u diplomatskim salonima govori o „izborima“, „energetskom primirju“ i mogućim mirovnim okvirima, rat u Ukrajini je ušao u novu, opasniju fazu.

Foto printskrin oruzjeonline.com

Ono što se poslednjih nedelja odvija na terenu pokazuje da politička retorika služi uglavnom kao paravan za operacije koje se istovremeno šire daleko van linije fronta. U središtu tog procesa nalazi se Crno more, a njegova najosetljivija tačka je Odesa.

Ukrajina je nedavno izvela jednu od najintenzivnijih ofanziva dronovima od početka sukoba. Napad je trajao gotovo jedanaest sati i zahvatio je širok prostor Ruske Federacije, uključujući i samu Moskvu. Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, oboreno je ukupno 287 bespilotnih letelica, dok je oko četrdeset njih imalo pravac ka prestonici. Ruska protivvazdušna odbrana bila je aktivna bez prekida, što je dovelo do potpunog poremećaja vazdušnog saobraćaja. Moskovski aerodromi su zatvarani, letovi otkazivani ili preusmeravani, a čak ni avion jermenskog premijera nije dobio dozvolu za sletanje.

Istovremeno, udari su pogodili industrijske i energetske objekte u Velikom Novgorodu, Smolensku i Voronježu. Najozbiljnija šteta zabeležena je u hemijskoj fabrici „Akron“, kao i na energetskim postrojenjima koja su već nedeljama pod konstantnim pritiskom. Sve to se dešavalo dok je predsednik Zelenski u javnim nastupima govorio o demokratiji i bezbednosnim garancijama, šaljući poruku Zapadu da je Ukrajina spremna na kompromis, ali istovremeno demonstrirajući sposobnost za eskalaciju.

Foto printskein Iks/Black Diamond

Ključno pitanje, međutim, nije gde su dronovi pali, već odakle su poleteli. Sve više izvora ukazuje na to da je značajan deo letelica lansiran upravo iz Odese. Time se pažnja preusmerava sa same Ukrajine na ulogu stranih aktera, pre svega Velike Britanije. Novi modeli ukrajinskih dronova, takozvani „polu-flamingo“, vizuelno se razlikuju od ranijih platformi, ali po konceptu i tehnologiji nose jasan britanski potpis. Njihovo testiranje već je odnelo život britanskog podoficira u Ukrajini, što je London predstavio kao nesrećan slučaj tokom ispitivanja drona Oktopus, iako je sve teže prikrivati da se radi o visoko rizičnim specijalnim misijama.

Dok se rat širio u vazduhu, Crno more je postalo nova linija direktne konfrontacije. Britanski izviđački avion RC-135W pojavio se iznad međunarodnih voda svega nekoliko sati pre napada na ruske tankere. U isto vreme, transportni avion C-17A sleteo je u Žešov, što su mnogi protumačili kao logističku pripremu za operacije većeg obima. Nedugo zatim, ukrajinski pomorski dronovi pogodili su tanker „Dašan“, brod pod gambijskom zastavom, ali deo ruske „flote u senci“, oko 90 milja južno od Feodozije.

U ruskim analizama ovi napadi se ne posmatraju kao izolovani incidenti, već kao organizovana piraterija iza koje stoje London i Ankara, vođena borbom za kontrolu transportnih ruta, osiguranja i energetskih tokova. Londonski Lloyd’s, koji kontroliše oko polovine globalnog tržišta pomorskog osiguranja, ima direktan interes u skoku osiguravajućih premija, što predstavlja snažan finansijski pritisak na Rusiju. Napadi na tankere, naftovod CPC i infrastrukturu u Novorosijsku uklapaju se u širi obrazac potiskivanja Rusije iz ključnih čvorišta crnomorskog regiona i preraspodele uticaja, uključujući i kazahstanski energetski sektor.

Foto printskein Iks/Black Diamond

Ruski odgovor nije se dugo čekao, ali nije došao u obliku simboličnih udara. Odesa je ponovo postala meta ruskih raketa i dronova, i to ne samo noću, već i tokom dana. Posebno je pogođena lučka infrastruktura, gde je nakon balističkog udara izbio veliki požar na teretnom brodu „Cenk Roro“, koji je bio usidren u luci. Prema dostupnim informacijama, brod je plovio pod panamskom zastavom, redovno saobraćao između Ukrajine, Turske i Rumunije, i prevozio robu dvostruke namene, uključujući rezervne delove za elektrane, vojnu opremu i municiju za ukrajinske oružane snage. Brod se dovodi u vezu sa turskom kompanijom Cenk Shipping RoRo, što je incident automatski uvelo i Tursku u fokus događaja.

Udar, za koji se navodi da je izveden raketom Iskander-M, izazvao je snažne eksplozije i gust dim iznad luke. Fotografije zapaljenog broda brzo su se proširile društvenim mrežama, dok su ukrajinski i zapadni mediji govorili o „civilnoj meti“. Međutim, u ruskoj interpretaciji radi se o legitimnom vojnom cilju u okviru odgovora na napade SBU na tankere u Crnom moru. Prividni entuzijazam u Ukrajini nakon napada na rusku „flotu u senci“ brzo je splasnuo, jer je postalo jasno da pomorski rat ne može ostati jednosmeran.

Ruski predsednik Vladimir Putin je poručio da će Rusija pronaći adekvatan odgovor na, kako je naveo, neprijateljsko piratstvo protiv civilnih brodova u Crnom moru. Iako je uništavanje kompletne lučke infrastrukture izuzetno složen zadatak, potapanje brodova koji isporučuju oružje, gorivo i logistiku, naročito dok su usidreni, predstavlja realnu i izvodljivu opciju. Takvi brodovi bi, potopljeni na vezovima, postali fizička prepreka za rad cele luke.

Foto printskrin Iks@agerpres

Poruka je upućena ne samo Kijevu, već i Ankari, Bukureštu i svim državama koje su verovale da Moskva blefira kada govori o pomorskoj blokadi ukrajinskih luka. U isto vreme, Rusija je proširila spektar ciljeva unutar Ukrajine. Energetska infrastruktura u Kijevu, Harkovu, Odesi i Poltavi trpi sve češće udare, dok pojedini stručnjaci tvrde da je ukrajinski energetski sistem već prešao tačku posle koje potpuna stabilizacija više nije moguća. U Kijevu su nestanci struje trajali i do sedamnaest sati, što se nije dešavalo ni tokom najtežih faza ranijih godina.

Dok se na moru i u vazduhu vodi rat iscrpljivanja, ruske snage beleže konkretne pomake na kopnu. Pad Severska predstavlja jedan od najznačajnijih događaja poslednjih meseci. Grad je bio ključna logistička tačka za dalje operacije ka Slavjansku i Kramatorsku. Ruska 25. armija je, kroz kombinaciju dronova, artiljerije i taktičkog prodora malih grupa, sistematski zatvorila ukrajinske linije snabdevanja. Bitka nije bila kratka, ali se završila slomom ukrajinske odbrane i potpunim gubitkom kontrole nad gradom.

Foto MoD Rusije/MO Rusije

Gubitak Severska, prema pojedinim vojnim procenama, pokazuje duboku iscrpljenost ukrajinske vojske, koja više nema kapacitet da istovremeno brani više kritičnih pravaca, a posebno nakon jučerašnjeg izleta Zelenskog u Kupjansku. Otvaranjem železničkih linija kroz ovaj prostor, ruska vojska dobija mogućnost da u Donbas dopremi velike količine tehnike i ljudstva, što otvara prostor za operacije većeg obima tokom naredne godine.

U pozadini svega, traju i politički signali o mogućim pregovorima, uključujući spekulacije o Trampovom mirovnom planu i modelima upravljanja Zaporoškom nuklearnom elektranom. Ipak, poruka iz Moskve ostaje jasna: razgovori su mogući, ali ciljevi će biti ostvareni i silom ako bude potrebno.

Rat u Ukrajini odavno više nije ograničen na rovove i frontove. On se vodi iznad Moskve, u lukama Odese, na morskim rutama Crnog mora i u energetskim sistemima čitavog regiona. A u središtu te eskalacije nalazi se upravo Odesa, kao tačka gde se ukrštaju interesi Kijeva, Londona, Ankare i Moskve.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - ŠAMPIONI U FOKUSU: Anđela Vuković - Radoznalost je njena supermoć

Preporučujemo

Svet

0 1

KOME TRAMP VERUJE? Zelenski potvrdio: Ukrajina je od SAD primila nacrt bezbednosnih garancija

11. 12. 2025. u 19:02

Svet

0 8

ZELENSKI PREDAJE VLAST VOJSCI? Budanov pregovara predaju Mirnograda, a MI6 i Zalužni čekaju rasplet borbe za vlast

12. 12. 2025. u 19:15

Svet

0 4

STRANE LEGIJE OSLONAC KIJEVA Bivši pripadnik SBU: Za Ukrajinu na frontu najviše ginu Poljaci i Gruzini

13. 12. 2025. u 21:55

Svet

1 4

KO JE BIO DžORDž HULI I ŠTA JE RADIO NA FRONTU? Više od 40 Britanaca stradalo u Ukrajini, London prvi put priznao smrt aktivnog vojnika

12. 12. 2025. u 20:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije