DIREKTOR KIC NAKON INCIDENTA U PARIZU: U ovoj priči ima više politike nego vajarstva

MOJ umetnički izraz, osim humora, često ima element provokacije zbog načina na koji povremeno koristim simbole iz okruženja. Svestan sam da može doći do različitih reakcija, kao što se i dogodilo. Loša strana je negativan signal za slobode umetničkog izražavanja u Srbiji. Dobra strana je to što je angažovani rad iz savremene umetnosti postao vidljiv širem auditorijumu.

Ovako umetnik Milorad Mića Stajčić, za "Novosti", objašnjava incident koji se dogodio u Kulturnom centru Srbije u Parizu, kada je njegova skulptura "osvanula" u izlogu pored "Belog anđela". Reč je o vajarskom ostvarenju, koje predstavlja figure strip-junaka Mikija i Paje u položaju koji aludira na seks, a koje je naišlo na burne reakcije javnosti. Ministarstvo kulture hitno je zatražilo da se sporni rad ukloni. Skupltura je tako završila na - prvom spratu. Oštre kritike upućene su direktoru Centra Radoslavu Laletu Pavloviću.

- U ovoj priči ima više politike nego vajarstva, i meni nije jasno zašto se u čitavu priču upleo naš šef diplomatije - rekao nam je Pavlović. - Skulpturu smo podigli na prvi sprat, jer nije stigao zahtev ni od Ministarstva, niti od autora izložbe da je izmestimo iz zgrade. A zašto je ona bila u izlogu, pitanje nije za mene već za autore.

PROČITAJTE JOŠ - Izlog bez "akcije" Paje i Miki Mausa

Pavlović smatra da je incident plasiran tendenciozno iz nekih krugova srpske dijaspore.

- Ovo nije prvi put da KIC i ja budemo meta - podseća Pavlović. - Mene su već optuživali da od KIC-a pravim crkvu, kada nisam odustao od toga da "Beli anđeo" bude simbol ove naše ustanove kulture.

A autor Milorad Stajčić na sve optužbe odgovara da mu ne smeta "talasanje" i da je bolje da se "talasa" o savremenoj umetnosti nego o "Grandu" i rijalitijima.

- Skulptura je nastala 2010. i prvobitno je bila deo instalacije "Iza duge", izložene u galeriji "Remont" u Beogradu - objašnjava ovaj umetnik. - Kao i većina mojih radova, nastala je pod uticajem nekog društvenog fenomena koji mi se učinio zanimljiv. U ovom slučaju to je bila prva gej parada u Beogradu. Francuska publika, kojoj je postavka namenjena, reagovala je sjajno. Skulptura u izlogu možda je i bila magnet da ljudi uđu i vide celu izložbu.

Ali u Kulturnom centru Srbije publika je imala prilike da vidi i potpuno drugačija umetnička dela.

Sporna skulptura iz izloga premeštena na prvi sprat

Tako su u poslednje vreme izuzetno interesovanje u prepunoj galeriji izazvali, između ostalog, multimedijalna izložba o Svetom Savi, propraćena tekstovima, video-prezentacijom, fotografijama, kopijama fresaka i ikona, predstavljanje BITEF-a ili svetska premijera filma "Kosovo: Momenat u civilizaciji" Borisa Malagurskog, koji ukazuje na neprocenjivo blago srpske baštine, koje je danas u opasnosti, kao što su Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška i druge svetinje, čemu su prisustvovali i ambasadori i diplomate mnogobrojnih zemalja koji službuju u Parizu.

PROČITAJTE JOŠ - SKANDALOZAN PRIZOR U PARIZU: Miki i Paja "u akciji" pored Belog anđela! (FOTO)

U našem centru u Parizu su kroz decenije predstavljana i umetnička dela, od velikana srpske likovne umetnosti, kao što su Bata Mihailović, Ljubinka Jovanović, Petar Omčikus, Vladimir Veličković, Radovan Kragulj, Slobodan Jevtić Pulika, do predstavnika generacije koja obećava, poput Koste Kulundžića, Tijane Kojić ili Miloša Todorovića.

Bilo je u izloženim delima i jake umetničke poruke, i asocijativnih momenata, i višeslojnih čitanja, ali je svima zajednička karatkeristika bila da promovišu umetničke vrednosti Srbije.

Viđeni su i neki promašaji, ali nijedan tako drastičan kao onaj poslednji sa Pajom Patkom i Mikijem Mausom. Diznijevi junaci nisu srpski brend.

Srpska umetnička scena sigurno ima šta da pokaže Francuzima u KCS, i tradicionalne vrednosti, i moderne stvaraoce, ali to sigurno nije Mikijeva družina u neprikladnoj pozi.

KOSOVKA DEVOJKA U ALBANSKOJ NOŠNjI

OVO nije prvi put da se Stajčić usudio da karikira pristup značajnim delima, što je naišlo na osudu. Pre tri godine na izložbi u Prištini šokirao je svojom obradom čuvene slike "Kosovka devojka", na kojoj su likovi obučeni u albansku nošnju.

- "Kosovka devojka" je takođe rad koji je na duhovit i ironičan način trebalo da skrene pažnju na problem prekrajanja istorije na Kosovu i Metohiji, usmeren ka albanskoj publici - objašnjava umetnik. - I taj rad je, nažalost, shvaćen pogrešno i kod mnogih u Srbiji je izazvao veoma negativne reakcije, koje su čak išle do ozbiljnih pretnji.